416-944-3297

Како победити присилне мисли?

 

Присилне мисли – то су мисли преко којих нам долазе лажне идеје, које покушавају да загосподаре нама. Свакога дана, наша свест бива подвргнута њиховим активним нападима. То нас омета да трезвено сагледамо ситуацију, да правимо планове и да верујемо у њихово остварење; због тих мисли нам је тешко да се усредсредимо и да нађемо алтернативу за превазилажење проблема, те мисли изнурују, а често доводе и до очајања, које за последицу има појаву мисли о самоубиству. Ево неких мисли које доводе до жеље да човек оконча са собом: „Свет је ужасан, пун зла, веома је мало добрих људи“, „Нико те не воли“, „Твој положај је безизлазан“, „Страшно је живети“, „Нећеш успети да постигнеш у животу оно што си хтео“, „Никада нећеш бити срећан“, „Самоубиство је једини излаз“, „Заврши са собом, сјединићеш се са вољеним човеком, који је већ ТАМО“. И томе слично.

Оне продиру у нашу свест. Не пуштају нас ни на један секунд. Терају нас да патимо у много већој мери, него што то изискују сами догађаји који су изазвали кризу. Постоји низ психичких обољења (депресија органског порекла, шизофренија и друго) у којима, у комплексу симптома, присуствују и присилне мисли. Код таквих обољења је терапија лековима једина помоћ. У том случају, неопходно је обратити се лекару – психијатру, за одређивање терапије. Међутим, већина људи који страдају од присилних мисли, приликом преживљавања душевне кризе, немају психопатолошке поремећаје.

Са научног гледишта, присилне мисли су – непрестано понављање непожељних фантазија и тежњи, сумњи, жеља, сећања, страхова, дела, идеја и тако даље, од којих је немогуће избавити се напором воље. Реални проблем у тим мислима се преувеличава, увеличава, изврће. Делотворно средство борбе са присилним мислима код психички здравог човека постоји.

Прихватите постојање присилних мисли и неопходност избављења од њих! Прихватите да те мисли нису ваше, да су оне последица спољашњих напада нечистих сила на вас. Све док будете сматрали присилне мисли својима, нећете моћи да урадите ништа да им се супротставите и да предузмете мере за њихову неутрализацију.

Преузмите одговорност за себе. Желим да напоменем да, када примамо присилне мисли споља и када, под њиховим утицајем, вршимо одређене поступке, тада и сносимо одговорност за те поступке и њихове последице.

Преусмерите пажњу! Боље је преусмерити пажњу на друге ствари које помажу да се ефикасно изборите са тим наметљивим мислима. Пажњу можете преусмерити на помоћ људима, стваралачку делатност, друштвену делатност, рад у домаћинству. Наши преци су сматрали да је за одагнавање присилних мисли врло ефикасно бавити се корисним физичким радом.

Немојте се бавити негативним аутосугестијама, понављајући у себи те мисли! Свима је добро позната моћ аутосугестије. Она некада може помоћи у веома тешким случајевима. Њоме се могу смањити болови, лечити психосоматска обољења, значајно побољшати психолошко стање. Захваљујући својој једноставности, користи се у психотерапији још од давнина. На жалост, често се може видети аутосугестија и са негативним мислима. Човек који је упао у кризну ситуацију, у себи и наглас непрестано несвесно изговара тврдње које, не само да му не помажу да изађе из кризе, већ и погоршавају стање. Измените тврдњу у директно супротну и често је понављајте, по много пута. На пример ако стално мислите и говорите да је разводом завршен ваш живот, онда по сто пута пажљиво и јасно изговарајте да се живот наставља и да ће сваким даном бити све боље и боље. Ви ћете реално осетити дејство, и то веома брзо. При састављању позитивних тврдњи, избегавајте негације. Не: „Нећу у будућности бити усамљена“, већ: „Ја ћу у будућности ипак бити са вољеним човеком.“ Веома је важно да правилно формулишете ту тврдњу. Немојте састављати тврдње за оно што није достижно, нити етично. Не треба сачињавати и користити оне мисли које подстичу гордост.

Присилне мисли имају једну особину: што им се више супротстављаш, оне те са већом снагом нападају. У психологији је описан феномен Белог мајмуна, који доказује тешкоће борбе са спољашњим утицајем  унутар свести. Суштина феномена је: када један човек говори другоме: „Немој мислити о белом мајмуну“, управо о белом мајмуну ће он и почети да мисли. Активна борба са присилним мислима доводи до таквог истог резултата. Што више себи говориш да ћеш се изборити, тим мање то успеваш. Не треба ступати са тим мислима у борбу, већ просто преусмерити своју пажњу са њих на нешто друго, пријатније. Чим преусмеримо своју пажњу и игноришемо присилне мисли, оне на неко време губе своју силу.

Најснажније оружје против присилних мисли је молитва. У то може да се увери свако, и то веома брзо. За то уопште не мораш да будеш монах. Ако је суштина присилних мисли: ропот, гордост, одсуство жеље да се прихвате околности у којима смо се нашли, онда суштина молитве треба да буде смирење: „Нека буде воља Божија!“ Ако је суштина присилних мисли униније, очајање (а то је неизбежна последица гордости и роптања), ту помаже захвална молитва: „Слава Богу за све!“ Ако нас мучи сећање на неког човека, једноставно се помолимо за њега: „Господе, благослови га!“ Зашто нам та молитва помаже? Зато што ће од ваше молитве за њега тај човек имати корист, а како зли духови не желе добро никоме, видевши да  се од њиховог делања рађа добро, они ће престати да вас муче сећањима у вези са тим човеком. Неопходно је молити се непрекидно, до победе, све док надолажење тих помисли не престане и док у души не завлада спокој и радост.

Тајне Цркве. Пре свега, то је, наравно, Исповест. Управо на Исповести, скрушено се кајући за грехе, спирамо са себе сву накупљену прљавштину, укључујући и присилне мисли. Исповедајући се, чинимо две веома корисне ствари за нашу душу. Прво, преузимамо одговорност за своје стање и говоримо и себи и Богу да ћемо се потрудити да га изменимо. Друго, ми зло називамо правим именом, а зли духови више од свега не воле разоткривање – они воле да делују прикривено.

Најмоћнији начин у борби за нашу душу је Причешће. Причешћујући се Телом и Крвљу Христовом, ми задобијамо благодатну силу да се боримо са злом у себи. „Најсветије Тело Христово, када се достојно прима, за оне који се боре, постаје оружје, за оне који су се удаљили од Бога – повратак, немоћне ојачава, здраве весели, болести лечи, здравље чува, захваљујући њему лакше се поправљамо, у напорима и жалостима постајемо трпељивији, у љубави – пламенији, у знању – префињенији, у послушању – спремнији, за деловање благодати – пријемчивији”, говори свети Григорије Богослов.


Otac Rafailo:
Не узимајмо друге понуде


Михаил Хасмински, православни кризни психолог: Секундарна добит

Покушајте да у себи пронађете скривену добит од стања у коме се налазите – а потом се одрекните тих добити! Како год то било парадоксално, човек који се стално подвргава нападима тешких, исцрпљујућих, присилних мисли, из тог дешавања ипак извлачи одређену скривену добит. Најчешће човек није у стању, нити жели да призна себи да из такве ситуације извлачи добит, јер сама мисао о постојању неке добити од оне ситуације од које страда – делује готово богохулно. У психологији се таква појава зове: секундарна добит. У овом случају, секундарна добит је успутна корист коју извлачимо из те ситуације мучења и страдања, а која превазилази корист коју бисмо имали када бисмо проблем решили. Ево неких које се најчешће срећу: „Никакве радости у даљем животу неће бити. Истински живот се завршио и сада постоји само преживљавање.“ Предност: не треба мислити о томе како изаћи из ситуације, не треба посебно размишљати, не треба се ни трудити. Појављује се самосажаљење, а све наше погрешне поступке оправдавамо тиме што се налазимо у, наводно, јако тешкој ситуацији. Добијамо саосећање људи који нас окружују, добијамо од њих пажњу. „Мене нико не воли“ или „Ја само сметам другима“. Предност: ово је изузетно добар повод да се сажаљевате, да не тражите помоћ од људи. И опет пасивно пливате низводно, не мењајући себе. Када истражујемо те предности (секундарну добит), оно што сазнајемо је често веома непријатно, јер се тада наша слика о себи мења, више није онаква каквом ми ЖЕЛИМО да видимо себе. Тај процес је веома  болан, међутим, ако секундарна добит буде пронађена и освешћена, ви ћете успети да нађете друге начине да добијете то што желите, а такође и да искорените ту секундарну добит, као и да нађете успешно решење сопствене тешке ситуације.


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 62: Матеј 15, 21-28

Вјера жене Хананејке.

21 И изишавши оданде, Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика Му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!”
23 А Он јој не одговори ни ријечи. И приступивши, ученици Његови мољаху Га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.”
24 А Он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.”
25 А она, приступивши, поклони Му се говорећи: „Господе, помози ми!”
26 А Он одговарајући рече: „Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.”
27 А она рече: „Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.”
28 Тада одговори Исус и рече јој: „О жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!” И оздрави кћи њена од онога часа.

Aпостоли
Зачало 182: 2. Коринћанима 6, 16-18; 7, 1

Нема заједнице између правде и безакоња.

16 И какво је слагање храма Божијег са идолима? Јер ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: „’Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити Мој народ.
17 Зато изиђите из њихове средине и одвојте се’, говори Господ, ’и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити,
18 и бићу вам Отац, и ви ћете бити Моји синови и кћери’, говори Господ Сведржитељ.”

1 Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.


Календар

Oктобар 4. (Јулијански)
O
ктобар 17. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Свети свештеномученик Јеротеј, епископ атински; Преподобни Амон; Преподобни Павле Препрости; Свети и праведни кнез Стефан Штиљановић, деспот српски; Света преподобна Јелисавета, српска кнегиња Јелена Штиљановић; Свети Гурије, епископ казански, и Варсануфије, епископ тверски; Свети Владимир Јарославич, кнез новгородски; Свети преподобномученик Петар, презвитер капетолијски; Света мученица Домнина и њене кћери Вирина и Просдока; Свети мученици Гај, Фавст, Јевсевије, Херимон и остали; Свети мученик Давикт и његова кћер Калистенија; Преподобни и Богоносни Јован Лампадски.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’



Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне Син Човечији, да сваки који верује у Њега, не погине, него да има живот вечни (Јован 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, Који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера. Она је прималац обилне благодати Светог Духа, која увек у срцу пребива, као и сакривених наилазака благодати који се у право време, у часу невоље, шаљу одозго. Вера садржи убеђења која привлаче Божије благовољење и силу одозго. Једно и друго заједно и јесте стицање вечног живота. Док је овај живот целовит, Хришћанин се не колеба, јер се прилепљује за Господа и један је дух са Њим. Господа, пак, ништа не може победити. Због чега се, онда, ипак пада? Због слабљења вере. Слабе хришћанска убеђења, слаби и наравствена енергија. По мери тог ослабљења, благодат се истискује из срца, и рђави позиви подижу главу. У одређени час долази до сагласности са њима и – ето пада. Ти, ипак, будно чувај веру у свој њеној ширини и нећеш пасти. У том смислу свети Јован и говори да рођени од Бога не чини грех (1. Јованова 3, 9).


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХХXIII – Како се слика Свети Христофор?

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • зацвѣлый (зацв(ј)ели(ј)) = буђав, плеснив
  • зачатїє (зачатије) = зачеће
  • заѧти (зајати) = узајмити
  • званїє (званије) = узвик, вапај, вика; призив, позив, звање; поздрав, радост, славословље

 

Архива

X