Преподобни отац Серафим Роуз

Преподобни отац Серафим Роуз

Помисли само колико је важна молитва Светитељима! Чим изговориш: „Сви Свети, молите Бога за нас!“, у том тренутку се у Царству Небеском, сви, сви, сви Свети пред Божијим Престолом истовремено клањају Господу и сви заједно ускликују: „ГОСПОДЕ, ПОМИЛУЈ!“

Преподобни отац Серафим Роуз


О Посту

Блаженопочивши Патријарх српски господин Павле 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва.

Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“; и кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај… А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо.

Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.

Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом, и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни Анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста – још у Старом Завету.


Hrist

Литургија

Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40

33 који вјером побиједише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима,
34 угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бијаху силни у рату, поразише војске туђинске;
35 неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бијаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење;
36 а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице;
37 камењем побијени, престругани, измучени, од мача помријеше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама;
38 они, којих свијет не бијаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским.
39 И сви ови, освједочени у вјери, не добише обећање;
40 зато што је Бог нешто боље предвидјео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.

Зачало 38: Матеј 10, 31-34; 7, 9-11

31 Не бојте се, дакле, ви сте бољи од много врабаца.
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
34 Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир, него мач.
9 Или који је међу вама човјек, од кога, ако син његов заиште хљеба, камен да му да?
10 Или ако рибе заиште, да му да змију?
11 Када, дакле, ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, колико ће више Отац ваш Небески дати добра онима који Му ишту?


Календар
J
ун. 1 (Јулијански) / Jун 14. (Грегоријански) 2020.

 

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Свети мученик Јустин Философ; страдање светог мученика Јустина (=Јуста) и његове дружине, светих мученика: Харитона, Харите (девојка), Евелписта, Јеракса, Пеона и Ливеријана; Преподобни Агапит Печерски, бесплатни лекар; Преподобни Дионисије Глушицки; Светих 10000 мученика; Свети свештеномученик Пир; Свети мученик Фирм; Свети мученик Теспесије; Свети мученици Ермил и Стратоник; Свети мученик Герасим.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’


Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

 

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

Света Црква сваки дан молитвено помиње свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све они који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви Светитељи постали и постају свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.


Духовно созерцање:
О Пресветој Богомајци, Приснодеви Марији Богородици 1. део

Преподобни Јустин Ћелијски: Догматика Православне Цркве, том II, део 3 пдф

Преузмите текст (ПДФ)

 


 Учимо старословенски | словѣ́ньскъ

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

 

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

–  благонадеждный (благонадеждни(ј)) = пун наде/добре воље, радостан, живахан
–  благополучїе (благополучије) = срећа, весеље; напредак
–  благопослушливъ (благопослушљив) = који радо чује, готов/спреман да чује
–  благопотребенъ (благопотребен) = врло потребан/користан/згодан/удобан/прикладан
–  благопохваленїе (благопохваленије) = велика похвала; побожна молитва
–  благопрїѧтенъ (благопријатен) = пријатан, удобан, наклон, љубаван, снисходљив

Наставићемо речи са ‘благо’ следеће недеље да се што боље упознамо са овим прекрасним језиком.

 


 Ускоро

Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.

 

Архива

X