Календар
октобар 30. (јулијански) / новембар 12. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
–Спомен светог и благочестивог Милутина, краља српског; Спомен светог Драгутина, краља српског, у монаштву преподобног Теоктиста; Спомен свете Jeлeнe (Анжујске), краљице српске; Свети Варнава Хвостански Исповедник.
-Страдање светог свештеномученика Зиновија, епископа Егејског, и сестре му Зиновије; Спомен светог свештеномученика Маркијана, епископа Сиракуског; Спомен светих апостола Клеопе, Терција, Марка, Јуста и Артема; Спомен светих мученика Клавдија, Астерија, Неона и сестре им Неониле; Спомен свете мученице Евтропије; Спомен светих мученика Александра, Крониона, Јулијана, Макарија и других тринаест; Спомен светог мученика Мануила; Спомен светог мученика Дометија; Спомен светог мученика Димија џелата; Спомен светог оца нашег Јосифа, патријарха Цариградског.
Свети Теофан Затворник – Пут ка спасењу: Родитељска борба против греха у детету 4 – Деловање на ум
(књига је доступна у нашој књижари)
Разборитост се код деце да приметити веома рано. Она се развија упоредо са говорењем, и усавршава заједно са њиме. Зато је неопходно обликовање ума везати за развој говора. Оно основно што ваља имати у виду јесу здрави појмови и судови о свему што дете окружује и што може да привуче његову пажњу, засновани на хришћанским начелима: шта је добро, а шта зло, шта ваљано, а шта рђаво. Са овим појмовима и судовима дете се може упознати веома лако, кроз уобичајене разговоре и питања.
Рецимо, узмимо да родитељи разговарају међу собом: деца слушају њихов разговор, усвајајући готово увек, не само мисли, него и говорне обрте и манире родитеља. Зато нека родитељи, разговарајући, све ствари називају њиховим именима. На пример: шта значи овоземаљски живот, чиме се он окончава, од Кога исходи сваки добри дар, шта су то истинска задовољства, каква је вредност ових или оних обичаја, и слично. Нека родитељи разговарају о свему томе са децом, дајући им или непосредна тумачења, или, још боље, објашњавајући им смисао свега у причама. Тако се може разговарати, рецимо, о томе да ли је добро и лепо кинђурити се, да ли је добијање похвале од других највећа срећа, и слично. Или нека родитељи питају децу за њихово мишљење о овој или оној ствари, исправљајући при томе њихове погрешке и заблуде. За веома кратко време на овај једноставни начин детету се могу пренети здрава начела расуђивања, која, једном укорењена, доцније задуго, ако не и за читав живот, неће бити избрисана. На тај начин ће се у самом корену сасећи испразно мудровање и злобна, незасита знатижеља. Истина смирује и задовољава ум тиме што га засићује, док се овосветским мудровањем ум не да нахранити, због чега се у њему распаљује љубопитство. Зато ослобођењем од испразне знатижеље деци чинимо велико добро. То је потребно учинити пре него што се деца лате књига.
Даље, уколико не будемо децу упознавали са књигама које садрже саблажњиве појмове и представе, њихов ум очуваће се у својој целосности (=целомудрености), у светом и божанственом, здравом стању. Није добро не бринути се за овакво усавршавање детињих умних способности под изговором да је за то још рано. Истина је, наиме, доступна сваком људском бићу. Искуство је показало да мали Хришћанин бива премудрији од мудраца овога света. То искуство присутно је и у наше доба, а раније је оно представљало правило. Тако, у доба прогона Цркве и мученичког страдања Хришћана, мала деца расуђивала су и богословствовала о Господу Спаситељу, о безумљу идолопоклонства, о животу будућега века, јер су им родитељи све то објашњавали у једноставним разговорима. Те истине постајале би толико блиске и драге детињим срцима, да су мали Хришћани били спремни чак и да крену у смрт њих ради! …наставиће се
Житије и чудеса светих Бесребрника и Чудотвораца Козме и Дaмјана из Асије
-Свети Козма и Дамјан из Рима се празнују 1. јула
-Свети Козма и Дамјан из Арабије се празнују 17. октобра
Свети Козма и Дамјан, браћа по телу, беху родом из Асије. Отац им беше незнабожац, а мајка хришћанка, и звала се Теодотија. После смрти оца њихова, мајка посвети све време и труд служењу Христу, еда би васцелим животом својим угодила Богу. И би она онаква удовица какву хвали свети апостол, говорећи: „Права удовица и усамљена узда се у Бога, и живи у молитвама и у мољењу дан и ноћ.“ (1. Тимотеју 5, 5) И као што сама живљаше богоугодно, тако она научи и милу децу своју, Козму и Дамјана, јер их дивно васпита у хришћанској вери и у изучавању Светога Писма, и упути их на сваку врлину. А кад Козма и Дамјан достигоше зрео узраст и утврдише се у беспрекорном живљењу по закону Господњем, они постадоше као два светилника на земљи, сијајући добрим делима. И добише они од Бога дар исцељивања, и даваху здравље и душама и телима, лечећи све болести, и исцељујући сваку слабост и сваку немоћ по људима, и изгонећи зле духове. И они указиваху помоћ, не само људима, него и стоци, и ни од кога ништа не примаху за то: јер све то чињаху не ради добитка, не ради богаћења златом и сребром, него ради Бога, желећи да љубав своју према Њему изразе љубављу према ближњему. И тим лекарењем међу људима они искаху славу, не себи, него Богу, и исцељиваху болести ради прослављења имена Господа свога, Који им је даровао таку лечебну силу. А они избављаху од болести, не толико биљем, колико Именом Господњим, и то без плате и награде, забадава, испуњујући заповест Христову: „забадава добисте, забадава дајите“ (Матеј 10, 8). Због тога их верни и назваше бесплатним лекарима и бесребрницима. И пошто тако богоугодно проведоше свој живот, они скончаше побожно у миру. Но они се, не само за живота свог, него и по престављењу свом прославише многим чудесима као усрдни посредници и дивни исцелитељи, како наших болести душевних, тако и телесних. А о њиховој некористољубивости и бесплатном лечењу казује се ово: жена нека, по имену Паладија, која тешко болесна много година лежаше у постељи и разни лекари јој ништа не могаху помоћи, чу за светог Козму и Дамјана како исцељују од сваке болести, и посла по њих са молбом да посете њу која је већ на умору. Света браћа се одазваше њеној молби, одоше њеном дому, и чим свети лекари дођоше к њој, она по вери својој одмах доби исцељење, и устаде здрава, славећи Бога што је слугама Својим даровао таку благодат исцељења. И захвална својим лекарима за толико добро, она жељаше да им што да као дар. Али они ни од кога не примаху ништа, јер не продаваху благодат коју имађаху од Бога. Жена онда реши да бар једнога од њих умоли да прими од ње веома мали дар: узевши три јајета, она кришом оде к светом Дамјану и преклињаше га Богом да прими од ње та три јајета у Име Свете Тројице. Чувши Име Троједнога Бога, Дамјан прими од ње тај малени дар због велике заклетве којом га она закле. А свети Козма, сазнавши за то касније, веома се ожалости због тога. И када светом Козми дође време да се престави, он остави завештање: да Дамјана не сахране покрај њега, пошто је нарушио заповест Господњу и примио од жене награду за исцељење. Тако се свети Козма упокоји у Господу. Након, пак, неког времена и светом Дамјану дође смртни час, те се и он пресели из временог у вечни живот. Но људи беху у недоумици где да сахране Дамјана, пошто су знали завештање светога Козме, и не смејаху да светог Дамјана положе крај његовог брата. Док они тако беху у недоумици, изненада дотрча камила, коју раније света браћа беху исцелили од беснила, и проговори људским гласом: да не двоуме, него да Дамјана положе покрај Козме, пошто је он примио од жене три јајета, не ради награде, већ ради Имена Божијег. И тако, чесне мошти њихове бише положене заједно у месту званом Фереман.
Једном у време жетве један житељ тога краја изађе да жање своју њиву. Уморивши се од жеге, он оде под храст са намером да се одмори, леже и тврдо заспа. И док он спаваше отворених уста, њему се кроз уста увуче змија у стомак. А кад се пробуди, он продужи жети до сумрака, не знајући шта му се догодило. Но кад се увече врати кући, и после вечере леже да спава, он осети страховите болове у стомаку и поче запомагати. Његово запомагање пробуди све његове укућане, и они дотрчаше к њему, али му не могаху помоћи, јер ни знали нису откуда му толики болови. У тим мукама он громко повика, говорећи: „Свети лекари, Козмо и Дамјане, помозите ми!“ И одмах свети лекари стигоше са својом помоћи: болесник заспа тврдо, и за време спавања змија изађе из њега истим путем којим је и ушла. Када присутни видеше ово чудо, пренеразише се, и прославише свете угоднике Божје. Пошто изиђе змија, човек се онај одмах пробуди и, помоћју светих Бесребрника, потпуно оздрави.
Бејаше у том месту други човек, по имену Малх. Он живљаше у близини цркве светих лекара Козме и Дамјана у Фереману. Намеравајући да крене на далек пут, он одведе своју жену у цркву и рече јој: „Ето, ја одлазим на далек пут, а тебе предајем Светом Козми и Дамјану под заштиту; ти седи код куће док ти не пошаљем уговорени знак о себи, који ћеш познати да је мој. И када Бог буде хтео, ја ћу ти послати овај знак и узећу те к себи.“ Поверивши на тај начин жену своју светим Бесребрницима, Малх отпутова. А после неколико дана ђаво узе на себе обличје једног познаника њиховог, дође к Малховој жени и показа јој знак који њен муж беше означио када јој је говорио: „Ја ћу ти послати знак и узећу те к себи.“ Показујући јој тај знак, ђаво јој наложи да пође с њим к своме мужу, и рече јој: „Мене је твој муж послао по тебе, да те водим к њему.“ Жена одговори: „Знак овај знам, али ићи нећу, јер сам поверена светим Бесребрницима Козми и Дамјану. Хоћеш ли, пак, да с тобом идем к мужу, онда хајде са мном у цркву светих Бесребреника, стави руку на крај олтара и закуни ми се да ми путем нећеш учинити никакво зло.“ Ђаво јој даде такво обећање, и отишавши с њом цркви, стави руку на крај олтара и закле се говорећи: „Тако ми сила Козме и Дамјана, нећу ти никакво зло учинити путем, него ћу те одвести твоме мужу.“ Чувши заклетву, жена поверова лажљивоме бесу, прерушеном у обличје познатог човека, и крену с њим на пут. А заводник, узевши је, заведе је у пусто и непроходно место, и хтеде да је тамо измучи и убије. Она, пак, видевши себе у крајњој опасности, подиже очи к Небу и завапи из дубине срца к Богу, говорећи: „Боже, молитвама светог Козме и Дамјана помози ми и похитај да ме избавиш из руку овога убице.“ И тог тренутка појавише се брзи помоћници Козма и Дамјан, вичући на ђавола. А ђаво, угледавши их, остави жену и стаде бежати; и добегнувши на високи брег, стропошта се у провалију и ишчезе; свети Бесребрници, пак, узеше жену и одведоше је њеној кући. И жена, клањајући им се, говораше: „Благодарим вам, господо моја, што ме избависте од горке погибли. Молим вас, реците ми ко сте, да бих знала коме да узносим благодарност до краја свога живота.“ Они јој рекоше: „Ми смо слуге Христове Козма и Дамјан, којима твој муж повери тебе одлазећи на пут, и због тога похитасмо к теби у помоћ и благодаћу Божјом избависмо те од ђавола.“ Чувши то жена, паде на земљу од страха и радости, а свеци постадоше невидљиви. И клицаше жена хвалећи и благодарећи Бога и свете слуге Његове Козму и Дамјана. И похитавши у цркву, она са сузама припадаше к икони светих Бесребрника и причаше свима шта се догодило, и како Господ на молитве угодника Својих показа милост Своју према њој. У молитви, пак, она говораше: „Боже отаца наших, Авраама и Исака и Јакова, и праведног потомства њиховог, Ти си ради Три Младића угасио огњену пећ; Ти си помогао Твојој слушкињи Текли на гледалишту; благодарим Ти што си и мене грешну избавио из ђаволове мреже преко угодника Својих Козме и Дамјана. Поклањам се Теби Који твориш дивна и преславна чудеса, и славим Тебе, Оца и Сина и Светога Духа, вавек. Амин.“
отац Рафаило Бољевић: Историја болести
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 220: Ефесцима 2, 4-10: Садашње спасење благодаћу у Христу.
Прокимен, глас 6: Спаси, Господе, народ Твој и благослови наслеђе Твоје. (Псалам 27, 9)
Браћо, Бог, Који је богат у милости, због велике љубави Своје којом нас заволе, и нас, који бејасмо мртви због грехова, оживи са Христом – благодаћу сте спасени – и с Њим заједно васкрсе и заједно посади на Небесима у Христу Исусу, да покаже у вековима који долазе превелико богатство благодати Своје добротом према нама у Христу Исусу. Јер сте благодаћу спасени кроз веру; и то није од вас, дар је Божији; не од дела, да се не би ко хвалисао. Јер смо Његова творевина, саздани у Христу Исусу за дела добра, која Бог унапред припреми да у њима ходимо.
Јеванђеље – Зачало 58: Лука 8, 26-39: Чудо с гадаринским бјесомучником.
26 И допловише у земљу гадаринску, која је према Галилеји.
27 А кад Он изиђе на земљу, срете Га неки човјек из града у коме бијаху демони дуго времена, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима.
28 А кад видје Исуса, узвикнувши, паде пред Њим и из свега гласа рече: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине Бога вишњега? Молим Те, не мучи ме!”
29 Јер Он заповједи духу нечистоме да изиђе из човјека; јер га мучаше много година, и везиваху га веригама и ланцима чувајући га, и кидаше везе, и тјераше га демон по пустињама.
30 А Исус га запита говорећи: „Како ти је име?” А он рече: „Легион”; јер многи демони бијаху ушли у њега.
31 И мољаху Га да им не заповједи да иду у бездан.
32 А ондје пасијаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им.
33 А пошто изиђоше демони из човјека, уђоше у свиње; и јурну крдо са стрмени у језеро, и утопи се.
34 А кад видјеше свињари шта се догодило, побјегоше и јавише у граду и по селима.
35 И изиђоше да виде шта се десило, и дођоше Исусу, и нађоше човјека из кога бијаху изишли демони гдје сједи одјевен и присебан код ногу Исусових; и уплашише се.
36 А они што бијаху видјели, обавијестише их како се спасе бјесомучни.
37 И мољаше Га сав народ из околине гадаринске да оде од њих; јер бијаху обузети страхом великим. А Он уђе у лађу и врати се.
38 А човјек из кога изиђоше демони, мољаше Га да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи:
39 „Врати се дому своме и казуј шта ти учини Бог.” И отиде проповиједајући по свему граду шта му учини Исус.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Гадарински ђаволом поседнути човек се по свом исцелењу прилепљује за Господа и жели да стално буде са Њим. Међутим, чувши Његову вољу, он иде и проповеда по целом граду о добру које је примио. Доброчинитељ привлачи и Његова воља постаје закон за онога коме је учињено добро. Језик не може да се заустави и да не разглашује о ономе што је од Њега добијено. Када бисмо увек имали у сећању сва добра која смо примили и која примамо од Господа, међу нама не би било незахвалних, не би било нарушилаца Његове свете воље, не би било оних који Га не би љубили више од свега. Крштењем смо избављени од прародитељског греха и све његове погубности; у покајању се стално омивамо од грехова који се непрестано лепе за нас; промисао Божији нас штити од несрећа, често невидљивих за нас саме; наш живот добија усмерење које је најбезопасније за нас и најпогодније за наше циљеве. Најзад, све што имамо, од Господа смо примили. Због тога треба из све душе да прибегавамо Господу, да у свему испуњавамо Његову вољу, да прослављамо Његово пресвето Име, и то пре свега животом и делима, како не бисмо били гори од гадаринског ђавоиманог, који се одмах показао толико мудар да је свима постао достојан пример за подражавање.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нєключимый (некључими(ј)) = некористан, неваљао; узалудан; неугледан, недостојан; покварен
Матеј 25, 30
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И неключимаго раба вверзите во тмѹ кромѣшнюю: тѹ бѹдетъ плачь и скрежетъ зѹбѡмъ.
ИЗГОВОР: И некључимаго раба в(о)верзите во тму кромјешњују: ту будет плач и скрежет зубом.
СРПСКИ: А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске