Манастир Лепавина: Јеванђеље о умножењу хлеба у пустињи
Господ Исус Христос је дошао у овај свет, браћо и сестре, да нама људима дарује Небо, Царство Небеско, да нам дарује вечни бесмртни живот, и да нам покаже да је душа наша највећа вредност у овоме свету. Све бриге наше око тела на крају воде гробљу и распадању. Зато Господ објављује да је душа скупоценија од свих светова, и да више вреди него сва сунца, и сам свет сунчани, и све галаксије. Он је Тај Који у виновој лози претвара воду у вино, Који воду претвара у крв у Свом Телу. Он је Тај Који храну претвара у нашу мисао, у наше осећање и Који оживотворава све и свему даје мисао и смисао. Зато требамо сав живот наш упутити Господу Христу, Који је дошао у овај свет и постао човек. Зато у овоземаљском пролазном животу треба да се научимо вечноме животу. А једина школа у којој се можемо научити како да задобијемо вечни живот јесте Црква Божија, коју је основао Сам Господ Христос и дао нам у њој Свете Тајне и свете врлине. Тако смо сви позвани да будемо чудотворци, да душом која је од Бога, која је од Неба, помоћу вере у Христа стекнемо себи вечно Царство и живот вечни у том Царству. Тај вечни живот ми хришћани стичемо сваки дан, приметно и неприметно, видљиво и невидљиво. Кроз свако: „Господе помилуј“, ми згрћемо у душу своју вечни живот. ЧинеЋи милостињу Христа ради, ми такође невидљиве Божанске силе сводимо у душу своју, испуњујемо себе Божанским силама. Укратко, чинећи ма које јеванђелско дело, извршујући ма коју јеванђелску заповест, ми низводимо у душу своју Божанске силе Христове. На тај начин ми прогонимо из себе све што је грешно, све што је смртно, све што је демонско и зацарујемо у својој души Царство Божије и живот вечни. Када се споји са Бесмртним Богом, душа и сама постаје бесмртна и тада сви греси бивају побеђени и искорењени из ње. На место греха Господ низводи љубав Своју, те душа оживљава из мртвих, односно човек побеђује смрт и улази у живот вечни, у заједницу са вечним Богом, постаје – по речима Светих Отаца – бог по благодати. Да бисмо ово постигли, ми морамо рашчистити свако зло што је у нама, сваки грех, морамо узети крст свој. То боли, много боли, боли и дању и ноћу. Али кад то учинимо, Небеска помоћ силази на нас, на нашу душу, и ми онда лако побеђујемо сваку страст и сваку жељу. Када Господ види наш труд и напор, кад види нашу добру вољу да хоћемо да ослободимо себе од својих грехова, Он нам тек онда даје помоћ. Док ми сами не почнемо борбу са нашим гресима, пороцима и страстима, изостаје помоћ Божија, јер нема наше жеље и чврстог определења за добро. Господ никога не приморава да чини добро, свакоме од нас оставља слободу одлуке, слободу избора. Зато имамо слободну вољу да се сами опредељујемо, да сами изаберемо пут истине, пут врлине у овоме свету. И кад то учинимо, онда Господ даје Своју силу и моћ нашој души да иде путем врлине, путем сваког јеванђелског добра. Присетимо се, браћо и сестре, приче Спаситеља о богаташу и Лазару (Лука 16, 19-31). Богаташ, гледајући Лазара у ранама како се распада, није хајао за њега, већ је „живео весело и господски“, како се вели у Светом Јеванђељу. А кад је дошла смрт, дођоше са њом и Анђели Божији и узеше душу убогог Лазара, и однесоше у рај, а дођоше и мрачни демони и однесоше душу богаташеву у пакао. И тамо богаташ не виде ништа осим свога зла, па моли светог оца Авраама, који у наручју држаше душу Лазареву: „Молим те пошљи некога, или ти сам јави мојој браћи, петоро браће имам, да не живе као ја“, то јест да не дођу у овај свет са празном и страшном душом са каквом сам ја дошао. А свети отац Авраам каже: „Имају Пророке и Јеванђеље, нека се управљају према њима.“ Душа наша, кад изађе из овога света, носи ону имовину, оно имање које је стекла у овоме свету. Ако смо у души својој гомилали грехе, сласт за слашћу, зло за злом, онда тешко нашој души! На оном свету ћемо вапити као богаташ: „Оче Аврааме, пошљи Лазара да умочи врх од прста у воду да ми расхлади језик, јер умирем у овом пламену.“ Зато се живот на земљи, браћо и сестре, нама даје као школа, да се припремимо за живот већни у ономе свету. Душа нам је дата да знамо Бога, да знамо Анђеле Божије, да знамо рај, пакао и ђаволе, и да се определимо слободном вољом куда и на коју страну: да ли у рај или у пакао? Само је једно на потребу – Царство Божије! У ту једну тачку тежио је Христос Спаситељ да управи погледе целога човечанства. Ко у ту једну тачку гледа, тај има једну мисао – Бог, један осећај – љубав, једну тежњу – приближење Богу. Све код Господа Христа је управљено на овај највиши, једини и јединствени циљ, како речи које је изрекао, тако и дела која је учинио. И данашње Јеванђеље које сте чули описује једно целисходно и потребно чудо – умножење хлеба у пустињи – у којој је било око десет хиљада гладних људских бића (јер се каже да је било пет хиљада људи, осим жена и деце). Апостоли носе у својим рукама пет хлебова и деле окупљеном народу, „и једоше и наситише се сви, и претече дванаест котарица комада“. Више остало, него пет хлебова са којима се почело. Заиста, овај чудни Учитељ Исус из Назарета Небески је Цовек, Небески Чудотворац. Ето, подиже очи к Небу, благослови пет хлебова и две рибе, и толики свет наједе се и насити. Ваистину, чудо огромно, али сасвим природно. Зато, „нема другог Имена под Небом“, како се вели у Светом Писму, „којим се људи могу спасти“ од смрти, од ђавола, од пакла, нема осим Господа Христа (упореди Дјела Апостолска 4, 12). Он нека буде у нашим очима и нашој души, Он нека испуњује наше дане, наше ноћи, е да би овај свет, ова чудесна радионица Божија пуна чудотвораца Божијих, помогла свима нама људима да стекнемо живот вечни ради кога нас је Господ и створио. Да стекнемо Царство Небеско кроз Истину вечну и живот вечни, и живимо у заједници са Богом и у овоме и у ономе свету. Богу нашему, Тројици једнобитној и нераздељној, нека је слава вавек. АМИН.
Преображење Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа
Треће године Своје проповеди на земљи, Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике, те да неби отпали од Њега, Он, Премудри, хтеде им пре страдања показати делимично славу Своју божанску. Зато, узевши собом Петра, Јакова и Јована, изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. И засја се лице Његово као сунце, а хаљине Његове посташе светле као снег. И појавише се покрај Њега Мојсеј и Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: „Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (=колибе): „Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.“ Но, док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: „Ово је Син Мој љубазни, Који је по Мојој вољи; Њега послушајте.“ Чувши овај глас, ученици падоше ничице на земљу као мртви, и осташе тако лежећи у страху, докле им Господ не приђе и не рече им: „Устаните, и не бојте се.“ (Матеј 17, 7) Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор, а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, Кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори, а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, то јест богомислије. Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије, него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту, а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка – Илија, Јеремија или неки други – зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слушање Небеског сведочанства о Њему као Сину Божијем, требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега, и Његову крајњу победу.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 58: Матеј 14, 14-22
Исус умножава хљебове.
14 И изишавши, Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели болеснике њихове.
15 А пред вече приступише Му ученици Његови говорећи: „Овдје је пусто мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ, нека иде у села да купи себи хране.”
16 А Исус им рече: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.”
17 А они Му рекоше: „Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.”
18 А Он рече: „Донесите их Мени овамо.”
19 И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на Небо, благослови, и преломивши, даде ученицима, а ученици народу.
20 И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.
21 А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
22 И одмах принуди Исус ученике Своје да уђу у лађу и иду прије Њега на ону страну, док Он отпусти народ.
Aпостоли
Зачало 124: 1. Коринћанима 1, 10-18
О диобама у Коринту. Ријеч о крсту: лудост или сила?
10 Молим вас, пак, браћо, Именом Господа нашега Исуса Христа, да сви исто говорите, и да не буду међу вама раздори, него да будете утврђени у истом разуму и истој мисли.
11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних, да су међу вама свађе.
12 А ово кажем зато што сваки од вас говори: „Ја сам Павлов”, „А ја Аполосов”, „А ја Кифин”, „А ја Христов.”
13 Зар се Христос раздијели? Да се Павле не разапе за вас? Или се у име Павлово крстисте?
14 Благодарим Богу што не крстих ни једнога од вас осим Криста и Гаја,
15 да не би ко рекао да у име своје крстих.
16 А крстих и дом Стефанинов; даље не знам да ли неког другог крстих.
17 Јер ме Христос не посла да крштавам, него да проповиједам Јеванђеље, не мудрим ријечима, да се не обеснажи крст Христов.
18 Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
Календар
Aвгуст 2. (Јулијански)
Aвгуст 15. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Откриће и пренос чесних моштију светог првомученика и архиђакона Стефана; Свети свештеномученик Стефан, папа Римски, и други са њим; Свети мученик Фока; Спомен налаза моштију светих мученика Максима, Даде и Квинтилијана; Свети и праведни Василије Блажени, чудотворац Московски, јуродиви; Свети новомученик Теодор Дарданелски; Свети мученици Индијски, пострадали у Индији у време цара Авенира; Освећење храма Светог Јована Богослова, близу Велике Цркве у Цариграду.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.“ (Матеј 14, 16) Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.“ Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: „Распни Га.“ Такво је и опште Божије промишљење о нама: Он Својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима (Матеј 5, 45). Када би нам Господ помогао да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив (Лука 6, 36)!
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
ХХIV – Крајњи рок узимања хране пред Свето Причешће
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- житїє1 (житије) = живот, живљење, начин/облик живота
- житїє2 (житије) = општина, друштво
- жрєбїє (жребије) = из(а)брани народ, клир; из(а)браник
- жрєбїй1 (жребиј) = ж(д)реб, коцка
- жрєбїй2 (жребиј) = права мера/час/време/прилика/догађај
- жрєбѧ (жребја) = ж(д)ребе
