416-944-3297

Драга браћо и сестре,

Поздрављајући све вас, чланове и парохијане цркве Светог Саве  радосним поздравом:

МИР БОЖИЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!,

усрдно приносимо молитве пред колевком Богомладенца Христа да вам  подари: здравља, дугог живота, успеха у свим сегментима живота и  непоколебљиву наду на вечни живот.

У ова збуњујућа и смутна времена, у вашој цркви Светог Саве, приносимо молитве за све вас и за цео род, да нас Свемогући Бог  сачува и дарује боља времена.

Захваљујемо се свима вама који нисте заборавили своју цркву,  подржавајући њену мисију својим прилозима и радом. Ваши свештеници, проте Драго и Првослав, са Управницима.

 

ПРЕУЗМИТЕ ПДФ

 


 

Dear brothers and sisters,

Greeting all of you, members and parishioners of the St. Sava Church with a  joyful greeting:

CHRIST IS BORN!

TRULY HE IS BORN!,

we earnestly offer prayers in front of the cradle of the Infant Christ in order  to give you: health, long life, success in all segments of life and unshakable  hope for eternal life.

In these confusing and troubled times, in your church St. Sava, we offer  prayers for all of you and for the whole world that Almighty God may  preserve us and grant us better times.

We thank all of you who have not forgotten your church, supporting her mission with your contributions and work.

Your priests, Drago and Prvoslav, with the members of the Church Board.

 


Серијал „Aгапе“:
Шта је литургија

 


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 1: Матеј 1, 1-25

Родослов Исуса Христа и Његово рођење.

1 Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.
2 Авраам роди Исака. А Исак роди Јакова. А Јаков роди Јуду и браћу његову.
3 А Јуда роди Фареса и Зару с Тамаром. А Фарес роди Есрома. А Есром роди Арама.
4 А Арам роди Аминадава. А Аминадав роди Наасона. А Наасон роди Салмона.
5 А Салмон роди Вооза с Рахавом. А Вооз роди Овида с Рутом. А Овид роди Јесеја.
6 А Јесеј роди Давида, цара. А Давид, цар, роди Соломона са Уријиницом.
7 А Соломон роди Ровоама. А Ровоам роди Авију. А Авија роди Асу.
8 А Аса роди Јосафата. А Јосафат роди Јорама. А Јорам роди Озију.
9 А Озија роди Јоатама. А Јоатам роди Ахаза. А Ахаз роди Језекију.
10 А Језекија роди Манасију. А Манасија роди Амона. А Амон роди Јосију.
11 А Јосија роди (Елиакима, преименованог у Јоаким. А Јоаким роди) Јехонију и браћу његову у сеоби вавилонској.
12 А по сеоби вавилонској, Јехонија роди Салатила. А Салатил роди Зоровавеља.
13 А Зоровавељ роди Авиуда. А Авиуд роди Елиакима. А Елиаким роди Азора.
14 А Азор роди Садока. А Садок роди Ахима. А Ахим роди Елиуда.
15 А Елиуд роди Елеазара. А Елеазар роди Матана. А Матан роди Јакова.
16 А Јаков роди Јосифа, мужа Марије, од Које се роди Исус, звани Христос.
17 Свега, дакле, кољена од Авраама до Давида, кољена четрнаест, а од Давида до сеобе вавилонске, кољена четрнаест, и од сеобе вавилонске до Христа, кољена четрнаест.
18 А рођење Исуса Христа овако би: кад је Мати Његова, Марија, била обручена Јосифу, а прије него што се бјеху састали, нађе се да је затруднила од Духа Светога.
19 А Јосиф, муж Њезин, будући праведан и не хотећи Је јавно изобличити, намисли Је тајно отпустити.
20 Но кад он тако помисли, гле, јави му се у сну Анђео Господњи говорећи: „Јосифе, сине Давидов, не бој се узети Марију, жену своју; јер Оно што се у Њој зачело од Духа је Светога.
21 Па ће родити Сина, и надјени Му име Исус; јер ће Он спасти народ Свој од гријеха њихових.”
22 А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори:
23 „Ето, Дјевојка ће зачети, и родиће Сина, и надјенуће Му име Емануил”, што ће рећи: ’С нама Бог’.
24 Уставши Јосиф од сна, учини како му заповједи Анђео Господњи и узе жену своју.
25 И не знадијаше за Њу, док не роди Сина Својега Првенца, и надјену Му име Исус.

 

Апостоли
Зачало 328: Јеврејима 11, 9-10; 17-23; 32-40

Вјера и њезина моћ у старозавјетним праведницима.

9 Вјером се насели он у земљи обећаној као у туђој, и у шаторима становаше са Исаком и Јаковом, сунасљедницима истога обећања.
10 Јер очекиваше Град који има темеље, којему је Неимар и Творац Бог.
17 Вјером принесе Авраам Исака када је кушан, и јединца приношаше онај који је примио обећања,
18 коме бјеше казано: „У Исаку ће ти се назвати сјеме”,
19 јер је разумио да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.
20 Вјером у оно што ће доћи благослови Исак Јакова и Исава.
21 Вјером Јаков умирући благослови свакога сина Јосифова, и поклони се преко врха палице своје.
22 Вјером Јосиф на самрти напомињаше о изласку синова Израиљевих, и заповједи за кости своје.
23 Вјером су Мојсеја, пошто се роди, крили три мјесеца родитељи његови, јер видјеше да је дијете красно, и не побојаше се заповијести цареве.
32 И шта још да кажем? Јер ми не би достало времена кад бих стао казивати о Гедеону, Вараку, Самсону, Јефтају, Давиду, Самуилу и о другим пророцима,
33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама, у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама, и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.


Календар

Новембар 2. (Јулијански)
Децембар 20. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети свештеномученик Игњатије Богоносац; Свети Филогоније, епископ антиохијски; Свети Данило II, архиепископ српски; Свети Јован Кронштатски Чудотворац; Свети новомученик дечак Јован, кројачки шегрт; Преподобни Арсеније латрски; Преподобни Арис.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
Рођење Христово

 

Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: Христос се рађа, славите, и остало. Славите Христа, и славите Га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху.

Славити Христа не значи да треба да Му састављамо дуге похвалне песме, него да, помишљајући и слушајући о Његовом Рођењу, једноставно из дубине душе ускликнемо: „Слава Теби, Господе, што си се родио!“ И то је довољно. То ће бити тиха песма срца која ће проћи Небеса и доћи до Самога Бога. Разјаснимо сами себи шта је за нас учинио Господ и увидећемо колико ће бити природан такав усклик. Да би нам то било лакше, навешћемо следеће случајеве. Закључаноме у тамници и окованоме цар је обећао слободу. Заточеник чека дан, чека и други, месец, године… и не види да се обећање испуњава. Ипак, он не губи наду, верујући царевој речи. Најзад, појављују се знаци који наговештавају скоро испуњење наде. Његова пажња се напреже. Он чује жагор оних који се приближавају весело разговарајући. Ево, најзад, спадају катанци и улази избавитељ… „Слава Теби, Господе!“, лако се из уста заточеника отима узвик. „Дошао је крај моме заточеништву! Ускоро ћу видети светлост Божију!“ Други случај: болесник, покривен ранама и раслабљен целим телом, беше испробао све лекарије и променио многе лекаре. Његово трпљење је на измаку и готово је доспео у очајничку малодушност. Ипак му говоре: „Постоји још један веома искусан лекар који све лечи, чак и твоју болест. Ми смо га замолили и он је обећао да ће доћи.“ Болесник поверова, понада се и поче да чека обећаног… Пролази један час, други – неспокојство поново почиње да мучи његову душу… Тек предвече неко је дошао… долази, приближава се… отварају се врата и многоочекивани улази… „Слава Теби, Господе!“, кличе болесник. Ево и још једног случаја: подигла се страшна олуја, мрак је покрио лице земље, гром из основе тресе гору и муње цепају небо од краја до краја. Због тога су сви у страху. Једном речју, настао је крај света. Међутим, када претња прође и небо се разведри, свако са олакшањем уздахује: „Слава Теби, Господе!“

Доведите ове случајеве у везу са собом и видећете да се у њима састоји читава наша историја. Страшна олуја „гнева“ Божијег надвила се над нама. Међутим, дошао је Господ Помиритељ и разагнао олују. Ми смо били покривени ранама грехова и страсти. Међутим, дошао је Лекар душа и исцелио нас… Били смо у оковима ропства, али је дошао Ослободитељ и раскинуо наше узе. Привијте све то к своме срцу и осетите свим својим бићем. Тада нећете моћи да се уздржите, већ ћете узвикнути: „Слава Теби, Господе, што си се родио!“

Не трудим се да вам речима објасним такву радост: то није доступно речима. Дело које је извршио рођени Господ тиче се сваког од нас. Они који ступају у општење са Њим, примају слободу, исцељење, мир. Они стичу све то и осећају сладост свега тога. Онима који су све то искусили не треба говорити: „Радујте се“, зато што они не могу, а да се не радују. Онима, пак, који то нису искусили, зашто и говорити: „Радујте се“, кад не могу да се радују. Онај ко је везан по рукама и ногама, неће се обрадовати, ма колико му говорио: „Радуј се избављењу.“ Одакле ће доћи исцељење покривеном ранама грехова? Како ће уздахнути са олакшањем онај који је уплашен страхотом „гнева“ Божијег? Таквима је једино могуће рећи: „Дођите ка повитоме Младенцу Који лежи у јаслама и од Њега тражите избављење од свих зала која су вас задесила. Јер тај Младенац јесте Христос, Спаситељ света.“

Желели бисмо да видимо да се сви радују овом радошћу и да не желе да знају за друге радости. Међутим, нису сви који воде порекло од Израиља Израиљци. Отпочеће се сада са пустим увесељавањем, лудовањем које распаљује похоту. Доћи ће до помодарства, игранки, маскарада. Онима који то воле не вреди говорити: „Укротите се“, будући да затварају своје уши и не слушају. Они светле дане празника проводе тако да милостивог Господа доводе дотле да Своје очи одвраћа од нас и да каже: „Одвратност су Мени ваши празници!“ И заиста, многа наша весеља у друштву су многобожачка одвратност: једна су директно прихваћена из многобожачког света, а друга, премда каснија, обилују многобожачким духом. И као да се она нарочито измишљају у већем броју у дане Божића и Пасхе. Заносећи се њима, ми дајемо кнезу света, своме мучитељу и Божијем противнику, повод да каже Богу: „Шта си ми нашкодио Својим Рођењем и Васкрсењем? Ето, сви к мени иду!“ Зато нека се чешће понављају у дубинама нашег срца речи 50. Псалма: „…да се оправдаш у речима својим и победиш када ти суде…“

Нас заводи просвећена Европа… Да, тамо су прво обновљене многобожачке одвратности које су већ биле изгнане из света. Одатле су оне већ прешле и још прелазе к нама. Удахнувши у себе тај адски задах, ми се заносимо као да смо поремећени и као да нисмо при себи. Међутим, сетимо се дванаесте године. Зашто су нам тада долазили Французи? Бог их је послао да истребе зло које смо од њих преузели. Тада се Русија покајала и Бог је помиловао. Сада смо, чини се, већ почели да заборављамо поуку. Ако се отрезнимо, наравно, неће бити ништа. Али, ако не, може бити да ће Господ поново да пошаље на нас наше учитеље како би нас научили памети и управили на исправан пут. Такав је закон правде Божије: лечити од греха оним чиме смо били заведени на грех. То нису празне речи, него дело које је потврђено гласом Цркве. Знајте православни да се Бог не да обмањивати. Знајући то, веселите се и радујте се са страхом у ове дане. Осветите светли празник светлим делима, знањима и весељима како би сви који нас гледају, рекли: „Код њих је светковина, а не некакво лудо игралиште нечастиваца и развратника који не знају за Бога.“


Владика Николај Велимировић:
Српски народ као Теодул

Седми деоПреузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • и҆зрѧднохудожникъ (изрјаднохудожник) = изванредан уметник
  • и҆зрѧдный (изрјадни(ј)) = изабран, особит, одличан

 

Архива

X