Епископ захумско-херцеговачки Григорије
Епископ захумско-херцеговачки Григорије
Црква не може да постоји без народа, јер је само срце Цркве Света Литургија. Црква, дакле, а то је оно што видимо у Светој Литургији, јесте Сабор у којем учествују људи који имају чежњу да остану живи и да овај живот преточе у вјечни живот, то јест у Царство Божије. Дакле, људи који желе да буду у пуном смислу живи, знају да не могу да то буду без живога Бога, а кад се сабирају, то је догађај у којем дјелују и Бог и човјек. Хришћанска Литургија не може да се одвија без народа и наравно без свештенства. Народ је апсолутно неопходан за савршавање Литургије. Кад свештеник каже славословље Богу, ако народ не каже: ‘Амин’, и ако тиме не потврди ту свештеникову ријеч, она није валидна. Дакле, у Цркви постоји потпуна узајамна зависност и потреба једних за другима.
Завештање цркава
Свети Симеон Мироточиви
Свети Симеон Мироточиви
Кад човјек зида кућу, не зида је за себе, него за своју дјецу и унучад. Тако настаје породица и домаћинство. Кад владар зида цркву, не зида је за себе, ни за своје синове, ни унучад, него за народ који ће је кроз вјекове походити. Тако се ствара држава. Кућа је оно што остаје послије човјека. Црква је оно што остаје послије владара. Кућа остаје дјеци, црква народу. А црква је, чедо моје, велика корабља, лађа која плови према дубоким и далеким, нама незнаним временима и људима. У који год вијек доплови, довешће и нас и показати нас нашим још нерођеним потомцима. Срећан сам и миран, чедо моје, што је сада моја Студеница запловила према вјековима. У општем потопу времена само су такве корабље, попут Нојеве лађе, кадре да нас спасу највећег од свих понора – од заборава. И ми ћемо, чедо моје, који саградисмо цркве, бити у њима времепловци на тим великим корабљама. Ми смо узидани у своје цркве тврде грађе, кадре да одоле страшним ударима времена. Све сам камен и мрамор, најтврђе што постоји на свијету. Узидали смо себе у своје цркве, исписали своју вјеру и живописали ликове у њима.
Наши далеки потомци препознаће нас у Студеници. Знаће ко смо и какви смо. И, чедо моје, биће поносни што нас имају, поуздано знам да хоће. Поносиће се што су племе Немањићко. Чедо моје, кад сам наумио да градим Студеницу, имао сам само осам љета. Питао сам протомајстора колико му је потребно љета да сагради цркву.
„Седам“, одговорио је кратко.
„Много је, протомајсторе!“
„Ако ти је градим најмање седам љета, трајаће ти најмање седам вјекова.“
„А за колико је, протомајсторе, људи могу разрушити?“
„Људи за седам дана, вријеме за седам вијекова, велики жупане. Али ни послије седам дана ни послије седам вијекова Студеница ти неће нестати, јер ћу је градити тако да буде величанствена и прелијепа. Нагледао сам се, велики жупане, много љепших и величанственијих рушевина него што су грађевине које су тек завршене. “
Ето, чедо моје, градите за данас, градите за сутра, али градите и за вијекове. Кад се гради за народ, онда то што се гради мора бити трајно и јако као сам народ.
Читање из Светог Писма
Јутрења
Зачало 14: Лука 14, 22-30
22 И сви Му свједочаху, и дивљаху се ријечима благодати које излажаху из уста Његових, и говораху: „Није ли Ово син Јосифов?”
23 И рече им: „Свакако ћете Ми рећи ову пословицу: ’Љекару, излијечи се Сам; што чусмо да је било у Капернауму, учини и овдје у постојбини Својој.’”
24 Рече, пак: „Заиста вам кажем да ниједан пророк није признат у постојбини својој.
25 А ваистину вам кажем: ’Многе удовице бијаху у Израиљу у вријеме Илије, када се небо затвори за три године и шест мјесеци, и би велика глад по свој земљи;
26 и ниједној од њих не би послан Илија до у Сарепту сидонску, жени удовици.
27 И многи бијаху губави у Израиљу у вријеме пророка Јелисеја; и ниједан се од њих не очисти до Нееман Сиријанин.’”
28 И сви се у синагоги испунише гњева кад чуше ово.
29 И уставши, истјераше Га напоље из града, и одведоше Га на врх горе, гдје бијаше њихов град сазидан, да би Га бацили одозго.
30 Али Он прође између њих и отиде.
Апостоли
Зачало 57: Јаковљева 5, 10-20
10 За углед страдања и дуготрпљења, браћо моја, узмите пророке који говорише у Име Господње.
11 Ето, ми називамо блаженим оне који претрпјеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видјесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив.
12 А прије свега, браћо моја, не куните се ни Небом ни земљом, нити другом каквом заклетвом; нека ваше ’Да’ буде ’Да’, а ’Не’ – ’Не’; да не паднете под осуду.
13 Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу.
14 Болује ли ко међу вама? Нека дозове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у Име Господње.
15 И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се.
16 Исповиједајте, пак, једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника.
17 Илија бјеше човјек исто као и ми, и молитвом помоли се Богу да не буде дажда, и не удари дажд на земљи за три године и шест мјесеци.
18 И опет се помоли, и небо даде кишу, и земља изнесе род свој.
19 Браћо, ако ко од вас залута са Пута истине, па га неко врати,
20 нека зна да ће онај који обрати грјешника са пута заблуде његове, спасти душу од смрти и покрити мноштво гријехова.
Календар
Jул 20. 2020 / Август 2. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети пророк Илија Тесвићанин; Свети Илија, патријарх Јерусалимски; Свети Флавијан, патријарх Антиохијски; Свети Аврамије Чухломски
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу” (Матеј 14, 16). Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: „Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.” Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: „Распни Га. ” Такво је и опште Божије промишљење о нама: „Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима” (Матеј 5, 45). Када би нам Господ помогао да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив (Лука 6, 36)!
Свети Антоније Велики
Духовно созерцање:
Свети Антоније Велики
Άγιος Αντώνιος ο Μέγας (=Агјос Антониос о Мегас)
Ii – поуке о доброј наравствености и о светом животу у 170 поглавља
Преузмите текст (114-170 ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- блюсти1 (бљусти) = гледати, чувати, пазити, држати, стражити
- богожренный (богожрени(ј)) = жртвован Богу
- богозарный (богозарни(ј)) = озарен Богом, који сија Небеском светлошћу
- богознаменіє (богознаменије) = чудо Божије, знамење Божијег свемогућства
- богозрачный (богозрачни(ј)) = који има Божанствени лик
- богозрителный (богозрителни(ј)) = који гледа Бога, прозире Божије тајне
- боголучный (боголучни(ј)) = који сија лучама Божанства
- боголѣпный (боголепни(ј)/ богољепни(ј)) = Богу налик, приличан, као Бог; достојан Бога
- богомужный (богомужни(ј)) = Богочовечији
- богоначаліє (богоначалије) = Божија владавина
- богоневѣстна (богоневестна) = Божија невеста
- богопріємный (богопријемни(ј)) = достојан да прими Бога
Ускоро
Духовни разговори са оцем Првославом Пурићем – наставак од пре пар седмица – драго нам је да имате пуно питања у вези наше православне вере.
