Како ђаво обмањује човека
Беше један монах, пустињак, и велики подвижник из Александрије, по имену Иларион. Годинама се молио Богу да му покаже којим лукавством ђаволи задобијају највећи број душа за царство пакла. Након три године непрестане молитве, Бог га је удостојио одговора. Једне ноћи, када је месечина била као дан, а он беше на молитви, јави му се Анђео Господњи и заповеди му да пре поноћи изађе на оближњу ливаду, осени се знаком крста, стане испод дрвета и чека, али да се нипошто не плаши оног што буде видео, већ да се стално осењује крсним знамењем. Старац Иларион, чувши да га глас упућује на знак крста, познаде да је то од Бога и оде на пропланак молећи се. Одједном виде на пропланку трон, на који седе Сатана. Рамена му беху као наковањ, кожа као мастило, длака као медвеђа, снажних канџи и са круном од змија. Пљесну длановима, а ваздух се испуни милионима демонских пукова. Било их је одасвуд, по небу, изнад шуме, по ливадама и брдима. Наоружан знаком крста, старац Иларион је будно посматрао. Кад се непомјаници скупише да их је било као песка морског, Сатана затражи од њих да га известе о томе како лове људске душе и свргавају их у пакао, нагласивши им да не пита за старе и познате, већ нове, мајсторске начине погубљења људских душа.
Јави се један од њих и исприча свој метод: „Ја човеку кажем: ‘Иди ти у цркву, пости, моли се и чини милостињу, али иди и на славља, у кафану, на игранке и проводе, веруј и у зодијак и гатаре.’ Убацујем им такве мисли, те падају у моју мрежу као снопље.“ Сатана се насмеја и рече: „Тиме већ хиљадама годинама обмањујемо људе, али човек у Библији може наћи заповест да не сме служити два господара – и тако ће наћи спас.“
Тада се јави други и каже: „Ја човеку кажем: ‘Нема Бога, нема ни ђавола, нема раја ни пакла, све је то плод људске уобразиље, прави живот је овде на земљи. Брини ти о томе да имаш новац, кућу, углед у друштву, материјална добра и земаљска задовољства, а о осталом не брини јер и не постоји.’ У ову замку падају многи.“ Сатана се опет насмеја, али му ни то не би довољно, знајући да човек временом открива бесмисао обичног земаљског живота, док доласком на макар једну Литургију или већ кроз једно Причешће може да спозна постојање Бога и праву Истину.
Уто се јави трећи демон, стар и кљаст, али веома искусан у ловљењу људских душа, па рече: „Као што у зиму падају пахуље снега, тако ја својим методом бацам у пакао људске душе свакога дана. Ја човеку кажем: ‘Има и Бога, и ђавола, и Анђела, и спасења, и пакла, али – имаш још времена да се бориш за своје спасење. Немој данас устајати на Литургију, уморан си, напорно си радио читаве недеље, имаш много проблема, треба ти одмор, одложи зато одлазак на Литургију за наредну недељу, неће ништа пропасти. Немој се молити баш ове вечери, сутра рано устајеш и бићеш уморан – моли се сутра. Остави покајање за неки други дан, живот је пред тобом, има времена, треба још толико тога да се уради, а Бог ће ти примити покајање и пред саму смрт! Немој давати подушја за своје старе, важнији су твоји свакодневни послови, важнији ти жив, него они мртви. Немој да постиш и овај пост, изгубићеш здравље, најпре среди здравље, па ћеш постити наредни пост.’ Учим тако човека да одлаже духовни живот и дело Божије за сутра, сутра за прекосутра, за наредну недељу, наредни месец, наредну годину и тако их ослабим у духовној борби. Тако људи гину и умиру, огрезну у пијанство или разврат, па одлазе са овога света непокајани, заборавивши на Бога, иако су мислили да им се то никада не би могло догодити. И увек им убацујем исту богоотпадну мисао: ‘Данас немаш времена…’ Тражим им данашњи дан у замену за сутрашњи, а сутра можда и не дочекају.” Сатана одушевљено запљеска и постави овог кљастог врага три дана на свој трон.
Призора нестаде, а авва Иларион остаде сам крај дрвета. Јави му се опет Анђео, подсећајући га да ово не заборави и да свакоме човеку од сада говори о овој највећој опасности – одлагања за сутра.
Воздвижење Часног Крста
На овај празник прослављају се два велика догађаја: проналазак Часног Крста на Голготи и повратак Часног Крста из Персије у Јерусалим. Трагајући за Часним Крстом, света царица Јелена је од старца Јуде, Јеврејина, сазнала да је Крст закопан под Венериним храмом, кога је на Голготи подигао цар Адријан. Царица нареди да се тај идолски храм поруши, па пронађе закопана три крста. У недоумици који је крст Господњи, крај ње прође поворка са мртвацем. Патријарх Макарије наложи да на мртваца ставе један по један крст. Од два крста ништа се не промени, од трећег мртвац оживе, по чему спознаше да је Животворни Крст Христов. Ставише га и на болесну жену, која оздрави, а народ певаше: „Господе, помилуј!“ Царица Јелена направи сребрни ковчег и у њега положи Крст. Када, касније, цар Хозрој освоји Јерусалим и пороби народ, однесе и Крст у Персију. Након 14 година грчки цар Ираклије га порази и врати Крст у Свети Град, носећи га на леђима. Цар одједном стаде, а патријарх виде ангела како не да цару да у раскошној одежди носи Крст оним путем којим је Господ ишао бос и мучен. Цар скиде одежду, па бос и у бедној одећи изнесе Крст на Голготу, у храм Васкрсења Христовог, као символ победе, Васкрсења и вечног живота.
Читање из Светог Писма
Јеванђеља
Зачало 42: Јован 12, 28-36
28 Оче, прослави Име Своје!” Тада глас дође с Неба: „И прославих, и опет ћу прославити!”
29 А народ који стајаше, када то чу, говораше да је гром загрмио; а други говораху: „Анђео Му је говорио.”
30 Исус одговори и рече: „Овај глас није био Мене ради, но вас ради.
31 Сад је суд овоме свијету; сад ће кнез овога свијета бити избачен напоље.
32 И када Ја будем подигнут са земље, све ћу привући Себи.”
33 А ово говораше указујући каквом ће смрћу умријети.
34 Народ Му одговори: „Ми чусмо из Закона да Христос остаје вавијек; и како Ти говориш да се Сину Човјечијему ваља подигнути? Ко је тај Син Човјечији?”
35 А Исус им рече: „Још је мало времена Свјетлост са вама; идите, док Свјетлост имате, да вас тама не обузме; а ко иде по тами, не зна куда иде.
36 Док Свјетлост имате, вјерујте у Свјетлост, да будете синови Свјетлости.” Рекавши ово, Исус отиде и сакри се од њих.
Јеванђеља
Зачало 60: Јован 19, 6-11; 13-20; 25-28; 30-35
6 Када Га, дакле, видјеше првосвештеници и слуге, повикаше говорећи: „Распни Га, распни!” Пилат им рече: „Узмите Га ви и распните, јер ја не налазим на Њему кривицу.”
7 Одговорише му Јудејци: „Ми имамо Закон, и по Закону нашему мора да умре, јер начини Себе Сином Божијим.”
8 Када, дакле, Пилат чу ову ријеч, побоја се већма.
9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: „Одакле си Ти?” А Исус му не даде одговора.
10 Пилат Му тад рече: „Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да Те распнем, и власт имам да Те пустим?”
11 Исус одговори: „Не би имао власти никакве нада Мном када ти не би било дано одозго; зато онај који Ме предаде теби има већи гријех.”
13 Пилат, дакле, чувши ову ријеч, изведе Исуса напоље и сједе на судијску столицу, на мјесту званом Литостротон (=Плочник), а јеврејски Гавата (=Узвишица).
14 А бјеше петак уочи Пасхе, око шестога часа (=подне); и он рече Јудејцима: „Ево, Цар ваш!”
15 А они повикаше: „Узми, узми, распни Га!” Пилат им рече: „Зар Цара вашега да разапнем?” Одговорише првосвештеници: „Немамо цара осим ћесара.”
16 Тада, дакле, предаде Га њима да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
17 И носећи крст Свој, изиђе на мјесто звано Лобања, а јеврејски Голгота.
18 Ондје Га разапеше, и са Њим другу двојицу, с једне и са друге стране, а Исуса у средини.
19 Пилат, пак, написа и натпис, па постави на крст; а бјеше написано: ’Исус Назарећанин, Цар јудејски’.
20 И овај натпис читаше многи Јудејци, јер близу града бјеше мјесто гдје разапеше Исуса; и бјеше написано јеврејски, јелински и римски.
25 А стајаху код Исусова крста Мати Његова, и сестра Матере Његове, Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
26 А Исус, видјевши Матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред Ње, рече Матери Својој: „Жено, ето Ти сина!”
27 Потом рече ученику: „Ево ти Мајке!” И од онога часа узе Је ученик к себи.
28 Послије тога, знајући Исус да се већ све свршило, да се сасвим испуни Писмо, рече: „Жедан сам!”
30 А кад Исус окуси оцат, рече: „Сврши се!” И преклонивши главу, предаде дух.
31 А будући да бјеше петак, па да не би тијела остала на крсту у суботу, јер бијаше велики дан она субота, Јудејци замолише Пилата да им се пребију голијени, па да их скину.
32 Онда дођоше војници и првоме пребише голијени, и другоме распетоме с Њим.
33 А дошавши до Исуса, кад видјеше да је већ умро, не пребише Му голијени,
34 него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
35 И онај који је видио, посвједочио је, и истинито је свједочанство његово, и он зна да истину говори, да и ви вјерујете.
Aпостоли
Зачало 125: 1. Коринћанима 1, 18-24
18 Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину, а сила Божија нама који се спасавамо.
19 Јер је написано: „Погубићу мудрост мудрих, разум разумних одбацићу.”
20 Гдје је мудрац? Гдје књижевник? Гдје препирач овога вијека? Зар не претвори Бог мудрост овог свијета у лудост?
21 Пошто, дакле, у премудрости божијој свијет мудрошћу не позна Бога, изволи се Богу да лудошћу проповиједи спасе оне који вјерују.
22 Јер и Јудејци ишту знаке, и Јелини траже мудрост.
23 А ми проповиједамо Христа распетога, Јудејима саблазан, а Јелинима лудост;
24 онима, пак, позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.
Календар
Септембар 13. 2020 / септембар 27. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Освећење јерусалимског храма ‘Христовог Рођења’; Свети светеномученик Корнилије Капетан; Свети мученици Селевк, Стратон, Кронид, Леонтије и Серапион; Свети мученици Гордијан, Макровије, Илија, Зотик, Лукијан и Валерије; Преподобни Петар (који се подвизавао у Атори, у Витинији); Света мученица Катевана; Преподобни Јеротеј Нови (који се подвизавао у иверском манастиру).
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Усред Великог поста износи се Часни Крст ради поклоњења, то јест да би подвижнике поста одушевио на трпељиво ношење бремена које су узели на себе. А зашто се врши поклоњење у септембру? Случајно се тако десило? Али у промислитељској премудрости, која све устројава, нема случајности. Ево, дакле, због чега: у септембру се жању поља. Да неки од Хришћана са осећањем задовољства не би рекли: „Душо, имаш многа добра: почивај, једи, пиј, весели се“; као уосталом и да други, услед свога сиромаштва, не би пали духом – пред очи свих поставља се уздигнути крст. Он прве подсећа да потпора благостања није имање, него хришћанско, унутрашње крстоношење, чак и када се спољашње богатство, по благости Божијој, нагомилава, а друге – да трпљењем спасавају душе своје, уверавајући их да крст води право у рај. Стога, једни треба да трпе, знајући да иду утабаним путем у Царство Небеско, а други треба да са страхом користе спољашње утехе, како им не би затвориле улаз у Небо.
Духовно созерцање:
Свети Макарије Велики
Или Макарије Мисирски (=египатски) (293-390)
VI стање оних који су примили дејственост духа (175-266)
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- восперѧти (восперјати) = дати ‘крила’, убрзати/узнети/узвисити ум
- воспитати (воспитати) = хранити; неговати, одгајати, васпитати [ од весъ (=сав) + питати (=хранити)]
- воспрїемникъ (воспријемник) = крштени/венчани кум; кум при постригу у монаштво
- вотще (вотшче/вотште) = бадава, напразно, узалуд
