Календар
август 22. (Јулијански) / септембар 4. (Грегоријански) 2022.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Спомен светих мученика Агатоника, Зотика, Теопрепија, Зинона, Акиндина, Северијана, Принкипса и осталих с њима; Страдање свете мученице Евлалије; Спомен преподобне матере наше Антусе; Светог свештеномученика Атанасија,епископа и мученика Харисима и Неофита; Спомен свете Ариадне, царице; Спомен светих мученика Иринеја, Ора и Оропсиса; Сабор код чудотворне иконе Пресвете Богородице „Прусиотисе“ у Пирсу, у Евританији (Грчка).
ВЕРА ДОЛАЗИ СЛУШАЊЕМ
Најлепши и истински вид сабрања верних је када на Светој Литургији сви заједно певају уз хор или појце. То су славословија Господу и Светима, саучествовање у богослужењу и заједничке молитве, што појачава радост нашег пребивања у светом сабрању, када је Христос са нама. Литургија је и одговор верних на Божији говор, а литургијске молитве јаче од осталих молитава, јер је Литургија Тајна над Тајнама. Међутим, како објашњава отац Петар Лукић, суштина Литургије није у томе да будемо окренути само себи и својим унутрашњим доживљајима, већ је суштина у заједништву, у ширењу радости, у чињењу вере. По речима владике Григорија: „Несрећа је велика уколико се не оствари љубав, уколико се не изрази слобода и уколико се не уђе у конкретну заједницу, а најконкретнија заједница коју Бог познаје је Црква. На жалост, има људи који долазе у Цркву и на неки начин показују своју вољу и у самој Цркви хоће да буду сами. То није могуће, јер је човјек биће створено за заједницу.“ Ништа нас тако не сједињује као љубав и заједничка молитва. Отац Владимир Вукашиновић говори да „богослужење мора бити активно, није довољно само да верници стоје у цркви тек да би се рекло да су били, иначе нема стварног доживљаја васкрсења и радости.“ Један од најважнијих видова нашег активног учешћа у Цркви и на Литургији је певање, појање. Оно није привилегија везана само за хор или појце, већ за читав сабрани народ. Па, ипак, дешава се не ретко да када неко од верника жели да пева, чак и ако је то дискретно, људи из непосредног окружења почињу да негодују и приговарају му, упућујући га да оде у хор или да ћути. То је вишеструко погрешно, јер ускраћујемо тиме себи и ближњима слободу и радост учешћа у Литургији. Све нам се на Литургији казује, само ако слушамо: „Главе своје Господу приклоните“, „Мир свима“, „Заблагодаримо Господу“, „У миру Господу се помолимо“, „Пазимо“, „Смерно стојмо, чујмо Свето Јеванђеље“, „Рецимо, сви из све душе своје и свега срца свога“… Па, ипак, када се свештеник обраћа некрштенима: „Оглашени, главе своје Господу приклоните“, велики број верника приклања своје главе, иако се ове речи не оносе на њих. Очигледно тада изостаје моменат слушања, будући да исти не излазе након речи: „Оглашени изиђите, нико од оглашених да не остане.“ Слушање треба да буде, као и све друго у животу, праћено расуђивањем. Не постоје готове формуле, крута правила и шаблони по којима треба живети и радити, већ је за све потребно наше расуђивање и слушање воље Божије. Слушање тражи пажњу, молитвену тишину срца. Ваља слушати сваку реч током Литургије, као и сваку реч молитава које читамо у своме дому, чак и ако нам оне у почетку звуче неразумљив, јер молитвене речи освећују наше биће. Јасно је да нам је српски језик ближи од црквенословенског, међутим, црквенословенски је језик Цркве, језик молитве и богослужења, има своју музику, своју силу и лепоту. Временом, уз Божију помоћ, а и сопствени труд – кроз читање духовне литературе, разговоре са духовником и редовне доласке на службе у Цркву, почињемо да освешћујемо значај свештених радњи и речи које их прате. Оне постају интегрални део и окосница нашег живота, разумевања, мишљења и осећања, а наш литургијски живот се продужава и на остатак нашег живота. Слушање се односи и на слушање Речи Божије која нам се даје кроз читање Светог Јеванђеља, како на Литургији, тако и у свом дому, а најшире у смислу слушања онога што нам је Господ кроз Јеванђеље оставио да чинимо и како да живимо. Слушање, послушност и послушање имају исти корен. Послушни смо духовнику, родитељима, ближњима, Господу. Заједничка за сва три појма је љубав, јер послушни можемо бити само из љубави, док смо покорни из страха. Слушање је предуслов да чујемо глас свог срца и дамаре душа наших ближњих. Највеће и најтеже послушање за сваког верника је – слушање воље Божије, а оно се учи управо кроз слушање свога срца, ближњих, молитвених речи и Христових поука. По речима оца Љубивоја Стојановића: „На Литургији се дешава Тајна нашег спасења. Музика нас преноси у наше срце. Мора се стално улазити дубље у динамику Цркве, а то тражи време и труд, слободну вољу и много љубави.“
О МУЗИЦИ
По светим Оцима, музика је облик заједничарења, језик најближи души, и зато је она прво што душа прима по уласку у Рај. (Преподобни Серафим Роуз)
Испуњавајте се Духом, … певајући и појући Господу у срцу своме, захваљујући свагда за све Богу и Оцу у Име Господа нашега Исуса Христа. (Свети апостол Павле)
Кад је лепо певање за певницом, човек се ослобађа од свих брига и свих интереса овога света, и узноси се у вечност са Господом, са Анђелима и Светима, где је наша Домовина и где је Царство наше. (отац Тадеј)
Песме се пишу за људе који се не стиде својих осећања. Данас човек да би преживео, тражи се од њега да буде неосетљив. Привлаче се и препознају људи по истоветностима, а не супротностима, иначе би се стално одбијали. Привлачимо се по добру, које је у нама. Музика је мој израз, моја слобода, кроз њу ја себе представљам у најбољем светлу, оно што је најбоље у мени представљам кроз музику, јер је толико волим, јер помоћу ње упознајем људе. Људи се упознају кроз музику. (Зоран Костић Цане)
Одсвирали смо толике концерте и размена енергије са публиком је чудесна. Ако после концерта тих 3000 људи следећих дана имају лепоту да другачије виде небо и људе, добили су енергију коју смо им послали. А људима треба љубав, вера и искрена емоција. (Милан Ђурђевић)
Крила Бог не даде человјеку, него ангелу. Уместо крила Бог је човјеку дао пјесму да на њој летјети может јако ангел. Ако је ишта у човјеку анђеоско и божанско, онда је то пјесма. (Свети Симеон Мироточиви)
професор доктор Миодраг М. Петровић + професор Владимир Димитријевић – О римокатоличкој јереси (2 сата и 30 минута)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 79: Матеј 19, 16-30
О богатом младићу. О награди апостолима за преданост Христу.
16 И гле, неко приступи и рече Му: „Учитељу благи, које добро да учиним да имам живот вјечни?”
17 А Он му рече: „Што Ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога. А ако желиш ући у живот, држи заповијести.”
18 Рече Му: „Које?” А Исус рече: „’Не убиј; не учини прељубу; не укради; не свједочи лажно;
19 поштуј оца и матер;’ и ’љуби ближњега својега као себе самога.’”
20 Рече Му младић: „Све ово сачувах од младости своје; шта ми још недостаје?”
21 Рече му Исус: „Ако хоћеш савршен да будеш, иди, продај све што имаш и подај сиромасима, и имаћеш благо на Небу, па хајде за Мном.”
22 А када чу младић ријеч, отиде жалостан; јер имађаше многа имања.
23 А Исус рече ученицима Својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство Небеско.
24 И опет вам кажем: ’Лакше је камили проћи кроз иглене уши, неголи богатоме ући у Царство Божије.’”
25 А када то чуше ученици, чуђаху се веома говорећи: „Ко се, дакле, може спасти?”
26 А Исус, погледавши на њих, рече им: „Људима је ово немогуће, а Богу је све могуће.”
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.”
Апостол – Зачало 158: 1. Коринћанима 15, 1-11
О Васкрсењу Христовом.
1 Али вам напомињем, браћо, Јеванђеље које вам проповиједах, које и примисте, у коме и стојите,
2 кроз које се и спасавате, ако држите онако како вам проповиједах, осим ако узалуд не повјеровасте.
3 Јер вам најприје предадох што и примих: да Христос умрије за гријехе наше, по Писму,
4 и да би погребен, и да је устао трећи дан, по Писму,
5 и да се јавио Кифи, затим Дванаесторици;
6 потом се Он јавио одједном више од пет стотина браће, од којих су већина и сада живи, а неки се упокојише.
7 Потом се јавио Јакову, затим свима апостолима;
8 а послије свију, као каквом недоношчету, јавио се и мени.
9 Јер сам ја најмањи од апостола, који нисам достојан назвати се апостол, зато што гоних Цркву Божију.
10 Но благодаћу Божијом јесам што јесам, и благодат Његова, која је у мени, не оста празна, него се потрудих више од свију њих, али не ја, него благодат Божија која је са мном.
11 Било, дакле, ја, било они, тако проповиједамо и тако повјеровасте.
Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
“„Тешко је богатоме ући у Царство Небеско.“ (Матеј 19, 23). Овде се мисли на богаташе који у себи самима виде узрок и моћ свог благостања. Међутим, богаташ који одсече сваку пристрасност према имању, који у себи угаси сваку наду на њега и престане да у њему гледа своју истинску потпору, у срцу постаје као и онај који ништа нема. Њему се због тога открива пут у Царство. Богатство тада не смета, већ помаже, будући да даје могућност да се чини добро. Није богатство несрећа, већ уздање у њега и пристрасност према њему. Ту мисао је могуће уопштити: човек се богати оним на шта се нада и оним према чему је пристрасан. Ко се у јединога Бога нада и уз Њега се свим срцем прилепљује – обогатиће се Богом; а ко се нада у нешто друго, и према њему окpeћe срце, постаће њиме богат, а не Богом. Одатле произилази: ко није богат Богом, не може yћи у Царство Божије. То друго могу бити: сродничке везе, познанства, ум, чинови, круг делатности, и тако даље.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
камара (камара) = кућа, стан, соба; место, свод, кров; шатор, платно
Исаија 40, 22
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: глаголѧ: Содержай крѹгъ земли, и живѹщїи на ней аки прѹзи: поставивый небо ѩкѡ камарѹ и простеръ є, ѩкѡ скинїю ѡбитати:
ИЗГОВОР: Содержај круг земљи, и живушчии на неј аки прузи: поставивиј небо јако камару и простер је, јако скинију обитати:
СРПСКИ: Он сједи над кругом земаљским, и њезини су му становници као скакавци; он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан.
