Календар
новембар 13. (јулијански) / новембар 26. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог оца нашег Јована Златоуста, патријарха Цариградског; Спомен светих мученика Антонина, Никифора, Германа и Манете; Страдање светог преподобномученика Дамаскина.
Свети Теофан Затворник – Пут ка спасењу: Родитељска борба против греха у детету 6 – Деловање на Срце
(књига је доступна у нашој књижари)
Под утицајем већ описаног деловања ума, воље и нижих снага, и срце ће само по себи стећи настројење према здравим, истински добрим чувствима, као и навику да се наслађује само оним што пружа истинску насладу, те да никако не тежи ономе што, прикривено лажном слашћу, улива отров у душу и тело. Срце заправо представља способност да се доживљава и осећа пуноћа и богатство живљења.
Када је човек пребивао у свештеној заједници са Богом, налазио је наслађење у божанственим, благодаћу Божијом освештаним стварима. Након греховног пада он је, међутим, изгубио то осећање, те је стао да жуди за чулним насладама. Благодат Крштења га од овога ослобађа, али је чулност опет спремна да му испуни срце. А то се не сме допустити: срце треба оградити од таквих утицаја.
Најделотворније средство за васпитавање истинског наслађења у срцу јесте црквеност. Стога деца треба да непрестано пребивају у тој атмосфери. Осећање свега што је свето, лепота пребивања у том окружењу, у тишини и духовној топлини, удаљавање од свега што води лажном сјају, метежности и пустошности овога света, на најбољи начин урезују се у срце управо у Цркви.
Наиме, храм, духовно појање, иконе, представљају и по садржају, и по својој снази најлепше и највеличанственије предмете са којима се дете среће и упознаје. Ваља имати на уму и чињеницу да ће према укусу (=наклоностима) срца човеку бити одређено и будуће, вечно обиталиште; а наклоности срца биће онакве каквима их обликујемо. Очигледно је да позориште, циркус и сличне забаве за хришћанско васпитање нису подесни.
Ако се на овај начин душа успокоји и доведе у ред, она неће са својственом јој хаотичношћу чинити препреке развоју духа. Дух се лакше развија него што је то случај са душом; он пре душе испољава своју снагу и активност. У дејства духа убрајамо: страх Божији (који одговара разуму), савест (која је адекватна вољи) и молитву (која одговара чувству). Страх Божији рађа молитву и обнавља и чисти савест. Деца имају предиспозиције за ова чувства, и веома брзо их усвајају. Нарочито се то односи на молитву: она веома лако улази у детињу душу, и деца је не творе просто језиком, него срцем. То је објашњење зашто деца тако радо и неуморно учествују и у домаћим молитвама, и у црквеном богослужењу, и због чега се томе толико радују. Из овог разлога децу не ваља лишавати тога дела њиховог образовања, већ их, напротив, треба постепено уводити у ову свештену скинију бића људскога. Што се раније уреже у душу страх Божији, и што се раније пробуди молитва, то ће стаменија бити благочастивост у каснијем животу.
Код неке деце дух благочашћа пројављивао се сам од себе, без обзира на видљиве, веома присутне препреке за његов развој. А то је посве природно. Наиме, дух благодати, добијен на Крштењу, уколико не буде угушен неправилним телесним и душевним развојем, не може а да не оживљава наш дух; а шта би то било у стању да ову преизобилну благодат онемогући да се пројави у свој сили својој? Савест, уосталом, изискује непосредно руковођење. Здрави појмови и представе, заједно са добрим родитељским примером и другим начинима поучавања добру, као и молитва, освештаће детињу савест и поставити у њој чврст темељ за све касније добро и ваљано делање. Али најважније је да се код деце развије склоност ка испитивању своје савести и свестан, благоразуман однос према њој. Свесност и благоразумност јесте особина од необичне важности за живот; али исто као што ју је једноставно обликовати, лако ју је и угушити у детињем бићу. За малу децу воља родитеља представља и закон савести, и закон Божији. Нека сву своју благоразумност и све своје заповести родитељи усмере тако да деца не буду стављена у ситуацију да крше њихову вољу, а уколико се то ипак деси, у деци ваља стварати покајно расположење. Оно што је мраз за тек процвало дрвеће, то је кршење родитељске воље детету. Оно не сме да погледа родитељима у очи, избегава њихову нежност, жели да побегне, да се осами; за то време душа постаје све грубља, дете се отуђује. Како је добро унапред створити у детету спремност на покајање, како би оно у случају потребе без бојазни, са поверењем и у сузама пришло старијима и казало: „Ево, учинио сам то и то што не ваља!“ Све ће се то, разуме се, тицати најобичнијих ствари, али најважнија је чињеница да се на овај начин поставља темељ за каснију постојаност у истинској побожности и свему карактеру човековом, за готовост да се након пада одмах устаје, и друго – да се тиме стиче умеће брзог покајања и самоочишћења или обновљења путем покајног плача … наставиће се
Свети Владика Николај: Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?
Србине брате, теби се обраћам да те нешто упитам: Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој? Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме и да ли је светло унутра у души твојој? Србине брате, гори ли у теби кандило вере? То је моје питање, и то сам те хтео питати, али не у име моје, него у име родитеља твојих, који те вером Христовом крстише и крвљу Христовом причестише; и питам те у име оног моћног и милог Саве, оног неустрашивог мужа и плачљивог молитвеника, који је исплакао срце своје пред живим Небесима, да би се у народу српском до конца векова очувао свети пламен вере. У име њихово, а не у име моје ја те питам, племенити Србине брате: Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?
Безверци хоће да подсеку корен душе твоје. Кривоверци хоће да ти наметну своју криву веру, која је њима искривила срце и душу и карактер. Маловерци хоће да се зову хришћанима, само да се зову, али не и да буду. Плаше се мрака безверства, гаде се лажи кривоклетства, али ни своју веру не држе друкчије, него на језику. Језиком су живи, а срцем мртви. Броје себе у синове светосавске, а не ходе путем оца свога Светога Саве. Безверци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривоверци хоће да ти у кандило наспу воду место уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како хоћеш, само не желе да га виде запаљено.
То су три зла ветра која су ударила на душу твоју у ове дане. Нека те Свевишњи благослови, да будеш благословен и снажан. Јер само благословени и снажни могу се спасити од она три зла ветра. Буди благословен и снажан, Србине, брате мој!
ВЕРА ТВОЈА БРАНИ ТЕ од сваког зла, Србине брате. Кад год те снађе невоља, вера ти твоја помаже. БРАНИ И ТИ ВЕРУ ТВОЈУ, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овога века, брани и ти њу, веру твоју. Брани, дакле, веру твоју, јер она брани тебе. Вера ти је извор живота, вера – храна, вера – дело душе твоје, вера – здравље твоје, вера – песма твоја и радост и весеље, вера – вредност твоја, вера – цена бића твога, вера – пламен Божанства у теби, Србине, брате мој. Када се један брат твој бори за веру Јеванђеља, ти не смеш мировати, него мораш му притећи у помоћ. У старија времена, кад су групе хришћанских мученика страдале за веру јеванђељску, сви остали хришћани притицали су им у помоћ. И ти тако чини. Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да му лакше буде. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа, биће твоја победа. Бог ће ти помоћи и ти ћеш победити.
јеромонах Макарије: Кајање
Читање из Светог Писма
Апостол – Зачало 224 – Ефесцима 4, 1-6: Јединство Духа и вјере у Цркви.
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Браћо, молим вас ја, сужањ у Господу, да се владате достојно звања на које сте позвани, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувате јединство Духа свезом мира: једно Тело, један Дух, као што сте и позвани у једну наду звања својега; један Господ, једна вера, једно Крштење, један Бог и Отац свију, Који је над свима, кроза све и у свима нама.
Јеванђеље – Зачало 53 – Лука 10, 25-37: Двије највеће заповијести. О милостивом Самарјанину.
25 И гле, законик неки устаде, и кушајући Га, рече: „Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни?”
26 А Он му рече: „Шта је написано у Закону? Како читаш?”
27 А он одговарајући рече: „’Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим’; и: ’Ближњега свога као самога себе.’”
28 А Он му рече: „Право си одговорио; то чини и живјећеш.”
29 А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: „А ко је ближњи мој?”
30 А Исус одговарајући рече: „Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше, и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише.
31 Случајно, пак, силажаше оним путем неки свештеник, и видјевши га, прође.
32 А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође.
33 А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје, сажали му се.
34 И приступивши, зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу и постара се око њега.
35 И сутрадан полазећи, извади два динара, те даде гостионичару и рече му: ’Побрини се за њега, а што више потрошиш, ја ћу ти платити кад се вратим.’
36 Шта мислиш, дакле: ’Који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике?’”
37 А он рече: „Онај који му милост учини.” А Исус му рече: „Иди, па и ти чини тако.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Ономе који Га је упитао како да се спасе, Господ је узвратио питањем: „Шта је написано у Закону? Како читаш?“ (Лука 10, 26) Тиме је показао да се за решење свих недоумица треба обраћати речи Божијој. Да, пак, не би било недоумица, најбоље је читати Божанско Писмо. Читај са пажњом, расуђивањем, саосећањем, повезујући све са својим животом: оно што се тиче мисли – испуњавај у мислима; што се тиче осећања – осећањима и расположењима, а што се тиче дела – делима. Онај ко слуша реч Божију, сабира светле појмове о свему што је у њему, око њега и изнад њега. Он себи разјашњава обавезе у односима који се јављају у животу, те света правила, као драгоцене бисере, ниже на нит савести која му, затим, тачно и одређено указује како и када поступати на начин који је угодан Господу. Он обуздава и страсти. Јер читање речи Божије увек на њих делује смирујуће. Ако почнеш да читаш реч Божију, страст ће, ма каква била, почети да бива све слабија и слабија, да би на крају сасвим ишчезла. Ко се богати знањем речи Божије, стиче над собом стуб од облака, који је водио Израиљце у пустињи.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нєлицєпрїємнѣ (нелицепријемње) = без обзира на лице, искрено, отворено, једноставно
Јаковљева 1, 5
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Ащє жє кто ѿ васъ лишєнъ єсть прємѹдрости, да проситъ ѿ дающагѡ Бг҃а всѣмъ нєлицєпрїємнѣ и нє поношающагѡ, и дастсѧ ємѹ.
ИЗГОВОР: Ашче же кто от вас лишен јест премудрости, да просит от дајушчаго Б(о)га всјем нелицепријемње и не поношајушчаго, и дастсја јему.
СРПСКИ: Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од Бога, Који свима даје једноставно и без карања, и даће му се.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске