Ава Јустин Поповић:
Све што је Господ христос учинио у овоме свету – од ње је

Преподобни Јустин Ћелијски

Преподобни Јустин Ћелијски

Данас је велики празник, Свепразник, Мала Госпојина. А то значи мали Божић, јер се данас родила Пресвета Богомајка, Која нам је Господа и Бога родила. Отуд овај Празник препун је радости. У безбројним данашњим молитвама и песмама непрекидно се наглашава да се данас рођењем Пресвете Дјеве Марије све и сва испуни радости. Све и сва, јер нам је Она – Бога родила. А шта је веће од тога на овој земљи?

Данас је и мали Васкрс, јер нам је Пресвета Богомајка родила телом Господа Христа. Телом којим Васкрсли из мртвих победи смрт, и све и сва испуни бескрајном радошћу. Јер шта је радосније за нас људе, него да смрт буде побеђена, да смрт буде уништена, да нам Живот Вечни буде осигуран? А то је урадила Пресвета Богомајка родивши телом Господа Христа, телом коме је Господ дао васкрсну силу, дао бесмртност и Живот Вечни.

Данас је и мали Спасовдан, јер се родила Она Која је дала тело Господу Христу, тело које је васкрсло из мртвих и вазнело се на Небо и седи изнад свих Херувима и Серафима. Каква част за људско тело и каква радост за нас људе! А то је све чудесна заслуга Пресвете Богомајке, Која се родила на данашњи дан.

Данас је, исто тако, мали Духовдан, јер се родила Она која нам је дала Сина Божијег, Господа Христа, Богочовека, Спаситеља света, Који је испунио сав домострој спасења, вазнео се на Небо и ниспослао Духа Светога, и основао Цркву на земљи, дао тако рећи телу Богомајке душу Небеску. Зато је данашњи празник заиста Празник велике и неисказане радости.

Све је од Ње, Пресвете Богомајке, све што је Господ Христос учинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човечанску природу, Она Му је дала душу нашу, дала Му срце наше, дала Му тело наше, да би све то Он спасао, да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и тако човека испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу, сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке. Све је у Господу Христу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво Еванђеље Његово, сва Црква Његова, сви Светитељи, сви хришћани, сви праведници, ви и ми, данашњи хришћани. Све је то од Ње, од Пресвете Богомајке.

И још, од Ње смо и ми хришћани Срби, прави и истински Срби. У једној дивној нашој молитви пева се: „Данас би почетак спасења нашег.“ Данас, не на Божић, него данас, на дан Рождества Пресвете Богомајке. Зашто? Зато што нам је Спаса Она родила. И родивши се на земљи, гле, са Њом се већ јавља и почетак нашег спасења. У ствари, од данас почиње Божић, од данас почиње Васкрс, од данас почиње Богојављење, од данас почиње Преображење, од данас почиње Духовдан, од данас почиње Црква, од данас почиње целокупно Хришћанство, од данас почињемо и ми, ја и ви и сви Срби, и срећни и несрећни Срби. Јер све  што је велико, све што је свето у нашој историји, то је од Ње, Пресвете Богомајке. Од Ње сав Свети Сава, од Ње сав Свети Симеон Мироточиви, од Ње сви Свети Српски сељаци, Свети Српски Мученици што гинуше за Крст часни и Слободу златну.

Погледајте, данас је Празник Свете Студенице. Велики Немања и превелики његов син Свети Сава посветили су Студеницу, ту мајку свих наших светих задужбина – коме? Рождеству Пресвете Богомајке – данашњем великом и светом празнику да би се у српској души родило све што је блиставо, све што је еванђељско, да вечни поток Благовести Христове понесе сваку српску душу из овога на онај свет и принесе је Светом Престолу Тројичнога Божанства. И највећи број светих задужбина наших посвећено је Пресветој Богомајци. Да, она је заиста увек била и остала Хранитељица, то јест Чуварка и Спаситељица рода српског Христоносног.

Људи, горе срца! Не бојте се ни греха, не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола! Гле, пред нама и над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она – Пресвета свемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свих ђавола, јер нам је родила Победитеља смрти и Спаситеља Господа Христа. Зато Њено име, Њена личност, Њено присуство на Небу и на земљи испуњује неисказаном радошћу сва створења Божија. Јер кроз Њу свима се отвара Царство Небеско. Све што је од Ње, све је спасење наше.


Отац Рафаило Бољевић:
Nemojte formalno da dolazite u crkvu

3 Septembar 2021


Часни Појас Пресвете Богородице

На Светој Гори, чудесном перивоју Пресвете Богомајке, у манастиру Ватопеду, налази се Свети Појас Богородичин, још од 14. века, као дар византијског самодршца Јована Кантакузина и српског Светог Кнеза Лазара. По древном обичају, верујућим поклоницима се дају траке освештане на Појасу Пресвете Владичице, чијом се благодаћу догађају бројна чуда – исцељења и рађања деце. Побожним коришћењем ове освештане траке, од рака оболели и други болесници задобијали су здравље, а многе бесплодне жене пород. Наиме, болесник се опаше овом траком и носи је одређени временски период (40 дана), по благослову духовника, живећи у покајању, смирењу, молитви и љубави. Након тога се исповеди и причести. Исто тако, и брачни пар, држећи уз то још и пост и уздржавајући се од брачног односа, према својој моћи, за време док жена носи ову освештану траку. Тада над женом делује благодат Богомајке, па треба да своје тело, душу, дух и ум саобрази Њеном лику и молитвама. Да нас благодат Светог Појаса Богородичиног Појаса не би напустила, супружници (или исцељени болесници) настављају да живе и даље молитвеним животом, испуњеним љубављу и силом Светог Причешћа.

По речима ватопедског игумана Јефрема: „Чуда се дешавају стално. Током толиких година, колико се Појас налази у манастиру Ватопед, долазили су људи којима су лекари рекли: „Нећете оздравити, не можете да имате деце.“ Њима дајемо врпцу која је освећена Часним Појасом и њиме се опасује особа која има проблема са бездетношћу, и тако, благодаћу Пресвете Богородице, добијају дете! Свети Појас помаже и приликом порођаја. Пресвета Дјева помаже и приликом зачећа и касније код порођаја. Веома су дирљиви начини на који Дјева помаже мајкама.”

 


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија
Зачало 87: Матеј 21, 33-43

Прича о злим виноградарима. О угаоном Камену.

33 Другу причу чујте: ’Бијаше човјек домаћин, који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и сагради кулу, и даде га виноградарима, и отиде.
34 А када се приближи вријеме бербе, посла слуге своје виноградарима да приме плодове његове.
35 И виноградари, похватавши слуге његове, једнога избише, а једнога убише, а једнога камењем засуше.
36 Опет посла друге слуге, више него прије, и учинише им тако исто.
37 А најзад посла им сина својега говорећи: ’Постидјеће се сина мојега.’
38 А виноградари, видјевши сина, рекоше међу собом: ’Ово је насљедник; ходите да га убијемо и да присвојимо насљедство његово.’
39 И ухватише га, па изведоше напоље из винограда и убише.
40 Када, дакле, дође господар винограда, шта ће учинити виноградарима оним?’”
41 Рекоше Му: „Злочинце ће злом смрћу погубити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати плодове у своје вријеме.”
42 Рече им Исус: „Зар нисте никада читали у Писму: ’Камен Који одбацише зидари, Тај постаде Глава од угла; то би од Господа, и дивно је у очима нашим.’?
43 Зато вам кажем да ће се од вас узети Царство Божије и даће се народу који доноси плодове његове.

Aпостоли
Зачало 166: 1. Коринћанима 16, 13-24

Поуке и поздрави.

13 Бдите, стојте у вјери, мушки се држите, снажите се.
14 Све да вам бива у љубави.
15 Молим вас, пак, браћо, знате за дом Стефанинов да је првенац из Ахаје, и да себе посветише служењу Светима;
16 да се и ви покоравате таквима, и свакоме који помаже и труди се.
17 А радујем се доласку Стефанина и Фортуната и Ахајика, јер ми они попунише ваше одсуство;
18 јер умирише дух мој и ваш. Уважавајте, дакле, такве.
19 Поздрављају вас Цркве азијске. Поздрављају вас много у Господу Акила и Прискила са домаћом својом Црквом.
20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите се међусобно цјеливом светим.
21 Поздрав је мојом руком, Павловом.
22 Ако неко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема (=проклет). Маран ата (=Господ долази).
23 Благодат Господа нашега Исуса Христа с вама.
24 Љубав моја са свима вама у Христу Исусу. Амин.


Календар

Септембар 6. (Јулијански)
Септембар 19. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:

Чудо светог Архангела Михаила у Хони (=Колоси), у Фригији; Свети мученик Ромил; Свети мученици Евдоксије, Зинон и Макарије и осталих 1104. војника са њима посечених мачем за Христа; Преподобни Давид; Свети свештеномученик Кирил, епископ Гортински; Свети мученици Киријак, Фавст и Авив (=Андроник) и остали; Свети мученици Калодот, Макарије, Андреј, Киријак, Дионисије чтец, Андреј, Сарапавон саветник, Теоктист морнар, и сестре Андропелагија и Текла; Свети преподобномученик Вив;  Преподобни Архип; Друго освећење храма Пресвете Богородице у дому (=храму) Свете Ане.

Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’



Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника

Свети Теофан Затворник

Свети Теофан Затворник

„Марија је добар део изабрала“ (Лука 10, 42). Успење Мајке Божије представља добар крај тога избора. Сам Спаситељ је при Њеном успењу у Своје руке примио Њену душу. Тога су се удостојили и многи Свети. У разним облицима и степенима, исто доживљавају и сви који изабирају добар део. У тренутку избора, надом се назире крај. Он се у извесном степену предосећа. Након тога, труд, борбе и самопринуђавања делимично помрачују изабрани пут. Ипак, као звезда водиља, остаје добри крај доброг дела. Он личи на ватру која у даљини светлуца путнику кога је на путу задесио мрак. Нада је подстицај снаге и поткрепљење трпљења и постојаности у започетом. Она сама јача вером. Вером се прави избор, надом се истрајава у избору, а трпљењем се долази до доброг краја.


Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере

 

Патријарх српски господин Павле

Патријарх српски господин Павле

ХХIX – Правилно читање возгласа у молитвама (благословен…свагда и сада…векове векова)

Преузмите текст (ПДФ)


Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє

Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

  • забрало (забрало) = брана, грудобран; зид, кула, бедем, заштита, одбрана
  • забыти (забити) = заборавити
  • завида (завида) = завист
  • завора (завора) = пречага на вратима, преворница

 

Архива

X