Свети Јован Шангајски – О Молитви
Да би хришћанин увек добијао благодатну помоћ Божију, треба да се налази у непрекидном општењу са Богом и стално да буде у вези са горњим светом. Средство за то је молитва. А молитва је разговор човека са Богом, побожни разговор човечије душе са њеним Творцем.
Молитва се дели на спољашњу и унутрашњу. Спољашња молитва је она која се исказује речима или знацима, унутрашња је онда када се човек моли у својој души. Спољашња молитва без унутрашње не вреди, јер је то фарисејска, лицемерна молитва. Унутрашњу молитву Бог чује и кад се она ничим не испољава. Можемо се молити унутрашњом молитвом, али, с времена на време, потребна је, осим ње, и спољашња молитва. Она је потребна и да би се појачало наше молитвено расположење, јер свако испољено осећање појачава се. Јавна молитва, нарочито молитва у цркви, претежнија је од засебне молитве. Христос је рекао: „Где су двоје или троје сабрани у Моје Име, онде сам Ја међу њима.“ (Матеј 18, 20) Бог воли да се људи спасавају заједно и зато је основао Цркву, то јест заједницу свих који право верују у Бога, који имају поглавара Христа, који имају за задатак препород и усавршавање чланова на земљи и њихово блаженство на Небу. За то спасење потребно је бити чланом Цркве и примити учешћа у њеном животу.
У храмовима се ми лакше можемо ослободити земаљских брига и сву своју пажњу управити на молитву. Молећи се заједно, ми изражавамо тиме љубав један према другоме, и за то време јавних молитава, не треба читати засебне молитве, него треба пратити богослужење, заједнички изражавајући знаке богопоштовања. Засебна молитва има неке добре особине, које нема јавна молитва. Издвојен се човек може боље удубити у молитву. Кад нико не присуствује, човек помишља да га нико не гледа, осим Онога Ко је видео и Натанаила под смоквом (Јован 1, 48) – и тако се потпуно предаје молитви, казујући Богу све што му је на срцу. Молитвено је расположење, вели један подвижник, „термометар душевног стања човековог“. Уколико човек више тежи за молитвом, утолико боље стоји духовно. Бити нерасположен и немати воље за молитву, значи бити духовно успаван и духовно мртав.
Сваки хришћанин треба да се моли у првом реду за своје спасење и спасење својих ближњих. Његова љубав према ближњима треба да обухвати цео свет, и он треба да се моли за све људе. Хришћанима је наложено да се не брину о земаљском, „него иштите најпре Царства Божијега и правде његове, и ово ће вам се додати.“ (Матеј 6, 33) Зато прва молитва мора бити о потребама духовним. Молитва треба увек да се завршава предавањем себе вољи Божијој. Више пута ми грешимо у избору штетнога и кориснога по нас, и молимо Бога за нешто штетно и по нас и по другога. Зато ми понекад не добијамо од Бога оно што тражимо. Али то не значи да нас Бог не чује. Бог не само што чује, него ће нам доделити други удео, користан, уместо онога за који смо молили. Добивши га, ми се испуњавамо душевним миром и у срцу осећамо да је то одговор на нашу молитву. Неки пут Господ испуњава нашу молитву доцније, да бисмо повећали нашу ревност у молитви и показали нашу веру. Не треба слабити у молитви, и ако нам се чини да је Бог окренуо своје лице од нас и не чује нашу молитву. Господ је похвалио Хананејку, која Га је неодступно молила, и испунио њену молбу (Матеј 15, 21-28). Тако и ми никад не треба да губимо наду да ће Бог нашу молбу испунити, већ да се молимо док не добијемо или док не осетимо да наша молба није по вољи Божијој. Молити се треба, не само кад осетимо потребу у нечему, него сав живот хришћанина треба да буде пропраћен молитвом. Апостол Павле вели: „Молите се Богу без престанка.” (1. Солуњанима 5, 17) То не значи да човек треба само да се моли и да ништа више не ради, него то означава да хришћанин увек треба да има молитвено расположење, да сваког тренутка треба да има на уму да се налази пред лицем Божијим, и у души својој разговара с Њим. Молитва је средство за појачање љубави и за измирење са непријатељима. Када се молимо за неког, код нас се ствара расположење према њему, а тај, иако не зна за то, осећа пројављену му љубав и постаје мекша срца.
Старац Пајсије Светогорац
О браку и породици
Долази глава породице и говори ми да је његова жена рђава у сваком погледу, говори ми све оно што му је шапнула његова тамна помисао. Тада почињем да правдам његову супругу. На крају кажем и да треба славити Бога који му је дао такву жену и да је управо он, глава породице, узрок томе што је љубав отишла од њих. Опет га враћам к љубави, убеђујући га да је главно – одбацити ружне помисли. Исто то радим и кад долази његова жена. Грдим и њу на исти начин и ево – обоје исправљају своје ружне помисли упућене другоме и долази изнова до љубави. Схватају, наравно, и мене који сам их кудио, зато што виде да је мој циљ био – обновити у њима љубав.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 47: Марко 10, 32-45 + Зачало 33: Лука 7, 36-50
Треће предсказивање страдања, смрти и Васкрсења. Молба синова Зеведејевих.
32 А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће Му се догодити:
33 „Ево, идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан првосвештеницима и књижевницима, и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
34 и наругаће Му се, и шибаће Га, и пљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан васкрснуће.”
35 И дођоше пред Њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: „Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо Те молити.”
36 А Он им рече: „Шта хоћете да вам учиним?”
37 А они Му рекоше: „Дај нам да сједнемо, један с десне стране Теби, а други са лијеве, у слави Твојој.”
38 А Исус им рече: „Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју Ја пијем и крстити се крштењем којим се Ја крстим?”
39 А они Му рекоше: „Можемо.” А Исус им рече: „Чашу, дакле, коју Ја пијем, испићете; и крштењем којим се Ја крстим, крстићете се;
40 али да сједнете с десне стране Мени и с лијеве није Моје да дам, него ће се дати којима је припремљено.”
41 И чувши то Десеторица, почеше се срдити на Јакова и Јована.
42 А Исус, дозвавши их, рече им: „Знате да они који се сматрају владарима народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.
43 Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики, нека вам служи;
44 и који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.
45 Јер Син Човјечији није дошао да Му служе, него да служи, и да даде живот Свој у откуп за многе.”
Исус у дому Симона фарисеја. Грјешница Га помазује мирисом.
37 И гле, жена у граду, која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
38 И ставши позади код ногу Његових, плакаше, и стаде квасити ноге Његове сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге Његове, и мазаше мирисом.
39 А кад видје фарисеј који Га је позвао, рече у себи: „Да је Он пророк, знао би ко и каква Га се жена дотиче; јер је грјешница.”
40 И одговарајући Исус рече му: „Симоне, имам ти нешто казати.” А он рече: „Учитељу, кажи.”
41 А Исус рече: „Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу; један бјеше дужан пет стотина динара (=500 x сребрник од 3,85г), а други педесет (=50 x сребрник од 3,85г).
42 А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи: ’Који ће га од њих двојице већма љубити?’”
43 А Симон одговарајући рече: „Мислим онај коме више поклони.” А Он му рече: „Право си судио.”
44 И окренувши се жени, рече Симону: „Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу, ни воде Ми на ноге ниси дао, а она Ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.
45 Цјелива Ми ниси дао, а она, откако уђе, не преста цјеливати Ми ноге.
46 Уљем ниси помазао главу Моју, а она мирисом помаза Ми ноге.
47 Зато ти кажем: ’Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав имала’; а коме се мало опрашта, малу љубав има.”
48 А њој рече: „Опраштају ти се гријеси.”
49 И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с Њим за трпезом: „Ко је Овај што и гријехе опрашта?”
50 А жени рече: „Вјера твоја спасла те је; иди у миру.”
Aпостоли
Зачало 321: Јеврејима 9, 11-14 + Зачало 208: Галатима 3, 23-29
Старозавјетна скинија (=шатор) и жртве несавршени су; Христова жртва савршено спасава и уводи у Небо.
11 Али кад је дошао Христос, Првосвештеник будућих добара, кроз већу и савршенију Скинију (=Храм), нерукотворену, то јест не од ове творевине,
12 не са крвљу јарчијом ни јунчијом, него са Својом крвљу уђе једном за свагда у Светињу извршивши вјечно искупљење.
13 Јер ако крв јараца и јунаца и пепео од јунице, којом кад се кропе нечисти освећује их да буду тјелесно чисти,
14 колико ли ће више крв Христа, Који Духом вјечним принесе Себе непорочна Богу, очистити савјест вашу од мртвих дјела, да бисте служили Богу живоме и истинитоме.
Закон је припремао и водио ка Христу. Крштење у Христу.
23 А прије доласка вјере бисмо под Законом чувани и затворени за вјеру која се имала открити.
24 Тако нам Закон постаде васпитач за Христа, да би се вјером оправдали;
25 а кад дође вјера, више нисмо под васпитачем.
26 Јер сте сви синови Божији вјером у Христа Исуса.
27 Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.
28 Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу.
29 А кад сте ви Христови, онда сте сјеме Авраамово, и насљедници по обећању.
Календар
Март 5. (Јулијански)
Aприл 18. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети мученици ђакон Агатопод и чтец Теодул; Преподобни Марко Трачески; Преподобни Пуплије; Преподобни Платон Исповедник, игуман манастира Сакудионас; Преподобна матер Теодора Солунска; Свети мученик Термос; Свете мученице Кирија и Дула; Свети мученик Помпије; Светих пет девојка мученица; Свети мученици Максим и Терентије; Свети мученик Зинон; Преподобни Теон, Симеон и Фервин; Свети новомученик Георгије.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Чувши да је Спаситељ у Симоновом дому, грешница је дошла и донела алавастар мира. Ставши код ногу Господа, почела је да плаче и да својим сузама омива Његове ноге, отирући их својом косом, целивајући и помазујући их миром (Лука 7, 30-39). Она ништа не говори, већ само дела, својим понашањем показујући најнежнију љубав према Господу. Зато је и било речено за њу: „Опраштају јој се греси, јер је велику љубав имала.“ О, кад би и ми мање говорили, а више радили, и својим делима показивали своју љубав према Господу! Рећи ћеш: „Кад би Он Сам био ту, ја бих одмах био готов да све учиним за Њега.“ Па, Он и јесте ту невидљиво Својом Личношћу, а видљиво у свим Хришћанима, највише у онима који траже помоћ. Невидљивог Господа са љубављу помазуј умно-срдачном молитвом, а за видљивог чини све што ти је могуће путем помагања потребитима. Тако ћеш делати за Бога.
Патријарх срспки Павле:
Да нам буду јаснија нека питања наше вере
Патријарх српски господин Павле
VII – Који се дух јавља спиритистима?
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски
(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ) їѧѣьъѡщѥѭюѹыѿѵйє
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- даже (даже) = па, чак, штавише
даже до = све до
прежде даже = пре него што; док не -
данословїє (данословије) = скупљање/утеривање данка/пореза
-
дань (дањ) = данак, порез
-
двєрь (двер) = врата
