Патријарх Српски Павле o Светом Сави
– Из приступне беседе на хиротонији за епископа рашко-призренског, у Саборној цркви, 22. септембра 1957. године
Празник је Светог Саве, који се онда – пре тридесет и више година – прослављао у цркви и школи. Школска деца и старији били би најпре на целој служби у цркви, а затим би с појањем, крстом и барјацима дошли у школу. Нас, дечицу, извеле би својим дрхтавим рукама наше старице, баке, мало раније из цркве и повеле школи. Била је љута зима; нама најмлађима и њима најстаријим било је неопходно да се огрејемо. Школа је украшена зимзеленом и белим, везеним пешкирима. Напред, високо на зиду, велика икона с венцем од бршљана. На њој светитељ у златотканим одеждама – једном руком држи отворену књигу, другом благосиља. Око главе му широк златан круг. „Ко је оно, бако?“, запитало би које од нас деце. „Оно је Свети Саво, синко“, одговарала би бака. „А зашто има онакво одело?“, настављали би ми неуморно с питањима. „Зато што је он био владика.“ „А зашто има онај сјајни круг око главе?“ „Е, зато што је он светитељ. Само светитељи оно имају.“ „Тако, дакле! То је Свети Саво. То је владика. Владика, значи, у златном оделу, високо изнад свију једном руком благосиља, другом држи еванђеље, а око његове главе светли златни ореол светитељски“, закључили би ми својим дечијим умом.
Споља се чуло појање. Долазили су старији из цркве. Наша питања и наше мисли би се прекидале. Школа се напунила. Свештеник је осветио водицу и кољиво, ђаци су певали и рецитовали, но од свега тога ја сам мало тога чуо и видео. Сва моја пажња била је прикована на зеленим венцем украшену икону Светог Саве и чудесан лик његов. У једном моменту засјало је сунце и пало на икону светитељеву. Златни ореол синуо је и, мени се чинило, осветлио цело наше у снег завејано село, школу и све нас у њој. И од те светлости која је долазила од свете главе светог владике било је, тог тмурног и мразног зимског дана, свима нама скупљеним онде под његовом иконом, светло и топло и радосно. Ја сам доцније чуо и дознао много више о Светом Сави и његовом многоструком раду. Све то говорило је: Тек кроз њега српски народ нашао је стварно себе – јер је њиме стварно нашао Христа, њиме је он приведен Христу и њиме до данас стоји пред Христом. Народ ово осећа и зна: он духовно и сад живи од духовног наслеђа Светог Саве, под његовим пастирским руководством он је пребродио све невоље које су га сналазиле, пребродиће и оне које га сналазе и које ће га још снаћи. Он само таквог пастира разуме и жели. Зато у својој православној свести увек на исти начин спрема дочек сваком свом новом пастиру и архипастиру. Смерно му приноси икону свог светитеља са речима Светог Писма уцртаним испод ње: „Такав нам је требао архијереј: свет, безгрешан, чист, одвојен од грешника“ (Јеврејима 7, 26). Такав, чија служба Богу и Цркви значи благослов за народ, који чврсто држи еванђеље и чврсто се држи еванђеља, који светошћу свог живота светли и просветљује, проповедајући тако Христа и онда кад престане да Га проповеда устима. Да, такав нам треба архијереј!
Свети Мученици Ермил и Стратоник
Када је цар Ликиније подигао велико гоњење на хришћане, био је ухваћен и Ермил, хришћанин и ђакон при једној цркви. Извели су га на суд и саопштили му да га, због исповедања вере хришћанске, воде на мучење. Ермил се веома обрадовао, схвативши да му Господ спрема мученички венац и Небеску плату. Цар је наставио са претњама Ермилу, али узалуд, Ермил је још и храбрије и смиреније исповедио веру у Христа Распетога и Васкрслога, одговарајући цару речима Псалмопојца: „Господ ми је помоћник, не бојим се, шта ми може учинити човек?“ (Псалам 117, 6). Након тешких мучења, Ермил је бачен у тамницу. Но, тамничар му беше Стратоник, потајни хришћанин, који је свим срцем саосећао са Ермиловим страдањима. Тако и Стратоника доведу пред цара као хришћанина, а цар нареди да их удаве у Дунаву. Везали су их обојицу у мрежу и потопили. Ови мученици Христови пострадали су 315. године. По предању, после три дана вода је избацила њихова тела, а хришћани су их пронашли на десној обали Дунава, код места Брестовик, на путу Смедерево-Београд. Ту су им направили гробницу и часно их сахранили. Од 90-их година прошлог века, свете мученике Ермила и Стратоника почеле су да прослављају јавне и културне институције у Београду. Ово је слава Музеја града Београда и параклиса Храма Светог Саве на Врачару. Њима се молитвено обраћамо и на отпусту Свете Литургије, као светим београдским првомученицима. Прослављамо их 26. јануара.
Читање из Светог Писма
Литургија
Зачало 8: Матеј 4, 12-17
Лијечење сухоруког.
12 А колико ли је човјек претежнији од овце? Дакле, ваља суботом добро чинити.”
13 Тада рече човјеку: „Пружи руку своју.” И пружи. И постаде здрава као и друга.
14 А фарисеји, изишавши, одржаше вијећање против Њега како да Га погубе. Но Исус, дознавши то, уклони се оданде.
15 И за Њим иђаше народ многи, и исцијели их све,
16 и запријети им да Га не разглашују;
17 да се испуни што је речено преко Исаије, пророка, који говори:
Aпостоли
Зачало 224: Ефесцима 4, 7-13
Служење у изграђивању Тијела Цркве.
7 А свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова.
8 Зато вели: „Узишавши на висину, заплијени плијен, и даде дарове људима.”
9 А оно ’узиђе’ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље?
10 Онај Који сиђе, То је исти Који и узиђе више свију Небеса да испуни све.
11 И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље,
12 за усавршавање Светих у дјелу служења, за сазидање Тијела Христова;
13 док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове;
Календар
Јануар 11. (Јулијански)
Јануар 25. (Грегоријански)
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Преподобни Теодосије Велики, установитељ монашког општежића; Преподобни Михаил Клопски; Преподобни Теодосије митрополит Трапезунтски; Свети Стефан Плакидилнски, Теодор и Агапије архимандрит; Свети мученик Маир.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Mисли за сваки дан у години:
Духовна порука Светог Теофана Затворника
Свети Теофан Затворник
Јуче је апостол Хришћанина, који је ступио на пут спасења, наоружао духовним свеоружјем; а сада, ради поткрепљивања у тешкоћама, указује на руководитеље у том борбеном течењу и последњи свети циљ свега. Руководитељи су пастири и учитељи, које је Господ даровао Цркви (Ефесцима 4, 11-13) и чијим устима је Сам изрекао све што је потребно као руководствено указање. Они помажу свакоме ко им се обрати са вером и молитвеним обраћањем Господу. Ову истину знају они који, уз самоодрицање, иду путем Господњим и, без жаљења себе, воде борбу са непријатељима спасења. Они код својих пастира увек срећу помоћ и уразумљење, чак и онда када, са стране посматрано, изгледа да их не могу очекивати. Јер они прилазе Господу, а не људима. А Господ је увек готов да преко ових људи руководи и уразумљује сваког ко искрено и са вером од Њега тражи помоћ. Светли, пак, и последњи циљ је – мера раста пуноте Христове, узраст савршеног човека. Сви знају шта је савршен човек у обичном смислу и не може се наћи човек који не би желео да постигне такво савршенство. Међутим, нико не зна шта је савршен човек у Господу, осим оних који су достигли тај узраст. Ово, наравно, никоме не треба да послужи као повод за хлађење ревности, која је неопходна за постизање тог узраста, него, напротив, као разлог да се она разгори. Јер непознавање њега зависи од висине духовног савршенства које се назива мужевним узрастом живота по Богу. Апостол га одређује као усвајање свих пунота савршенства које је пројавио наш Господ Спаситељ. Из овога свако види због чега овом позиву треба прићи са ‘свом ревношћу’.
Духовно созерцање:
Ава Евагрије Понтијски
(345–399) Ивора/иверону, Понт (=турска)
Ευάγριος Ο Ποντικός (евагриос О Понтикос)
IV – 33 поглавља поређења
Преузмите текст (ПДФ)
Учимо старословенски | словѣ́ньскъ
Библијски наводи: Старословенски – Синод СПЦ
Miroslavljevo jevanđelje
- главотѧжъ (главотјаж) = убрус којим се умотавала глава или брисао зној
Дѣѧ҄нїѧ (=Дјејанија) – Дела Апостолска 19, 12:Оригинални текст: ѩ҆́кѡ и҆ на недѹ҄жныѧ наноси́ти ѿ (по́та) тѣ́ла є҆гѡ̀ главотѧ́жы и҆ ѹ҆брѹ́сцы…
Изговор текста: Јако и на недужнија наносити от (пота) тјела јего главотјажи и убрусци…
Превод текста: Тако да су убрусе знојаве од тијела његова или појасеве носили на болеснике.
