Календар
јануар 23. (Јулијански) / фебруар 5. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије и страдање светога свештеномученика Климента, епископа Анкирског, и мученика Агатангела и осталих с њима; Житије светог Павлина Милостивог, епископа Ноланског; Спомен преподобног оца нашег Јевсевија; Спомен преподобног оца нашег Мавсима Сирина; Спомен преподобног оца нашег Саламана Молчалника; Спомен шестог васељенског сабора; Житије преподобног оца нашег Генадија Костромског; Спомен светих два мученика.
Види ‘Пролог’
Види ‘Житија Светих’
Свети старац Порфирије Кавсокаливит Светогорац – ИЗБЕГАВАЊЕ ЗАМКИ ПОМОЋУ ЧЕЖЊЕ ЗА ХРИСТОМ Има много људи, чак и хришћана, који уопште не прихватају да постоји демон. Демона, међутим, не можеш порећи. Ја верујем да ђаво постоји. Кажем, штавише, и ово: ако из Јеванђеља избацимо веровање да ђаво постоји, шта ће се десити? Нестаће Јеванђеља, јер „ради тога се јави Син Божији – да разори дела ђавоља“ (1. Јованова 3, 8). У Светом Писму се каже: „И ђаволи верују, и дрхте.“ (Јаковљева 2, 19) Не можемо да игноришемо постојање ђавола, чија дела је Христос дошао да укине. Но, ја вам саветујем: уместо да се бавите ђаволом и његовим лукавствима, уместо да се бавите страстима, окрените се љубави Христовој. Сатана изграђује механизам обмане који обично називамо изразом прелест. Ми ништа и не примећујемо, а наш лукави непријатељ поставља замке. Уз помоћ чежње за Христом, сила човекове душе избегава замке и иде ка Христу. А то је нешто сасвим друго, племенитије. Борити се против непријатеља значи улагати напор, уз напрезање и притисак. У љубави Христовој, међутим, нема напрезања. Ту се сила човекове душе без напора преображава. Не треба да се одупирете демону истим средствима којима вас он напада. Будите равнодушни према њему. Ова равнодушност према непријатељу јесте велика вештина, права уметност. То је вештина над вештинама и уметност над уметностима. Она се остварује само уз помоћ божанске благодати. Сучељавање са злом, помоћу благодати Божије, одвија се бескрвно, без труда, без напрезања и без грча у души. Све је лако када уђемо у простор божанске благодати. Тада смо слободнији и јачи. Штити нас божанска благодат. Ако се будемо подвизавали, ако заволимо Христа, стећи ћемо божанску благодат. Наоружани њоме, више нисмо у опасности; а ђаво, кад нас види, бежи. И ја, убоги и смирени, од малих ногу поступао сам овако, па у свему овоме имам неко мало искуство. Нисам хтео да размишљам о замкама. Ту сам био равнодушан. У почетку, међутим, био сам пошао другачијим путем. Приморавао сам самога себе на труд силом размишљања о смрти. Демони су долазили, а ја сам са страхом говорио у себи: „Имај у души сећање на смрт, занавек. Сећај се шта грешника чека у паклу.“ Али сам напустио овакав пут. Доживео сам искуство тога пута. Све је то добро за почетнике, али онај „ко се боји, није се усавршио у љубави“ (1. Јоанова 4, 18). И мене стари човек у мени вуче одостраг; вуче ме за скут од расе, али ја одмах раширим руке ка Христу и презирем га благодаћу Божијом; не мислим о њему. ТО ВАМ ЈЕ КАО КАД ДЕТЕНЦЕ РАШИРИ РУЧИЦЕ И ПАДА У ЗАГРЉАЈ СВОЈЕ МАЈКЕ. Управо тако сам и ја поступао. Ово је тајна. Не знам да ли довољно разумете деликатност ове теме. Када покушавате да старог човека избегнете без благодати Божје, онда га доживљавате. Уз помоћ благодати, међутим, он вас више не окупља. Он и даље негде у дубини постоји. Све остаје у нама, па и оно што је ружно. Ништа се не губи, али благодаћу Божјом, све се пресуштаствљује, преображава. Христос жели да се сјединимо са Њим и чека пред вратима наше душе. Од нас зависи да ли ћемо примити Божанску благодат. Једино она може да нас измени. Ми ништа не можемо сами од себе. Све ће нам дати благодат. На нама је да се потрудимо да умањимо количину свог егоизма и самољубља. Да будемо смирени. Да се предамо Христу, па ћемо се ослободити свих негативних реакција, телесних и душевних. Сетите се онога што је говорио апостол Павле: „Ја, јадни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?“ (Римљанима 7, 24) Он је ово говорио док се још налазио на почетку свог благодатног пута и док је имао осећај да му је душа неспособна да врши добро. Чинио је зло које није хтео, зато је и признавао: „Не чиним оно што хоћу, него што мрзим, то чиним.“ (Римљанима 7, 15) Нападао га је зли дух да би га одвратио од његовог подвига. Но, када је благодат Божија ушла у његову душу, тада су нестале све тешкоће и он је клицао у одушевљењу: „А живим – не више ја, него живи у мени Христос“ и „Мени је Христос живот, а смрт добитак!“ (Галатима 2, 20; Филипљанима 1, 21) Видиш? Ни смрти, ни пакла, ни ђавола! Док је раније био неспособан да чини добро, касније је постао неспособан да чини зло. Душа му је постала обожена, испуњена Христом, те није могла ни да замисли ни да поднесе у себи ништа друго осим Христа. Уз помоћ Божанске благодати, све се да постићи. Божанском благодаћу, мученици Христови су били укрепљени да не осећају болове које су изазивала мучења. Уз помоћ Божанске благодати, све постаје безболно. Користите овај благи начин подвига. Не упињите се да одагнате мрак, односно зло. Ништа нећете постићи ударајући по мраку. Стварно желите светлост? Онда одшкрините неку рупицу, па ће ући макар један сунчев зрак. Доћи ће светло. Уместо да одгоните мрак, уместо да одгоните непријатеља како не би ушао у вас, раширите руке и баците се Христу у загрљај. То је најсавршенији начин подвига. А састоји се у томе да се не борите са злом непосредно, него да заволите Христа, да заволите светлост Његову, па ће самим тим зло одступити. Сократ – ТЕСТ „ТРИ СИТА“ Једнога дана у старој Грчкој чувени философ Сократ је срео пријатеља, који му је рекао: „Знаш ли шта сам управо чуо о твом пријатељу?“ „Само тренутак“, заустави га Сократ, „пре него што ми било шта кажеш, желео бих да урадиш један тест. Зове се: тест три сита.“ „Три сита?“, упита га пријатељ. „Тако је“, настави Сократ, „пре него што ми испричаш о мом пријатељу, можда би било добро да размислиш о томе шта желиш да ми кажеш и пропустиш своје речи кроз посебна сита. Зато се он и зове: тест три сита. Прво сито је сито истине. Јеси ли сасвим сигуран да је то што желиш да ми испричаш истина?“ „Не“, одговори човек, „у ствари, управо сам чуо и…“ „У реду“, рече Сократ, „дакле, не знаш засигурно да ли је то истина или није. Пробајмо са другим ситом, ситом доброте. Желиш ли да ми испричаш нешто добро о мом пријатељу?“ „Не, управо супротно…“ „Значи тако“, настави Сократ, „желиш да ми испричаш нешто лоше о њему, али не знаш да ли је то истина. Но, још увек можеш радити тест, на располагању ти је још једно сито: сито корисности. Да ли ће ми користити то што би желео да ми испричаш о мом пријатељу?“ „У ствари, неће…“ „Дакле“, закључио је Сократ, „уколико желиш да ми испричаш нешто за шта не знаш да ли је истинито, није добро, нити корисно, зашто би уопште морао да ми то испричаш? Зато добро размисли пре него што нешто кажеш, пропусти своје речи кроз три сита, па тек онда реци оно што остане. Људско срце је рањиво, а речи каткад имају оштре мачеве. Чувај своје, а и туђе срце.“
ЕМИСИЈА ГОДИНЕ – Српски свештеници отворено о издаји Косова, сабору „ИОТА“ теолога и реклами за јогу. (105 минута) https://www.youtube.com/watch?v=bk1c61i-eSo&t=4886s
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 89: Лука 18, 10-14
Фарисеј и цариник.
10 „Два човјека уђоше у храм да се моле Богу: један фарисеј, а други цариник.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ’Боже, хвала Ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници, или као овај цариник.
12 Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.’
13 А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути Небу, него се бијаше у прса своја говорећи: ’Боже, милостив буди мени грјешноме!’
14 Кажем вам: ’Овај отиде оправдан дому своме, а не онај.’ Јер сваки који себе узвисује, понизиће се, а који себе понизује, узвисиће се.”
Апостол – Зачало 296: 2. Тимотеју 3, 10-15
Држати се богонадахнутог Светог Писма.
10 А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вјери, дуготрпљењу, љубави, истрајности,
11 гоњењима, страдањима која ми се догодише у Антиохији, у Иконији, у Листри. Каква гоњења претрпјех, и од свих избави ме Господ!
12 А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу, биће гоњени.
13 А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.
14 Но ти стој у томе што си научио и што си се увјерио, знајући од кога си се научио,
15 и што из дјетињства знаш Свештене списе, који те могу умудрити за спасење кроз вјеру у Христа Исуса.
ливъ (лив) = југозапад
Дјела Апостолска 27, 12
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Не добрѹ же пристанищѹ сѹщѹ ко ѡзимѣнїю, мнози совѣтъ даѧхѹ ѿвезтисѧ ѿтѹдѹ, аще какѡ возмогѹтъ, достигше фїнїкіи, ѡзимѣти въ пристанищи критстѣмъ, зрѧщемъ къ лівѹ и къ хѡрѹ.
ИЗГОВОР: Не добру же пристанишчу сушчу ко озимјенију, мнози совјет дајаху отвезтисја оттуду, ашче како возмогут, достигше Финикији, озимјети в пристанишчи критстјем, зрјашчем к ливу и к хору.
СРПСКИ: А пошто пристаниште не бјеше згодно за зимовник, савјетоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финикса, да зимују у том пристаништу критском, које гледа према југозападу и сјеверозападу.
Свети старац Порфирије Кавсокаливит Светогорац – ИЗБЕГАВАЊЕ ЗАМКИ ПОМОЋУ ЧЕЖЊЕ ЗА ХРИСТОМ Има много људи, чак и хришћана, који уопште не прихватају да постоји демон. Демона, међутим, не можеш порећи. Ја верујем да ђаво постоји. Кажем, штавише, и ово: ако из Јеванђеља избацимо веровање да ђаво постоји, шта ће се десити? Нестаће Јеванђеља, јер „ради тога се јави Син Божији – да разори дела ђавоља“ (1. Јованова 3, 8). У Светом Писму се каже: „И ђаволи верују, и дрхте.“ (Јаковљева 2, 19) Не можемо да игноришемо постојање ђавола, чија дела је Христос дошао да укине. Но, ја вам саветујем: уместо да се бавите ђаволом и његовим лукавствима, уместо да се бавите страстима, окрените се љубави Христовој. Сатана изграђује механизам обмане који обично називамо изразом прелест. Ми ништа и не примећујемо, а наш лукави непријатељ поставља замке. Уз помоћ чежње за Христом, сила човекове душе избегава замке и иде ка Христу. А то је нешто сасвим друго, племенитије. Борити се против непријатеља значи улагати напор, уз напрезање и притисак. У љубави Христовој, међутим, нема напрезања. Ту се сила човекове душе без напора преображава. Не треба да се одупирете демону истим средствима којима вас он напада. Будите равнодушни према њему. Ова равнодушност према непријатељу јесте велика вештина, права уметност. То је вештина над вештинама и уметност над уметностима. Она се остварује само уз помоћ божанске благодати. Сучељавање са злом, помоћу благодати Божије, одвија се бескрвно, без труда, без напрезања и без грча у души. Све је лако када уђемо у простор божанске благодати. Тада смо слободнији и јачи. Штити нас божанска благодат. Ако се будемо подвизавали, ако заволимо Христа, стећи ћемо божанску благодат. Наоружани њоме, више нисмо у опасности; а ђаво, кад нас види, бежи. И ја, убоги и смирени, од малих ногу поступао сам овако, па у свему овоме имам неко мало искуство. Нисам хтео да размишљам о замкама. Ту сам био равнодушан. У почетку, међутим, био сам пошао другачијим путем. Приморавао сам самога себе на труд силом размишљања о смрти. Демони су долазили, а ја сам са страхом говорио у себи: „Имај у души сећање на смрт, занавек. Сећај се шта грешника чека у паклу.“ Али сам напустио овакав пут. Доживео сам искуство тога пута. Све је то добро за почетнике, али онај „ко се боји, није се усавршио у љубави“ (1. Јоанова 4, 18). И мене стари човек у мени вуче одостраг; вуче ме за скут од расе, али ја одмах раширим руке ка Христу и презирем га благодаћу Божијом; не мислим о њему. ТО ВАМ ЈЕ КАО КАД ДЕТЕНЦЕ РАШИРИ РУЧИЦЕ И ПАДА У ЗАГРЉАЈ СВОЈЕ МАЈКЕ. Управо тако сам и ја поступао. Ово је тајна. Не знам да ли довољно разумете деликатност ове теме. Када покушавате да старог човека избегнете без благодати Божје, онда га доживљавате. Уз помоћ благодати, међутим, он вас више не окупља. Он и даље негде у дубини постоји. Све остаје у нама, па и оно што је ружно. Ништа се не губи, али благодаћу Божјом, све се пресуштаствљује, преображава. Христос жели да се сјединимо са Њим и чека пред вратима наше душе. Од нас зависи да ли ћемо примити Божанску благодат. Једино она може да нас измени. Ми ништа не можемо сами од себе. Све ће нам дати благодат. На нама је да се потрудимо да умањимо количину свог егоизма и самољубља. Да будемо смирени. Да се предамо Христу, па ћемо се ослободити свих негативних реакција, телесних и душевних. Сетите се онога што је говорио апостол Павле: „Ја, јадни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?“ (Римљанима 7, 24) Он је ово говорио док се још налазио на почетку свог благодатног пута и док је имао осећај да му је душа неспособна да врши добро. Чинио је зло које није хтео, зато је и признавао: „Не чиним оно што хоћу, него што мрзим, то чиним.“ (Римљанима 7, 15) Нападао га је зли дух да би га одвратио од његовог подвига. Но, када је благодат Божија ушла у његову душу, тада су нестале све тешкоће и он је клицао у одушевљењу: „А живим – не више ја, него живи у мени Христос“ и „Мени је Христос живот, а смрт добитак!“ (Галатима 2, 20; Филипљанима 1, 21) Видиш? Ни смрти, ни пакла, ни ђавола! Док је раније био неспособан да чини добро, касније је постао неспособан да чини зло. Душа му је постала обожена, испуњена Христом, те није могла ни да замисли ни да поднесе у себи ништа друго осим Христа. Уз помоћ Божанске благодати, све се да постићи. Божанском благодаћу, мученици Христови су били укрепљени да не осећају болове које су изазивала мучења. Уз помоћ Божанске благодати, све постаје безболно. Користите овај благи начин подвига. Не упињите се да одагнате мрак, односно зло. Ништа нећете постићи ударајући по мраку. Стварно желите светлост? Онда одшкрините неку рупицу, па ће ући макар један сунчев зрак. Доћи ће светло. Уместо да одгоните мрак, уместо да одгоните непријатеља како не би ушао у вас, раширите руке и баците се Христу у загрљај. То је најсавршенији начин подвига. А састоји се у томе да се не борите са злом непосредно, него да заволите Христа, да заволите светлост Његову, па ће самим тим зло одступити. Сократ – ТЕСТ „ТРИ СИТА“ Једнога дана у старој Грчкој чувени философ Сократ је срео пријатеља, који му је рекао: „Знаш ли шта сам управо чуо о твом пријатељу?“ „Само тренутак“, заустави га Сократ, „пре него што ми било шта кажеш, желео бих да урадиш један тест. Зове се: тест три сита.“ „Три сита?“, упита га пријатељ. „Тако је“, настави Сократ, „пре него што ми испричаш о мом пријатељу, можда би било добро да размислиш о томе шта желиш да ми кажеш и пропустиш своје речи кроз посебна сита. Зато се он и зове: тест три сита. Прво сито је сито истине. Јеси ли сасвим сигуран да је то што желиш да ми испричаш истина?“ „Не“, одговори човек, „у ствари, управо сам чуо и…“ „У реду“, рече Сократ, „дакле, не знаш засигурно да ли је то истина или није. Пробајмо са другим ситом, ситом доброте. Желиш ли да ми испричаш нешто добро о мом пријатељу?“ „Не, управо супротно…“ „Значи тако“, настави Сократ, „желиш да ми испричаш нешто лоше о њему, али не знаш да ли је то истина. Но, још увек можеш радити тест, на располагању ти је још једно сито: сито корисности. Да ли ће ми користити то што би желео да ми испричаш о мом пријатељу?“ „У ствари, неће…“ „Дакле“, закључио је Сократ, „уколико желиш да ми испричаш нешто за шта не знаш да ли је истинито, није добро, нити корисно, зашто би уопште морао да ми то испричаш? Зато добро размисли пре него што нешто кажеш, пропусти своје речи кроз три сита, па тек онда реци оно што остане. Људско срце је рањиво, а речи каткад имају оштре мачеве. Чувај своје, а и туђе срце.“
ЕМИСИЈА ГОДИНЕ – Српски свештеници отворено о издаји Косова, сабору „ИОТА“ теолога и реклами за јогу. (105 минута) https://www.youtube.com/watch?v=bk1c61i-eSo&t=4886s
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 89: Лука 18, 10-14
Фарисеј и цариник.
10 „Два човјека уђоше у храм да се моле Богу: један фарисеј, а други цариник.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: ’Боже, хвала Ти што нисам као остали људи: грабљивци, неправедници, прељубници, или као овај цариник.
12 Постим двапут у седмици; дајем десетак од свега што стекнем.’
13 А цариник издалека стајаше, и не хтједе ни очију уздигнути Небу, него се бијаше у прса своја говорећи: ’Боже, милостив буди мени грјешноме!’
14 Кажем вам: ’Овај отиде оправдан дому своме, а не онај.’ Јер сваки који себе узвисује, понизиће се, а који себе понизује, узвисиће се.”
Апостол – Зачало 296: 2. Тимотеју 3, 10-15
Држати се богонадахнутог Светог Писма.
10 А ти си следовао мојој науци, живљењу, настројењу, вјери, дуготрпљењу, љубави, истрајности,
11 гоњењима, страдањима која ми се догодише у Антиохији, у Иконији, у Листри. Каква гоњења претрпјех, и од свих избави ме Господ!
12 А и сви који хоће да живе побожно у Христу Исусу, биће гоњени.
13 А зли људи и опсјенари напредоваће од зла на горе, варајући и варајући се.
14 Но ти стој у томе што си научио и што си се увјерио, знајући од кога си се научио,
15 и што из дјетињства знаш Свештене списе, који те могу умудрити за спасење кроз вјеру у Христа Исуса.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Јуче нас је Јеванђеље учило упорној молитви, а сада нас учи смирењу или осећању лишености права на услишање. Не присвајај себи право да мораш бити услишен, него приступај молитви као онај који није достојан никакве пажње, и који себи даје смелост да отвори уста и да узнесе молитву ка Богу једино због бескрајног снисхођења Господњег према нама беднима. Нека ти не долази на мисао: „Ја сам то и то урадио. Према томе, дај ми то и то.“ Било шта да урадиш, себе сматрај дужником, јер си био дужан да учиниш (добро). Да ниси учинио, подвргао би се казни, а пошто си учинио, нема за шта да очекујеш награду, будући да ниси учинио ништа нарочито. Фарисеј је, међутим, пребројао своја права на услишање, да би из цркве изашао празан. Рђаво код њега није било то што је радио као што је рекао: тако је он и требало да ради. Рђаво је што је он то износио као нешто особито. На тако нешто, међутим, није требало ни помишљати. Избави нас, Господе, од овог фарисејског греха! Иако речима ретко ко говори као он, у срдачном осећању ретко ко му није сличан. Јер због чега се људи рђаво моле? Због тога што себе сматрају исправним пред Богом.Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље