Календар
март 13. (Јулијански) / март 26. (Грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Пренос моштију светог оца нашег Никифора, патријарха Цариградског; Спомен светог свештеномученика Пуплија, епископа Атинског; Спомен свете мученице Христине Персијанке; Спомен светих мученика Африкана, Пуплија и Терентија; Спомен светог мученика Александра; Спомен светог мученика Авива.
Свети Јован Кронштатски: О нашој непажњи на Светој Литургији
Под видом највиших, најважнијих предмета вере, под видом највеће светиње, каква сујета, каква глупа маштања заокупљају врло често многе од нас! Ето, човек стоји пред иконама Господа, Мајке Божије, Анђела, Светога или целога сабора, код куће или у храму и понекад, уместо молитве, уместо одлагања свакодневних животних брига за то време, он своди своје рачуне и рачунице, расходе и приходе, наслађује се добитком, жалости се због губитка прихода или прилика у предузећу (о душевном приходу или губитку, наравно, ни помена), или мисли ружно о ближњем, преувеличавајући његове слабости, страсти, подозревајући га, завидећи му, осуђујући га, или ако је то у цркви, загледајући у лица оних који стоје поред њега, такође како је одевен, ко је добар, ко није, или правећи планове како да проведе дан, куда да иде, у каквом задовољству или каквој сујети да проведе дан и остало.
И то се често дешава када се врши највиша наднебесна тајна Евхаристије, то јест пречистог Тела и Крви Господње – када смо дужни бити потпуно у Богу, потпуно заузети размишљањем о тајни која се савршава ради нашег искупљења од грехова, вечитог проклетства и смрти, и о тајни нашег обожења у Господу Исусу Христу.
Како смо се изопачили, како смо постали сујетни, а од чега је све то? Од непажње и немарности за своје спасење, од пристрасности према пролазном, од слабе вере или неверовања у вечност. Где је та жива вода у нашем срцу, која бије животворним млазом у срцима, потпуно преданим Богу? Ње и нема, зато што је истиснута из њега житејским сујетама и осталим страстима. „Не можете служити Богу и мамону“ (Матеј 6, 24), говори Истина.
О покајању
Патријарх Порфирије: „Покајање је аутентично кад непоколебљиво станемо на пут који води ка Христу, када Га безусловно волимо, а наша свакодневица ће можда бити испуњена привременим и делимичним падовима и одступањима. Али у нашем неодступању да останемо на Христовом путу и чежњи и жељи да се вратимо Христу кад смо се од Њега удаљили, крије се тајна покајања.“
Старац Пајсије Светогорац: „Онај који правда себе док греши, прави од свога срца склониште за демоне и наставиће да греши.“
Старац Софроније Сахаров: У време невоље све предајмо у Божије руке (4.5 минуте)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 40: Марко 9, 17-31
Исцјељење дјечака с нечистим духом. Друго предсказивање страдања, смрти и Васкрсења.
17 И одговарајући један из народа рече: „Учитељу, доведох Теби сина својега у коме је дух нијеми.
18 И кад год га ухвати, ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима, и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истјерају; и не могоше.”
19 А Он одговарајући рече: „О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпјети? Доведите га к Мени.”
20 И доведоше га Њему; и кад Га (=Исуса) видје дух, одмах га (=дијете) стаде ломити; и паднувши на земљу, ваљаше се бацајући пјену.
21 И упита оца његова:„Колико има времена како му се то догодило?”А он рече: „Из дјетињства.
22 И много пута баца га у ватру и у воду, да га погуби; него, ако што можеш, помози нам, смилуј се на нас.”
23 А Исус му рече:„Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.”
24 И одмах, повикавши, отац дјетета са сузама говораше: „Вјерујем, Господе, помози мојему невјерју!”
25 А Исус, видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи му:„Душе нијеми и глухи, Ја ти заповиједам: ’Изиђи из њега и више не улази у њега!’”
26 И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав, тако да многи говораху: „Умрије.”
27 А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
28 И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: „Зашто га ми не могосмо истјерати?”
29 И рече им:„Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.”
30 И изишавши оданде, иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
31 јер учаше ученике Своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан у руке људи, и убиће Га, и када Га убију, трећег дана васкрснуће.
Литургија – Зачало 10: Матеј 4, 25 – 5, 12
25 И за Њим иђаше народа много из Галилеје, и из Декапоља, и из Јерусалима, и Јудеје и испреко Јордана.
Бесједа на гори: блаженства.
1 А кад Он видје народ многи, попе се на гору и сједе, и приступише Му ученици Његови.
2 И отворивши уста Своја, учаше их говорећи:
3 Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Небеско;
4 блажени који плачу, јер ће се утјешити;
5 блажени кротки, јер ће наслиједити земљу;
6 блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити;
7 блажени милостиви, јер ће бити помиловани;
8 блажени чисти срцем, јер ће Бога видјети;
9 блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;
10 блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство Небеско.
11 Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве ријечи због Мене.
12 Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на Небесима, јер су тако прогонили и пророке прије вас.
Апостол – Зачало 314: Јеврејима 6, 13-20
Са надом се држати обећања Божијег.
13 Јер кад Бог даде обећање Аврааму, немајући ни у кога већега да се закуне, закле се Самим Собом
14 говорећи: „Заиста ћу те богато благословити и обилно те умножити.”
15 И тако Авраам, стрпљиво чекајући, дочека обећање.
16 Јер се људи заклињу већим од себе, и сваком њиховом препирању завршетак је заклетва, као јемство.
17 Зато и Бог, желећи да насљедницима обећања што поузданије покаже неизмјенљивост Своје одлуке, послужи се заклетвом,
18 да бисмо у двјема непоколебивим стварима, у којима је немогуће да Бог превари, имали моћну утјеху ми, који смо прибјегли да се држимо наде која је пред нама;
19 њу имамо као котву душе, чврсту и поуздану, која улази унутар иза завјесе,
20 гдје као претеча за нас уђе Исус, поставши Првосвештеник вавијек по чину Мелхиседекову.
Апостол -Зачало 229: Ефесцима 5, 9-19
Живот у хришћанским врлинама.
9 јер плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини.
10 Истражујте што је угодно Господу.
11 И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте.
12 Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине.
13 А све што се разоткрива, свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено, излази на свјетлост.
14 Зато вели: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос.”
15 Дакле, пазите добро како живите, не као немудри, него као мудри,
16 користећи вријеме, јер су дани зли.
17 Због тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња.
18 И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом,
19 говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме;
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
У својој речи о блаженствима Господ оцртава рајско срце (Матеј 5, 1-12). У његово расположење улазе: смирење, плач и скрушеност, кротост и безгневље, пуна правдољубивост, савршена милостивост, чистота срца, мирољубивост и миротворност, трпљење мука, клевета и гоњења за веру и хришћански живот. Ако хоћеш рај – буди такав. Тако ћеш још овде стећи предукус раја, у који ћеш спремно да ступиш по смрти, као унапрад изабрани наследник.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
льстити (л[е]стити/л[а]стити) = преварити, обманути; извртати; залуђивати, заводити
—–> прелест, преластити (стање или ситуација у којем заведено лице мисли да је удостојен неког вишег (=духовног) дара, а у стварности га обмањује ђаво)
Ефесцима 5, 6
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Никтоже васъ да льститъ сѹетными словесы, сихъ бо ради грѧдетъ гнѣвъ бжїй на сыны непокоривыѧ.
ИЗГОВОР: Никтоже вас да л(е)стит сујетними словеси, сих бо ради грјадет гњев Б(о)жиј на сини непокоривија.
СРПСКИ: Нико да вас не заварава празним ријечима; јер због тога долази гњев Божији на синове противљења.
