Календар
март 6. (Јулијански) / март 19. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање светих четрдесет и два мученика из Амореје: Теодора, Константина, Калиста, Теофила, Васоја и осталих; Страдање светог преподобномученика Конона са сином његовим истоименим Кононом; Спомен светог преподобномученика Максима; Спомен преподобног оца нашег Аркадија; Спомен светих мученика Јулијана лекара и Евула; Спомен светог мученика Ефросина; Проналазак Часног и Животворног Крста и Часних Клинаца од стране свете царице Јелене; Спомен чудотворне иконе Мајке Божје зване „Ченстоховске“.
отац Александар Шмеман: Недеља Крстопоклона
У суботу треће недеље Великог Поста, на средину цркве се износи крст, а четврта недеља, која затим следи, назива се Крстопоклоном. Велики пост је припрема за Страсну седмицу, за дане у које се Црква сећа страдања, Распећа и крсне смрти Исуса Христа. Изношење крста на Крстопоклону недељу има за циљ да нас опомене на крајњи циљ нашег хришанског живота којим живимо у те великопосне дане. За Крстом Христовим долази наш крст, мој крст, о коме је говорио Христос: „Ко хоће да иде за Мном… нека узме крст свој…“ (Марко 9, 34) То значи да пред истим оним избором пред којим су оне ноћи стајали сви – и Пилат, и римски војници, и јеврејски вођи, и гомила, и сваки човек у тој гомили – стоји свако од нас увек и свакога дана свога живота. Изношење крста на Крстопоклону недељу подсећа нас на смисао наших великопосних подвига и молитава, а то је припрема за Страсну седмицу, када се сећамо страдања, Распећа и крсне смрти Господа. Једино тако – подвигом очишћени у овим данима тишине, духовним више но телесним постом, смирени, покајани, измирени са свима, укрепљени силом Часног и Животворног Крста Господњег – можемо и ми сами носити крст свога живота. У Крстопоклоној недељи нашу свакодневицу треба да наткрили сећање на Христова страдања за нас, свест о неопходности наших страдања и крстоношења ради очишћења душе и тела, али и помоћ онима који пате и страдају можда много више него што можемо и претпоставити.
отац Милош Весин: Блажени нишчи духом
У манастиру Свете Петке Изворске крај Параћина основано је у Другом светском рату прво црквено прихватилиште за децу без родитеља, избеглу из БиХ, Хрватске и Крајине. Након рата, комунисти су их све одвели у непознато, видевши да су деца ту пронашла и дом и Бога. Уместо њих, довезли су у два камиона децу са телесним и менталним ретардацијама и обољењима. Након стравичног призора тадашња игуманија Јефимија, која је у народу већ била сматрана светом женом, организовала је са сестринством комплетну бригу о болесној деци, која траје све до данас. „Многи не могу чак ни да се покрену“, говорио је о тој деци отац Милош Весин, „али кад ставимо длан на њихове образе, кад их гледамо у очи, видимо да су они бића љубави, да се са њима комуницира љубављу.“ Овај манастир је метох манастира Раваница, а центар за бригу о болесној деци се сматра једним од најстручнијих и најбоље вођених у Европи. Данас тамо има око 90-оро деце.
Упућени смо углавном на оне за које мислимо да нас могу чути, не увиђајући да око нас живе они тихи и неприметни који, кроз своја страдања, чују и осећају више од других. Док њих не обрадујемо, док их не дарујемо, нећемо спознати шта је љубав на делу. Данашњи расхристовљени свет бучно нам поручује да су на цени само они „моћни“, богати, доброг изгледа, са значајним социјалним статусом. Господ нам, више од 2000 година, у тишини срца говори да је све то прах и пепео, који ће се развејати пред смрћу, а остаће само наше душе, као једине ризнице у које вреди улагати. Говори нам и да пред Њим нису мали они којих се људи стиде, одричу, изложени подсмеху и скрајнути у друштву. Јер Он је Својим страдањима све убоге узвисио и ка њима раширио Своје руке. Пред Њим узрастају сиромашни духом, то јест очишћени од сујете и својих гордих замисли и хтења, они који чувају једноставност, простоту и чистоту душе. Наша делатна љубав и помоћ потребитима је и наш одговор на Божију љубав према нама. Тамо где је крст и страдање, тамо се отвара и место сусрета са Богом и ближњима. „Бог жели да човек живи љубављу“, објашњава отац Милош Весин, „човеков одговор би требало да буде говор љубави. Сви ми би требало тако да ишчекујемо једни друге, јер смо једни другима и поверени на чување.“ Свети Епифаније Грчки учио је: „Права љубав је као пламен свеће: колико год свећа да упалимо на њу, њен пламен се неће смањити.“ На Олимпијади у Сијетлу, девет такмичара, сви ментално и физички оболели, стајало је на стартној линији за трку од 100м. Тркали су се у тројкама. Нису сви могли да трче, али су сви желели да учествују и победе. Један младић се саплео и пао, преврнуо се неколико пута и почео да плаче. Осталих осморо га је чуло и застало. Вратили су се по њега сви до једног. Девојка са Дауновим синдромом села је крај њега и загрлила га. Затим је свих деветоро, раме уз раме, наставило заједно да корача, све до линије финиша. Читав стадион се подигао и проломио се аплауз, вероватно један од најдужих у историји Олимпијских игара.“
Ава Јустин (15 минута)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 7: Марко 2, 1-12
О самоодрицању и ношењу крста.
34 И дозвавши народ са ученицима Својим, рече им: „Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде.
35 Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој Мене ради и Јеванђеља, онај ће га сачувати.
36 Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет, а души својој науди?
37 Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
38 Јер ко се постиди Мене и Мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца Својега са светим Анђелима.”
1 И рече им: „Заиста вам кажем: ’Има неки међу овима што стоје овдје, који неће окусити смрти, док не виде Царство Божије да је дошло у сили.’”
Апостол – Зачало 304: Јеврејима 1, 10-14; 2, 1-3
Христос – Велики Првосвештеник.
14 Имајући, дакле, Првосвештеника великога, Који је прошао Небеса, Исуса, Сина Божијега, треба да се држимо чврсто вјере коју исповиједамо.
15 Јер немамо првосвештеника, који не би могао састрадати немоћима нашим, него Првосвештеника Који је у свему кушан као и ми, али без гријеха.
16 Стога приступајмо смјело Пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за благовремену помоћ.
Христос – Првосвештеник по чину Мелхиседекову.
1 Јер сваки првосвештеник који се узима између људи, поставља се за људе на служење Богу, да приноси и дарове и жртве за гријехе,
2 који може да саосјећа са онима који су у незнању и заблуди; јер је и сам подложан слабостима,
3 и због тога је дужан, како за народ, тако и за самога себе да приноси жртве за гријехе.
4 И нико сам себи не присваја ту част, него призван од Бога, као и Арон.
5 Тако и Христос не даде Сам Себи славу да буде Првосвештеник, него Онај Који Му рече: „Син Мој јеси Ти, Ја Те данас родих.”
6 Као што и на другом мјесту вели: „Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
„Ко хоће за Мном да иде, нека се одрекне себе и узме крст свој и за Мном иде.“ (Марко 6, 34) За Господом Крстоносцем није могуће ићи без крста. Сви који за Њим иду, нужно иду са крстом. А шта је тај крст? Неприлике, тешкоће и жалости сваке врсте, које се срећу и изван и унутра, на путу савесног испуњавања Господњих заповести, у животу по духу Његових наредаба и захтева. Такав крст је срастао са Хришћанином: тамо где је Хришћанин, тамо је тај крст, а где нема тог крста – нема ни Хришћанина. Олакшице сваке врсте и живот у утехама не приличе истинском Хришћанину. Јер његов задатак је да се очисти и исправи. Он је као болесник на коме треба да се врше час операције, час превијања. Зар се то може без бола? Он хоће да се истргне из заробљеништва снажнога непријатеља: зар је то могуће без борбе и рана? Он је дужан да иде насупрот свих поредака који га окружују: како то извршити без неприлика и тескоба? Радуј се што осећаш крст на себи, јер поседујеш знак да идеш за Господом путем спасења, у рај. Потрпи мало, јер брзо ће крај, а за њим – венци!
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
лукавъ (лукав) = зао, злобан, неваљао, подмукао, превејан, лукав
Матеј 6, 13
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: и не введи насъ въ напасть, но избави насъ ѿ лѹкавагѡ: ѩкѡ Твое єсть Ц҇твїе и сила и слава во вѣки. Аминь.
ИЗГОВОР: и не в(о)веди нас в напаст, но избави нас от лукаваго: јако Твоје јест Ц(а)р(с)твије и сила и слава во вјеки. Амин.
СРПСКИ: и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Јер је Твоје Царство и сила и слава у вијекове. Амин.
