Календар
мај 8. (јулијански) / мај 21. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен светог славног и свехвалног апостола и еванђелиста Јована Богослова; Житије преподобног оца нашег Арсенија Великог; Спомен свете Емелије; Спомен светих мученика целе чете војника; Спомен преподобног Милије Славопојца; Спомен преподобног оца нашег Арсенија Трудољубивог; Спомен чуда Пресвете Богородице.
Вазнесење Господње – Спасовдан
Након 40 дана од Васкрсења, будући да је на земљи завршио и заокружио дело спасења и искупљења рода људског, дошло је време Христовог одласка Богу Оцу. Јављањем мироносицама и ученицима-апостолима, њиховим бодрењем тих 40 дана да остану у вери, а неверном апостолу Томи, омогућивши и да се физички увери у стварност Васкрсења, Син Божији је целокупном људском роду показао Васкрсни пут и истинитост спасења. Тога дана јавио се последњи пут ученицима за трпезом, упућујући их да по целом свету проповедају Јеванђеље. Пошто су се апостоли веома растужили због Његовог одласка, обећао је да ће и њима, а тиме и свима нама, ниспослати Духа Светога Утешитеља, Чијом ће благодаћу они вршити своју мисију и установити Цркву Христову. Од људи распет и пострадао, ипак их (то јест нас) није оставио саме и без утехе, шаљући највећу благодат тамо где је људски род најдубље пао, љубављу и праштањем зацељујући човечанство рањено Његовом смрћу и сопственим грехом. Оставио нам је и Свето Писмо као утеху и путоказ. Повео је тога дана Мајку и ученике на Маслинску гору, где је током Свог земног живота држао беседе и проповеди, а често се и осамљивао ради молитве, нарочито оне последње, у Гетсиманском врту, пред страдање. Подигао је, на крају, руке ка Небу, благословио их све и на њихове очи вазнео се ка Небу. Тако је благословом најављен Његов долазак на земљу, радосном и благом вешћу Светог Архангела Гаврила Богородици, и благословом је Његов боравак међу људима заокружен, радосном вешћу о скором силаску Светог Духа. Будући да се тада довршило дело спасења људи, овај дан је назван Спасовдан, а празнује се увек четвртком. Вазнесењем је Господ и нама припремио пут вечног живота, испунивши речи Светог цара Давида: „Јер ћу проћи до места шатора дивног, до дома Божијег, с гласом радости и исповедања одјека празнујућег.“ (Псалам 41, 5)
Свети Кирило и Методије
Браћа Константин и Методије рођени су у Солуну у 9. веку, а због свог мисионарског рада на ширењу вере и просвећивања народа, названи су и равноапостолнима. Старији брат, Методије, као официр је провео једну деценију међу македонским Словенима, па је тако добро упознао словенски језик. Касније се замонашио, а у овом подвигу придружио му се и Константин (=Кирил, Ћирило). На захтев хазарског цара Кагана, цар Михаило их је послао међу Хазаре као проповеднике хришћанства. Крстили су и цара Кагана и хазарски народ у веру Христову. По повратку у Цариград, саставили су словенску азбуку од 38 слова и превели много књига са грчког језика на словенски. На позив кнеза Растислава, отишли су у Моравску, где су даље ширили хришћанство и просвећивали народ, дајући свештеницима књиге којима је народ требало описменити и образовати. Поред учитеља који су познавали словенски језик, било је потребно и писмо, прилагођено посебним фонетским карактеристикама словенског језика, стварање богословске и црквене терминологије на том језику, као и преводи богослужбених књига. Мисија свете браће имала је и црквене и културне циљеве, а њихов рад био је резултат дугогодишњег рада и припреме. Након њиховог упокојења, започети мисионарски рад наставили су њихови ученици, међу њима најпознатији Свети Климент и Свети Наум, ширећи веру и описмењујући Словене, идући све јужније, до Македоније. О њиховом животу сазнајемо највише из „Житија Константина Философа“, житија Константиновог-Кириловог, које је сачинио Методијев близак пријатељ.
Отац Рафаило Бољевић – Човјек који умије себе да укорава неће губити свој унутрашњи мир
Читање из Светог Писма
Литургија – Зачало 34: Јован 9, 1-38
Христос исцјељује у суботу слијепога од рођења. Фарисеји испитују исцјељенога.
1 И пролазећи, видје човјека слијепа од рођења.
2 И запиташе Га ученици Његови говорећи: „Рави (=Учитељу), ко сагријеши: овај или родитељи његови, те се роди слијеп?”
3 Исус одговори: „Не сагријеши ни он ни родитељи његови, него да се јаве дјела Божија на њему.
4 Мени ваља чинити дјела Онога Који Ме посла, док је дан. Долази ноћ кад нико не може радити.
5 Док сам у свијету, Свјетлост сам свијету.”
6 Рекавши ово, пљуну на земљу и начини блато од пљувачке, и помаза блатом очи слијепоме.
7 И рече му: „Иди, умиј се у бањи Силоамској”, што преведено значи: ’послан’. Он оде, дакле, и уми се, и дође гледајући.
8 А сусједи, и они који га бијаху видјели прије да бјеше слијеп, говораху: „Није ли ово онај што је сједио и просио?”
9 Једни говораху да је он, а други да је налик на њега. Он говораше: „Ја сам.”
10 Тада му говораху: „Како ти се отворише очи?”
11 Он одговори и рече: „Човјек, Који се зове Исус, начини блато и помаза очи моје, и рече ми: ’Иди у бању Силоамску и умиј се.’ И кад отидох и умих се, прогледах.”
12 Тада му рекоше: „Гдје је Он?” Рече: „Не знам.”
13 Онда њега, некадашњега слијепа, одведоше фарисејима.
14 А бјеше субота кад Исус начини блато и отвори му очи.
15 А фарисеји га тада опет питаху како прогледа. А он им рече: „Блато ми метну на очи, и умих се, и видим.”
16 Тада говораху неки од фарисеја: „Није овај Човјек од Бога, јер не светкује суботу.” Други говораху: „Како може Човјек грјешан таква знамења чинити?” И наста раздор мећу њима.
17 Опет рекоше слијепом: „Шта ти велиш за Онога што отвори очи твоје?” А он рече: „Пророк је.”
18 Тада Јудејци не вјероваше за њега да је био слијеп и прогледао, док не дозваше родитеље тога што је прогледао.
19 И запиташе их говорећи: „Је ли ово син ваш за кога ви кажете да се роди слијеп? Како, дакле, сада види?”
20 А родитељи његови одговорише им и рекоше: „Знамо да је ово син наш и да се роди слијеп;
21 а како сада види, не знамо, или ко му отвори очи, ми не знамо; сам је већ одрастао, питајте њега, нека сам каже за себе.”
22 Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јудејаца; јер се Јудејци већ бијаху договорили да буде одлучен од синагоге ко год Њега призна за Христа.
23 Зато рекоше родитељи његови: „Одрастао је, њега питајте.”
24 Тада по други пут дозваше човјека који је био слијеп и рекоше му: „Подај славу Богу; ми знамо да је онај Човјек грјешан.”
25 А он одговори и рече: „Је ли грјешан, не знам; једно знам: да ја бијах слијеп и сада видим.”
26 Тада му опет рекоше: „Шта ти учини? Како отвори очи твоје?”
27 Одговори им: „Већ вам казах и не слушасте. Шта опет хоћете да чујете? Да нећете и ви да постанете ученици Његови?”
28 Они га изгрдише и рекоше: „Ти си ученик Његов, а ми смо ученици Мојсејеви.
29 Ми знамо да је Мојсеју говорио Бог; а Овога не знамо откуда је.”
30 Одговори човјек и рече им: „У томе и јесте чудо што ви не знате откуда је, а Он отвори очи моје.
31 А знамо да Бог не слуша грјешнике; него, ако ко Бога поштује и вољу Његову твори, тога слуша.
32 Откако је вијека, није се чуло да ико отвори очи рођеноме слијепом.
33 Кад Он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.”
34 Одговорише и рекоше му: „Ти си се родио сав у гријесима, па ти нас да учиш?” И истјераше га напоље.
35 Чу Исус да га истјераше напоље, па нашавши га, рече му: „Вјерујеш ли ти у Сина Божијега?”
36 Он одговори и рече: „А Ко је Он, Господе, да у Њега вјерујем?”
37 А Исус му рече: „И видио си Га, и Онај Који говори с тобом, Тај је.”
38 А он рече: „Вјерујем, Господе!” И поклони Му се.
Апостол – Зачало 38: Дјела Апостолска 16, 16-34
Обраћење Лидије у Филипима. Павле и Сила у тамници. Крштење тамничара и ослобођење апостола.
16 Догоди се, пак, кад иђасмо на молитву, да нас срете једна робиња, која имаше дух погађачки, и гатајући доношаше велики добитак својим господарима.
17 Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: „Ови су људи слуге Бога вишњега, који нам јављају Пут спасења.”
18 И овако чињаше много дана. А када се Павлу досади, окрену се и рече духу: „Заповиједам ти Именом Господа Исуса Христа: ’Изиђи из ње!’” И изиђе у тај час.
19 А када виђеше њезини господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на трг пред поглаваре.
20 И кад их доведоше војводама, рекоше: „Ови људи узбуњују наш град, а Јевреји су,
21 и проповиједају обичаје које нама не приличи примати ни творити, јер смо Римљани.”
22 И слеже се народ на њих, и војводе им раздријеше хаљине, и заповједише да их шибају.
23 И пошто им ударише много батина, бацише их у тамницу и заповједише тамничару да их добро чува.
24 Примивши такву заповијест, он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе.
25 А око поноћи Павле и Сила мољаху се и слављаху Бога; а сужњи их слушаху.
26 Одједном, пак, настаде велики земљотрес, тако да се потресоше темељи тамнице; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови.
27 А кад се пробуди тамничар и видје отворена врата тамничка, извади нож и хтједе да се убије, мислећи да су сужњи побјегли.
28 А Павле повика јаким гласом говорећи: „Не чини себи зла никаква, јер смо сви овдје!”
29 А он, заискавши свјетиљку, улетје и дрхтећи паде пред Павла и Силу;
30 и извевши их напоље, рече: „Господо, шта ми треба чинити да се спасем?”
31 А они рекоше: „Вјеруј у Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој.”
32 И говораху му ријеч Господњу, и свима у дому његову.
33 И узевши их у онај час ноћи, опра им ране; и одмах се крсти он и сви његови.
34 И уведе их у свој дом, и постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што је повјеровао у Бога.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Спори се простота вере са лукавим неверјем (Јован 9-а глава). Пришавши слепцу који је прогледао, вера је просветила и његове умне очи, те је он јасно угледао истину. Гледајте како је код њега све логично. Питају га: „Шта ти кажеш о Ономе Који ти је дао вид?“ „Пророк је“, одговорио је он, то јест посланик Божији, испуњен чудотворном силом. Непротивречан и исправан закључак. Међутим, књишка образованост неће да види ту исправност и xoћe да се уклони од њених последица. Пошто јој то није успело, она се обраћа некњишкој простоти својим предлогом: „Подај славу Богу. Ми знамо да је онај Човек грешан.“ Али простота вере не уме да повеже грешност и чудотворство, те отворено изражава: „Је ли грешан, не знам; једно знам: да ја бејах слеп, а сада видим.“ Шта је могуће peћи против такве речи? Међутим, логика неверника је упорна и при свој очевидности се не стиди да тврди да не зна одакле је Онај Који је отворио очи слепоме. „У томе и јесте чудо“, говори им здрава логика вере, „што ви не знате откуда је, а Он отвори очи моје. А знамо да Бог не слуша грешнике; него ако ко Бога поштује и вољу Његову твори, тога слуша. Откако је века није се чуло да ико отвори очи рођеноме слепцу. Кад Он не би био од Бога, не би могао ништа чинити.“ Рекло би се, после овога ништа друго није остајало, него да се преклони глава под силом исправног закључка. Међутим, књишка ученост не може да трпи здраву логику вере, и зато га истераше. Па пођи онда да доказујеш истину вере онима код којих се ум искварио од упорности неверја. Неверници свих времена су људи истог кроја.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
миръ (мир) = мир, тишина
мїръ (мир) = свет
