Календар
април 10. (јулијански) / април 23. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Страдање светих мученика Терентија, Африкана, Максима, Помпија, Зинона, Александра, Теодора и осталих 33 с њима; Спомен светих мученика Јакова, презвитера, и Азаса, ђакона; Спомен светих 6000 мученика у Грузији; Спомен светог новог свештеномученика Григорија V, патријарха Цариградског; Спомен свете пророчице Олде; Спомен светог новомученика Диме
О НЕВЕРНОМ ТОМИ И НАШОЈ (НЕ)ВЕРИ
Ова недеља посвећена је другом Христовом јављању ученицима, након осам дана од Васкрсења. Пошто апостол Тома није био сведок Његовог првог јављања, рекао је да неће поверовати у Васкрсење док Христа Васкрслог и сам не види и не опипа. Додирнувши Христове ране, апостол Тома је узвикнуо: „Господ мој и Бог мој!“ Господ је овим другим јављањем развејао Његове сумње, а и свих будућих који посумњају, уз речи: „Пошто Ме виде, веровао си, благо онима који не видеше и повероваше.“ Христос је током Свог земаљског живота исцељивао болесне, васкрсавао мртве, умножио пет хлебова нахранивши 5000 људи, ходио по води, творио бројна чуда, а Сама Његова Реч и Блага Вест коју је донео људима је највеће мећу свим чудима, јер је у њој сила живота. Па, ипак, земном, палом и маловерном човеку тешко је и данас, као и тада Томи, да поверује, будући да тражимо доказе свему, по слабости нашој. Исто тако и апостол Петар, позван од Господа да крене за Њим по води, није препознао Божији позив њему, Божије поверење у њега и помоћ, већ га је руководило искуство властите слабости и сумње. Сумња је са вером неспојива. Господ је зато, творећи чуда, често говорио људима да не причају о томе шта су видели, како људи не би тражили доказе вере у чудима или рационалним објашњењима, већ Му прилазили љубављу, чистим срцем, поверењем у Реч Његову, дела Његова и Њега Самог. Као што је и апостола Андреја првог позвао, а он оставио све и кренуо за Њим по Речи Његовој, тако и нас позива да Му верујемо, ма шта се у нашим животима наизглед збивало, да не мислимо људском логиком, већ Небеском, јеванђељском. Људска нас логика неће спасити у дан Суда, њоме се нећемо прославити, разум нам је дат да, као словесна бића, можемо лакше и трезвеније ходити кроз живот. Али, тамо где се тражи наш подвиг, поверење у Божију промисао, нарочито у тренуцима када нас окруже искушења, безнађе, животне тешкоће, патња и бол – разум је готово немоћан пред снагом наше вере. Вера у Васкрслог Христа је тада наш најјачи савезник у свим животним борбама. Наш ум често рађа гордост и друге грехе: осуђивање, завист, одрицање љубави према ближњем, сумњу, везаност за материјални свет, користољубље, многоглагољивост, гнев, недостатак смирења… По речима старца Пајсија Светогорца, „Вера без превеликог размишљања чини чуда.“ Своме духовном чеду он је говорио о сумњи и маловерју: „Нема можда! Немој се саглашавати са помислима које ти кажу да можда нећеш успети у томе.“ Реч „вера“ јавља се чак 246 пута у Новом Завету. У једном разговору са хришћанком, неверујући, а имућни пословни човек, трвдио је да се 9 од 10 ствари може решити новцем. Рекао је и да не верује ни у шта што не може да види, опипа и рационално докаже. Млада хришћанка је пред његово лице ставила лист папира и упитала га шта види. „Ништа. Само папир“, одговорио је. На то је она са осмехом упитала: „Значи, ту се завршава сав твој свет – на обичном листу папира? А колики се само свет простире иза тога! А замисли какви се тек светови отварају иза појавног света, само што не можемо да их видимо због наших духовних ограничења, сличних овом папиру…“ Тај човек је данас духовно и телесно оболео, а не постоји ни једна – а камоли девет – ствари коју у том погледу може решити новцем. Нека Бог дарује да се наши духовни видици рашире много даље од једног листа папира, како бисмо и ми, не видевши, а чистом душом спознавши, могли радосно узвикнути: „Господ мој и Бог мој!“
ПОБУСАНИ ПОНЕДЕЉАК
У нашем народу постоји обичај да се недељу дана по Васкрсу кувају и фарбају јаја, која се затим, у понедељак, износе на гробове нашим ближњима, упокојенима. Тиме се символично потврђује да су у Богу сви живи, да смрти нема јер је Христос победио смрт. На гробове се износе шарена јаја, као символ радости, у жељи да сви заједно умножимо ову Васкршњу радост, будући да смо Васкрсењем Христовим сви постали део Царства Божијег, део општег сабрања у Богу и да живимо у љубави Његовој. Јаја су и символ рађања новог живота, чиме још додатно потврђујемо и исповедамо победу живота над смрћу. Наравно, ово је диван, празнични начин који нас опомиње на изузетну важност наше бриге о упокојенима, на наше молитве за њих – личне и литургијске, не само на тај дан или приликом помињања на парастосима, већ увек, свакога дана, јер смо им ми – својим молитвама и доброчинствима за њих – једина нада. Да би то јединство било потпуно, и наши упокојени јесу наша нада, будући да се и они моле за нас и да ће нас, када дође и наш час, радосно дочекати у Царству Божијем, оним истим загрљајем који нам је, по њиховом упокојењу, толико недостајао.
Исусова молитва; глас 7 – о. Јован, манастир Лешје (34 минуте)
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 65: Јован 20, 19-31
Јављање Христа послије Васкрсења једанаесторици апостола без Томе и са Томом.
19 А кад би увече, онога првога дана седмице, и док су врата била затворена гдје се бијаху ученици Његови сакупили због страха од Јудејаца, дође Исус и стаде на средину и рече им: „Мир вам!”
20 И ово рекавши, показа им руке и ребра Своја. Тада се ученици обрадоваше видјевши Господа.
21 А Исус им рече опет: „Мир вам! Као што је Отац послао Мене, и Ја шаљем вас.”
22 И ово рекавши, дуну и рече им: „Примите Духа Светога!
23 Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су.”
24 А Тома, звани Близанац, један од Дванаесторице, не бјеше са њима када дође Исус.
25 А други му ученици говораху: „Видјели смо Господа.” А он им рече: „Ако не видим на рукама Његовим ране од клинова, и не метнем прст свој у ране од клинова, и не метнем руку своју у ребра Његова, нећу вјеровати.”
26 И послије осам дана опет бијаху унутра ученици Његови и Тома с њима. Дође Исус, кад бијаху врата затворена, и стаде на средину и рече: „Мир вам!”
27 Затим рече Томи: „Пружи прст свој амо и види руке Моје; и пружи руку своју и метни у ребра Моја, и не буди невјеран, него вјеран.”
28 И одговори Тома и рече Му: „Господ мој и Бог мој!”
29 Рече му Исус: „Зато што си Ме видио, повјеровао си; блажени који не видјеше, а вјероваше.”
30 А и многа друга знамења учини Исус пред ученицима Својим, која нису записана у књизи овој.
31 А ова су записана да вјерујете да Исус јесте Христос, Син Божији, и да вјерујући имате живот у Име Његово.
Апостол – Зачало 14: Дјела Апостолска 5, 12-20
Успјех апостолске проповиједи.
12 А рукама апостолским биваху многи знаци и чудеса у народу; и бијаху сви једнодушно у тријему Соломоновом.
13 Од осталих, пак, нико не смједе да им се придружи, али их народ хваљаше;
14 и све се више умножаваху они који вјероваху у Господа, мноштво људи и жена,
15 тако да су на улице износили болеснике и полагали на постељама и носилима, да би, кад прође Петар, бар сјенка његова осјенила кога од њих.
16 А стицаше се и мноштво народа из околних градова у Јерусалим, доносећи болесне и од нечистих духова мучене, и сви се исцјељиваху.
17 Али се подиже првосвештеник и сви који бијаху с њим, секта садукејска, и испунише се зависти,
18 и дигоше руке своје на апостоле, и бацише их у општи затвор.
19 А Анђео Господњи отвори ноћу врата тамнице, изведе их и рече:
20 „Идите и станите у храму, па говорите народу све ријечи овога живота.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
„Господ мој и Бог мој!“, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како Га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на спасење од дављења. Можемо рећи да још не верује онако како би требало онај ко се не односи тако према Господу. Ми говоримо: „Господ Спаситељ“, мислећи при том да је Он Спаситељ свих, а апостол говори: „Мој Господ Спаситељ.“ Онај ко говори: „Мој Спаситељ“, oceћa своје спасење које истиче из Њега. Осећање спасења је сразмерно и осећању пропасти из које је Спаситељ извукао спасенога. Осећање погибли код човека који по природи воли живот, а који зна да сам себе не може спасти, присиљава на искање Спаситеља. И када Га нађе и осети силу спасења која из Њега излази, он се хвата чврсто за Њега и неће да се одвоји, макар га због тога лишили и самог живота. Догађаји такве врсте у духовном животу Хришћанина не замишљају се само умом, него се збивају на самом делу. Како вера, тако и сједињење са Христом, код њих постаје јако као живот и смрт. Само такви искрено узвикују: „Ко ће ме раставити…“!
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
лѣть (љет) = слободно је, дозвољено је, допуштено је
лѣто (љето) = година; време; право, згодно, одређено време; јубиларна, опросна година
Дјела Апостолска 1, 6
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: „Гд҇и, аще въ лѣто сїе ѹстроѧеши царствїе Їи҃лево?“
ИЗГОВОР: „Г(оспо)ди, ашче в љето сије устројајеши царствије И(зра)иљево“
СРПСКИ: „Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?”
