416-944-3297

Денис Таргонски: Живот ради других

Заволети ближњег, то је наш задатак и циљ за цео живот. Ближњи – то није обавезно рођак или пријатељ, или девојка која ми се допада. Ближњи је, сагласно Јеванђељу, сваки човек коме је потребна моја помоћ. Смањујући број „ближњих“ до минимума који му одговара, човек неизбежно поткрада себе. И чак и ако нам је компликовано заједно, но, ми смо потребни једно другом – да бисмо се узајамно подржавали и исправљали, да бисмо гледали једно у друго као у огледало. „Ујединити се са свима могуће је само у признању заједничке кривице, одговорности и бола. И то ће бити радост“, писао је Достојевски. Најдубља веза и блискост људи стиче се путем опраштања једно другом, јер је то блискост у Христу, Који опрашта свима нама. Сваки човек, са својим грубостима, има потребу за љубављу. У сваком се налази то што је тешко трпети и прихватити, а то су греси и страсти. Ближњи ми тек тада постају истински блиски када ја надвладам сву своју нетрпељивост према њиховим немоћима. „Ко због греха ближњега пролије ватрене сузе, тај ће исцелити самога себе“, писао је свети Василије Велики. Немогуће је човеку да разуме себе и да се спаси од страсти, не заволевши ближњег. А смисао хришћанске љубави се и састоји у томе да у односу не тражимо само удобност за себе, већ да се односимо према њему са свом одговорношћу. Ближњи живе управо у томе свету који „у злу лежи“. Отићи од њих може се само ради тога да бисмо се помолили за оне који су нам оставили ожиљке на срцу. Спаситељ је говорио: „Ето, Ја вас шаљем као овце међу вукове.“ (Матеј 10, 16). Он, не само да је тражио од њих да посећују стадо у вучјој земљи, већ их је у вучји брлог послао ненаоружане! Ево како свети Јован Златоусти објашњава смисао тог благослова: „Ја ћу показати моју крепост нарочито у томе што ће овце надвладати вукове и, налазећи се међу њима и излажући се безбројним мучењима, не само да неће нестати, већ ће и њих саме преобразити.“ Ми имамо потребу за људима не мање него они за нама. Постоји још и Промисао Божија, која нам шаље оне људе који су најнеопходнији за наше спасење. Ближњи човек обавезно буде непријатељ мојим страстима. Он може приметити и говорити ми о томе о чему се ја сам себи бојим да признам. На жалост, таланат да се критика прима са благодарношћу – ретка је драгоценост. Ја могу колико хоћу називати себе глупаком и грешником, но, нека други да и најмањи знак да се слаже с тим – и увреда је неизбежна! Ми волимо да инсистирамо на својој праведности. Но, чак и ако смо заиста праведни, да ли смо свесни тога какву одговорност повлачи за собом победа у полемици? Ево једног једноставног примера. Вероватно је свако од нас, макар једном, имао прилику да се спори са припадником „Јеховиних сведока“. Очигледно, донети до тих људи светлост Православља – није нимало лак задатак. Но, претпоставимо за тренутак да су барикаде у свести сабеседника уклоњене и он вам је поверовао и пошао за вама. ДА ЛИ СТЕ ВИ СПРЕМНИ, ИЗБИВШИ ЊЕГОВУ ШТАКУ, ПОДМЕТНУТИ СВОЈЕ РАМЕ? Сваки дан се спотицати и устајати заједно са њим на путу ка новом животу; примити га у своје срце и носити га у њему? Ближњи вапи, не за мојом тренутном помоћи, већ за мојим животом. Но, значи ли то да ће од тога мој живот постати безрадостан и туробан? „Живећи ради других“, писао је свети Николај Српски, „ми се не одричемо од свог сопственог живота, већ напротив, ширимо његове границе.“ Тим путем је ишао Господ да би спасио човечанство. И то је једини пут за достизање среће. У човековом животу онолико је радости колико он показује љубави и бриге према другима. За то не треба обавезно тражити погодан случај. Делатна љубав према ближњему – то је постојани труд и велико самосавлађивање у ситницама.

Oтац Јоаникије Сихастријски: Мостобрани доброте

Љубав је божанствена. Између поштовања и љубави велика је разлика, мада они допуњују једно друго. Код незнабожаца постоји поштовање, но, код њих нема љубави према Христу и они је не схватају; они знају само за физичку љубав. Љубав значи бесмртност. Поштовање је нешто људско; оно ће нестати кад ја умрем. Но љубав је бесмртна, зато што је Христос Љубав. Љубите једни друге у Христу, и ви ћете остати бесмртни. Отац Клеопа ми је једном причао: „Када сам био млад, напасао сам манастирске овце. Једном сам сусрео пустињака и питао га: „Оче, када ће бити крај света?“ Одговорио ми је: „Знаш када ће бити крај света? Када не буде више пута од једног суседа ка другом.“ То значи: када ишчезне љубав.“ Бомбе неће донети крај свету – оне су плод мржње међу људима. Бомбе и болести су резултат наших великих грехова. Но, када љубав ишчезне, доћи ће крај света. Потрудите се да схватите ту тајну.

Александар Солжењицин

Постепено, откривено ми је да линија која раздваја добро од зла не пролази кроз државе, класе, нити политичке партије, већ право кроз људско срце, а потом кроз сва људска срца. Па чак и у срцу савладаном злом, задржан је мали мостобран добра. И у најбољем од свих срца остаје… мали неискорењени кутак зла.


Свети Николај Охридски и Жички: Јеванђеље о спасењу човека и пропасти свиња

Преузмите текст (ПДФ)


протосинђел Јован, духовник манастира Лешје


Hrist

Читање из Светог Писма

Литургија – Зачало 28: Матеј 8, 28-34; 9, 1

Стишавање буре на мору и исцјељење гадаринских бјесомучника.
28 А кад Он дође на ону страну, у земљу гергесинску, сретоше Га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака, да не могаше нико проћи путем оним.
29 И гле, повикаше говорећи: „Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш?”
30 А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња.
31 И демони Га мољаху говорећи: „Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња.”
32 И рече им: „Идите.” И они, изишавши, отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води.
33 А свињари побјегоше; и дошавши у град, казаше све, и за бјесомучнике.
34 И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши Га, молише да оде из њиховог краја.
1 И ушавши у лађу, пређе и дође у Свој град.

Апостол – Зачало 103: Римљанима 10, 1-10

Оправдава правда Божија вјером у Христа.
1 Браћо, жеља је срца мога и молитва Богу за Израиљ да се спасе.
2 Јер им свједочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
3 Јер не познајући правде Божије и настојећи да своју правду утврде, не покорише се правди Божијој.
4 Јер је Христос завршетак Закона, за оправдање сваком који вјерује.
5 Јер Мојсеј пише за праведност, која је од Закона: „Човјек који то чини, живјеће у томе.”
6 А праведност, која је од вјере, овако говори: „Да не речеш у срцу своме: ’Ко ће се попети на Небо?’”, то јест да сведе Христа,
7 „или: ’Ко ће сићи у бездан?’”, то јест да изведе Христа из мртвих.
8 Али шта говори (Писмо)? „Близу ти је ријеч, у устима твојима и у срцу твоме”, то јест ријеч вјере коју проповиједамо.
9 Јер ако исповиједаш устима својим да је Исус Господ и вјерујеш у срцу својему да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
10 Јер се срцем вјерује за праведност, а устима се исповиједа за спасење.


Календар

Јун 20. (Јулијански)

Јул 3. (Грегоријански)

На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Свети Андреј, архиепископ Критски; Свети свештеномученик Сава Горњокарловачки; Свети праведна Марта, мајка светог Симеона Дивногорца; Свети Донат, епископ Либије; Свештеномученик Теодор, епископ Киринејски; Свети мученик Теодот; Свети мученици Теодот, Теодотије и Долиндух, и са њима Диомид, Евлампије и Асклипиад; Свете жене мученице Киприла, Ароа и Лукија, пострадале са светим Теодором Киринејским; Свети свештеномученик Теофил II; Преподобни Менигнос; Света Асклипија Чудотворка; Свет Михаила Хонијат, архиепископ Атински; Преподобни Андреј Рубљов; Свети царски новомученици Романови

Види ‘Пролог’

Види ‘Житија Светих’


Духовна порука светог Теофана Затворника
– Мисли за сваки дан у години:

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, то јест изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Матеј 8,28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање, због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај.“ То је права слика људи који мирно живе са својим имањем. Окружили су се они не тако рђавим стањем ствари: навикли су се на њега и не помишљају, нити имају потребе да било шта измене или укину. Они се боје да направе било какав нови корак. Они, ипак, некако осећају да ће страх Божији и савест да их натерају да се одрекну старог и да прихвате ново уколико дође наредба свише. Стога они на сваки начин избегавају случајеве који их могу довести до таквих убеђења, како би, прикривајући се незнањем, могли спокојно да живе по старим навикама. Такви су они који се боје да читају Јеванђеље и отачке књиге, и да разговарају о духовним стварима. Они не желе да узнемире своју савест да их не би, пробудивши се, терала да једно одбаце а друго прихвате.


Учимо црквенословенски(словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)

Miroslavljevo jevanđelje

Miroslavljevo jevanđelje

истолста (истолста) = из дубине грла, ниским гласом, у басу


РАСПОРЕД БОГОСЛУЖЕЊА
ЈУЛ 2022. / ЖЕТВАР 7530.

Недеља, 17. јул НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Субота, 23. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 24. јул НЕДЕЉА ШЕСТА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00
Субота, 30. јул
Света Литургија – 9:00
Недеља, 31. јул НЕДЕЉА СЕДМА ПО ДУХОВИМА
Света Литургија – 10:00

ЛИСТА СЛАВА:


21. јул – свети Прокопије (=Прокоповдан)
26. јул – свети Арханђел Гаврило
30. јул – света великомученица Марина (=Огњена Марија)

Архива

X