Календар
новембар 6. (јулијански) / новембар 19. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог оца нашег Павла Исповедника, патријарха Цариградског; Житије преподобног оца нашег Варлама Хутинскога; Спомен преподобног оца нашег Луке; Житије светог оца нашег Германа, архиепископа Казанског; Спомен преподобног oцa нашег Луке Печерског; Спомен светог оца нашег Димитрија, епископа Кигиријског; Спомен преподобног и блаженог оца нашег Павла, Христа ради јуродивог; Спомен светог мученика Никандра; Спомен падања врелог пепела из ваздуха.
Свети Теофан Затворник – Пут ка спасењу: Родитељска борба против греха у детету 5 – Деловање на вољу
(књига је доступна у нашој књижари)
Деца су склона бројним жељама: њих све занима, привлачи и самим тим у њима рађа одређене жеље. Будући неспособно да разликује добро од зла, дете за свим жуди, и све што жели спремно је и да учини. Ако дете препустимо самом себи, оно ће постати неукротиво својевољно. Зато родитељи треба да строго пазе на ову страну душевне активности. Најједноставније средство да је сведемо у прихватљиве оквире састоји се у томе да дете научимо да ништа не чини без одобрења. Стога нека деца, желећи ма шта да учине, прилазе родитељима и питају: „Могу ли да учиним ово или оно?“
Неопходно је, на основу властитог и туђег искуства, децу уверити у то да је за њих веома опасно да без питања задовољавају своје жеље. Штавише, пожељно је да се код деце изгради такав став опрезности, захваљујући коме ће она чак и осећати бојазан пред својом вољом. Овакво расположење свакако је за дете најбоље, и оно се најлакше да очувати у души. Наиме, деца се и иначе често обраћају одраслима са најразличитијим питањима, свесна свога незнања и своје слабости. Потребно је ту праксу подићи на виши ниво и оплеменити је, прогласивши је за закон од кога нема одступања. Природна последица таквог настројења биће савршено послушање и потпуна покорност родитељској, насупрот својој вољи, као и расположење, навика и умеће свесног самоодрицања од многога. Најважнија, пак, последица јесте на искуству утемељено уверење да није добро у свему слушати себе самог. До овога деца најлакше долазе на основу властитог искуства, које потврђује да би много шта што су желела нанело штету њиховом телу и души.
Напоредо са одвикавањем од ослањања искључиво на своју вољу, неопходно је код детета изграђивати навику да чини добро. У том циљу нека сами родитељи пружају истински пример доброг живота својој деци и нека их упознају са људима који се не старају само за насладе и признања околине, него пре свега за спасење своје душе. Деца су склона подражавању. Веома рано она показују способност да „копирају“ мајку или оца, као што подједнако наштимовани инструменти производе истоветан звук. Међутим, напоредо са пружањем примера за подражавање, децу би ваљало подстицати да и сама чине добра дела – најпре заповедањем, а касније подстрекивањем на пружање милостиње, састрадавање, милосрђе, помирљивост и трпељивост. Овоме није тешко научити дете.
Прилика има доста, оне се пружају свакога трена, тако да их ваља само погодно искористити. Ако тако поступамо, обликоваћемо у детету вољу настројену на чињење добрих дела и усмерену у целини према добру. Чињење добра такође се учи, као и све друго … наставиће се
Спомен падања врелог пепела из ваздуха
Ово се догоди у Цариграду 472. године за време цара Лава Великог и патријарха Генадија. Шестог новембра у подне сво се небо наоблачи тамноцрвеним облацима и неприродно се смркну; и облаци добише неку огњену боју. И би тако четрдесет дана. И сви се људи страховито уплашише. И мишљаху, ако падне киша из таквих облака, то ће сигурно бити огњена киша која ће спалити сву земљу, као што је некада огњена киша спалила Содом и Гомор.
И сви беху у великом страху и недоумици, јер очекиваху да из таквих облака падне огњена киша. Стога и цар и патријарх, са целокупним свештенством и народом, сваки дан ношаху литије и са сузама мољаху Бога да одврати Свој праведни гнев. И човекољубиви Господ преокрену претњу ту у милост: нареди, те облаци одаждише, не огањ, него пепео, застрашујући грешнике. A падаше тај страшни дажд од вечери до поноћи, и беше пепео црн и врео, и покри земљу више од педи, и спржи сваку травчицу и биљку. И би тада велики плач у људи, и горко ридање, и јецање из дубине срца, видећи такво наказање Божије; и врло велика киша, која је затим много дана падала, једва узможе спрати тај пепео. А то прасликује наше грехе. Грех се налази у нама као пепео огњени и црни, и спржује клице и младице наших врлина. Зато треба да лијемо сузе као кишу, да покајнички уздишемо из дубине срца, и да горко ридамо из дна душе да би смо тиме спрали у нама врели пепео зла, а напојили добру земљу ума нашег и обрадили је да нам рађа врлине. И тако избавимо себе од осуде на пакао, који сагорева и душе наше и тела, и стекнимо себи Царство Небеско.
Сабор светих Архангела Михаила – Аранђеловдан
Девет чинова Небеских су: шестокрили Серафими, многоочити Херувими и богоносни Престоли, Господства, Силе и Власти, Начала, Архангели и Ангели. Војвода целе војске ангелске јесте архистратиг Михаил. Када је сатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао собом у пропаст један део ангела, тада је Михаил устао, сабрао све неотпале чинове и војске ангелске и узвикнуо: „Вонмем! Станем добре, станем со страхом!“ И све Небесне војске верних Ангела громовито су запојале: „Свјат, свјат, свјат, Господ Саваот, исполн Небо и земља слави Твојеја!“ (Исус Навин 5, 13–15) Такво уједињење свих Ангела Божијих доби назив Сабор Светих Ангела или Небесних сила бестелесних. Овај празник установљен је у 4. веку, а Православна Црква га празнује 21. новембра. Међу Ангелима влада савршено једномислије, једнодушност и љубав, а уз то још и потпуна послушност нижих чинова вишим чиновима, и свих укупно светој вољи божјој. У нашој борби са ђаволом и искушењима, Ангели Божији су наши савезници, Небески заштитници и покровитељи, а најснажнија је помоћ светог Архангела Михаила.
Сваки народ има свога Ангела хранитеља, а осим тога и сваки хришћанин има свога Ангела хранитеља. Треба се увек сећати да, ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у присуству свога Ангела хранитеља. А на дан Страшнога Суда сабраће се све огромно мноштво Ангела Небесних светих око Престола Христова, и пред свима њима објавиће се дела, речи и помисли свакога човека. Нека би нас Бог помиловао и спасао молитвама светог архистратига Михаила и прочих Небесних сила безтелесних. Амин.
Тропар, глас 4.: Небесних војинстав архистратизи, молим вас присно ми недостојни, да вашими молитвами оградите нас, кровом крил невешчественија вашеја слави, сохрањајушче ни припадајушчија приљежно и вопијушчија: „От бјед избавите ни, јако чиноначалници вишњих сил.“
отац Горан Ковачевић: Одбрана православне вере 1
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 221 – Ефесцима 2, 14-22: Помирење са Богом у Тијелу Христовом, у Дому Божијем.
Прокимен, глас 7: Господ ће дати народу Своме снагу, Господ ће благословити народ Свој миром. (Псалам 28, 11)
Браћо, Христос је мир наш, Који и једне и друге састави у једно, и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши телом Својим Закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у Самоме Себи, у једнога новога човека, стварајући мир; и да помири са Богом и једне и друге у једном Телу крстом, убивши непријатељство на њему. И Он, дошавши, благовести „мир вама који сте далеко и онима који су близу“. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу. Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани Светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони Камен Сам Исус Христос, на Коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; у Кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.
Јеванђеље – Зачало 39 – Лука 8, 40-56: Исцјељење крвоточиве жене. Васкрсење Јаирове кћери.
40 А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху.
41 И гле, дође човјек, по имену Јаир, и он бјеше старјешина синагоге; и павши пред ноге Исусове, мољаше Га да уђе у дом његов.
42 Јер у њега бјеше јединица кћи, око дванаест година, а умираше. А кад иђаше Исус, народ се тискао око Њега.
43 И бјеше нека жена болесна од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на љекаре, и ниједан је није могао излијечити.
44 И приступивши састраг, дотаче се скута хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене.
45 И рече Исус: „Ко је то што Ме се дотаче?” А када сви одрицаху, рече Петар и који бијаху с њим: „Наставниче, народ Те опколио и гура Те, а Ти говориш: ’Ко је то што Ме се дотаче?’”
46 А Исус рече: „Неко Ме се дотаче, јер Ја осјетих силу која изиђе из Мене.”
47 А кад видје жена да се није сакрила, приступи дрхтећи, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави.
48 А Он јој рече: „Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је; иди у миру.”
49 Док Он још говораше, дође неко од старјешине синагоге и рече му (=Јаиру): „Умрла је кћи твоја, не труди Учитеља.”
50 А када чу Исус, одговори му (=Јаиру) говорећи: „Не бој се, само вјеруј, и биће спасена.”
51 И дошавши у кућу, не допусти никоме да уђе осим Петру и Јовану и Јакову, и дјевојчином оцу и матери.
52 И сви плакаху и јаукаху за њом. А Он рече: „Не плачите; није умрла, него спава.”
53 И подсмијеваху Му се знајући да је умрла.
54 А Он, изгнавши све, узе је за руку и зовну говорећи: „Дјевојко: ’Устани!’”
55 И поврати се дух њен, и устаде одмах; и Он заповједи да јој даду да једе.
56 И задивише се веома родитељи њени. А Он им заповједи да никоме не казују шта се догодило.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Павши пред Спаситељеве ноге, Јаир је гласно пред свима молио Господа за исцељење своје кћери. И био је услишен. Ништа не рекавши, Господ је устао и пошао дому његовом. На путу ка Јаиру била је исцељена крвоточива жена, свакако, не без њене молитве, премда и није звала речима, нити падала пред ноге Господње. Она је имала само срдачну молитву вере. Господ је, пак, и њу услишио и исцелио. Ту се све извршило неприметно. Крвоточива се срцем обратила Господу; Господ је чуо вапај њеног срца и услишио молбу. И код жене и код Јаира молитва је по суштини једна, премда се и може направити разлика у степену. Такве молитве, пуне вере, наде и преданости, никада не остају без услишења. Понекад се чује: „Молим се, молим се, а молитва моја никако да се услиши.“ Потруди се, међутим, да дођеш до мере молитве којој се не отказује, и увидећеш због чега није била услишена. Уколико будеш у молитвеном положају као Јаир, или у простом, обичном, као и сви остали, слично крвоточивој, у твом срцу ће се јавити права молитва, и несумњиво доћи до Господа, приволевши Га на милост. Најважније је, дакле, доћи до такве молитве. Труди се и доћи ћеш. Сва молитвена правила имају за циљ да молитвенике доведу до такве мере молитве. Сви, који разумно проходе тај молитвени пут, долазе до свога циља.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нєлєстный (нелестни(ј)) = који не лаже, искрен, отворен, непатворен, чист, прави; који не лута, водиља
1. Петрова 2, 2
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ѩкѡ новорождєни младєнцы, словєсноє и нєлєстноє млєко возлюбитє, ѩкѡ да ѡ нємъ возрастєтє во спсєнїє.
ИЗГОВОР: Јако новорождени младенци словесноје и нелестноје млеко возљубите, јако да о нем возрастете во спасеније.
СРПСКИ: Жарко желите разумнога и правога млијека, као новорођена дјеца, да о њему узрастете за спасење.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске