Календар
јануар 2. (Јулијански) / јануар 15. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог оца нашег Силвестра, папе Римског; Спомен светог свештеномученика Теогена, епископа Паријског; Житије преподобног и богоносног оца нашег Серафима Саровског; Страдање светог новомученика Зорзиja; Спомен светог Теопемпта; Спомен свете Теодоте; Спомен преподобног Марка Глувог; Спомен светога mучehиka Сергија; Спомен светог оца нашег Козме I, патријарха Цариградског; Спомен светог мученика Теописта; Спомен свете праведне Јулијаније; Спомен преподобног оца нашег Силвестра Печерског.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ Рођен је у Кападокији, око 330. године, у време цара Константина Великог. Са седам година родитељи га дадоше у школу, где је, због бистрине ума, изучио философију за пет година. Школовање је наставио у Атини, где је изучавао све тадашње светске науке, а школски другови су му били Григорије Богослов и цар Јулијан, одступник. Крстио се у зрелим годинама на Јордану. Постао је велики поборник Православља и десет година био епископ Кесарије Кападокијске, па је због своје моралне чистоте и верске ревности назван Велики, као стуб Цркве Христове. Назван је и пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике. Сачувана су његова богословска, канонска и апостолска дела, као и Света Литургија названа по њему. Она се служи десет пута годишње: 14. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу. По природи болешљив, у Царство Небеско се преселио 14. јануара 379. године са навршених свега 50 година. Тропар (глас 1): Во всју изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси, человеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ Осми дан по рођењу, Богомладенац би донет у храм и обрезан, сходно постојећем Закону Израиља. Тада доби име Исус, што значи Спасење, како је Архангел Гаврило благовестио Пресветој Дјеви Марији. Старозаветно обрезање претходи новозаветном Крштењу, а сам чин Обрезања Господњег сведочи о томе да је Он ваистину примио људско тело. Тиме се потврђују и Његове потоње речи: „Нисам дошао да укинем Закон, већ да га испуним.“ (Матеј 5, 17). Обрезан по телу, нама је установио духовно обрезање, јер се Његовим Обрезањем завршио Стари Завет, који се везује за тело, а зачео се Нови духовни Завет. То указује и на потребу човека да обрезује своје духовне и телесне страсти: гнев, завист, гордост. Проливање Његове Крви приликом Обрезања било је увод у Његово потоње страдање. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ О НАШЕМ УЗДАРЈУ ГОСПОДУ Приносећи нешто Богу на дар, била то жртва у храму или помоћ сиротињи, ми у ствари не дајемо, него примамо. Раздајући материјалне ризнице, у одређено време примићемо духовне дарове по мери наше усрдности. Величина нашег дара Богу у Његовим Очима не одређује се по количини или (материјалној) вредности његовој, већ по расположењу нашег срца. За удовицу која је приложила две лепте у храм, Господ је рекао: „Заиста вам кажем: ‘Ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.’“ (Марко 12, 43) И наши дарови пред Богом имају вредност утолико, уколико је са њима сједињена љубав према Богу, молитве и усрдно кајање због греха. Све наше материјалне дарове Господ прима само као спољашње пројаве унутарњег поклоњења пред Њим, исто као што прима и сваки други спољашњи израз љубави и поштовања према Њему. Зато сви смело идите према Христу, приносите Му дарове, свако према могућностима. Угледајте се на мироносице и ви који на путу праведника стојите и ви који сте пали у бездан грехова. Принесите Му ватрене молитве и покајање из дубине срца, а њихов спољни израз нека буду дарови Цркви, која је Тело Христово (Ефесцима 1, 23), помоћ малој браћи Његовој (Матеј 25, 40), улепшавање храмова, целивање икона и других светиња. Примиће Господ сваки наш дар Цркви као миомирисно миро, неће одбацити нашу љубав и целиве, него ће њих ради дати опроштај многих грехова онима који имају велику љубав.
Читање из Светог Писма
лжа (лжа) = лаж, неистина
Лука 24, 11
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И ѩвишасѧ пред ними ѩкѡ лжа глаголы ихъ, и не вѣровахѹ имъ.
ИЗГОВОР: И јавишасја пред ними јако л(а)жа глагољи их, и не вјероваху ми.
СРПСКИ: И овима се учинише њихове ријечи као бунцање, и не вјероваше им.
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ Рођен је у Кападокији, око 330. године, у време цара Константина Великог. Са седам година родитељи га дадоше у школу, где је, због бистрине ума, изучио философију за пет година. Школовање је наставио у Атини, где је изучавао све тадашње светске науке, а школски другови су му били Григорије Богослов и цар Јулијан, одступник. Крстио се у зрелим годинама на Јордану. Постао је велики поборник Православља и десет година био епископ Кесарије Кападокијске, па је због своје моралне чистоте и верске ревности назван Велики, као стуб Цркве Христове. Назван је и пчелом Цркве Христове, која носи мед вернима и својом жаоком боде јеретике. Сачувана су његова богословска, канонска и апостолска дела, као и Света Литургија названа по њему. Она се служи десет пута годишње: 14. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста (осим Цветне недеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу. По природи болешљив, у Царство Небеско се преселио 14. јануара 379. године са навршених свега 50 година. Тропар (глас 1): Во всју изиде вјешчаније твоје, јако пријемшују слово твоје, имже богољепно научил јеси, јестество сушчих ујаснил јеси, человеческија обичаји украсил јеси, царскоје свјашченије оче преподобне: моли Христа Бога спастисја душам нашим. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! ОБРЕЗАЊЕ ГОСПОДЊЕ Осми дан по рођењу, Богомладенац би донет у храм и обрезан, сходно постојећем Закону Израиља. Тада доби име Исус, што значи Спасење, како је Архангел Гаврило благовестио Пресветој Дјеви Марији. Старозаветно обрезање претходи новозаветном Крштењу, а сам чин Обрезања Господњег сведочи о томе да је Он ваистину примио људско тело. Тиме се потврђују и Његове потоње речи: „Нисам дошао да укинем Закон, већ да га испуним.“ (Матеј 5, 17). Обрезан по телу, нама је установио духовно обрезање, јер се Његовим Обрезањем завршио Стари Завет, који се везује за тело, а зачео се Нови духовни Завет. То указује и на потребу човека да обрезује своје духовне и телесне страсти: гнев, завист, гордост. Проливање Његове Крви приликом Обрезања било је увод у Његово потоње страдање. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СВЕТИ ЈОВАН ШАНГАЈСКИ О НАШЕМ УЗДАРЈУ ГОСПОДУ Приносећи нешто Богу на дар, била то жртва у храму или помоћ сиротињи, ми у ствари не дајемо, него примамо. Раздајући материјалне ризнице, у одређено време примићемо духовне дарове по мери наше усрдности. Величина нашег дара Богу у Његовим Очима не одређује се по количини или (материјалној) вредности његовој, већ по расположењу нашег срца. За удовицу која је приложила две лепте у храм, Господ је рекао: „Заиста вам кажем: ‘Ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.’“ (Марко 12, 43) И наши дарови пред Богом имају вредност утолико, уколико је са њима сједињена љубав према Богу, молитве и усрдно кајање због греха. Све наше материјалне дарове Господ прима само као спољашње пројаве унутарњег поклоњења пред Њим, исто као што прима и сваки други спољашњи израз љубави и поштовања према Њему. Зато сви смело идите према Христу, приносите Му дарове, свако према могућностима. Угледајте се на мироносице и ви који на путу праведника стојите и ви који сте пали у бездан грехова. Принесите Му ватрене молитве и покајање из дубине срца, а њихов спољни израз нека буду дарови Цркви, која је Тело Христово (Ефесцима 1, 23), помоћ малој браћи Његовој (Матеј 25, 40), улепшавање храмова, целивање икона и других светиња. Примиће Господ сваки наш дар Цркви као миомирисно миро, неће одбацити нашу љубав и целиве, него ће њих ради дати опроштај многих грехова онима који имају велику љубав.
отац Георгије Максимов – Пар речи о ‘супер, најчистијим’ православцима (33 минуте)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 1: Марко 1, 1-8
Проповијед Јована Крститеља. 1 Почетак Јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега. 2 Као што је писано код Пророка: „’Ево, Ја шаљем Анђела Својега пред лицем Твојим, који ће припремити Пут Твој пред Тобом.’ 3 Глас вапијућег у пустињи: ’Припремите Пут Господњи, поравните стазе Његове.’” 4 Појави се Јован крстећи у пустињи и проповиједајући крштење покајања за опроштење гријехова. 5 И излажаше к њему сва јудејска земља и Јерусалимљани; и крштаваше их све у ријеци Јордану, и исповиједаху гријехе своје. 6 А Јован бијаше обучен у камиљу длаку и имаше појас кожни око себе; и јеђаше биље и дивљи мед. 7 И проповиједаше говорећи: „Долази за мном јачи од мене, пред Ким ја нисам достојан сагнути се и одријешити ремена на обући Његовој. 8 Ја вас крстих водом, а Он ће вас крстити Духом Светим.”Апостол – Зачало 298: 2. Тимотеју 4, 5-8
Подстицај на дјело јеванђелиста. 5 А ти буди трезвен у свему, злопати се, врши дјело јеванђелиста, служење своје испуни. 6 Јер ја се већ приносим на жртву, и вријеме мојега одласка настаде. 7 Добар рат ратовах, трку заврших, вјеру одржах. 8 Сад ме чека вијенац правде, који ће ми у онај Дан дати Господ, праведни Судија; али не само мени, него и свима који с љубављу очекују Долазак Његов.Духовна порука светог Теофана Затворника – Мисли за сваки дан у години:
Пред јављање Господа народу и пред Његово ступање на испуњење домостроја нашег спасења, био је послан свети Јован Претеча како би људе припремио да Га прихвате (Марко 1, 4). Та припрема се састојала у призивању на покајање. И од тог времена је покајање постало пут ка Господу и предверје вере у Њега. Сам Спаситељ наш је Своју проповед започео речима: „Покајте се и верујте у Јеванђеље.“ (Марко 1, 15). Ономе који жели спасење, покајање и вера yпyћyjy једно на друго. Покајање га оптерећује бременом грехова и плаши страшним и неизбежним судом правде Божије. Но, долази вера и указује му на Избавитеља, те он, скинувши бреме грехова исповешћу, са радошћу иде за Њим, путем Његових заповести. На тај начин се вера paђa из покајања и на њему почива. Онај који се каје чврсто се држи вере због осећања избављења које му она пружа. Вера је, тако, жива од покајања. Без покајања, она је слична дрвету без унутрашњег животодавног тока, то јест млитава и неживотворна.Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље