Календар
децембар 25. (јулијански) / јануар 7. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Рођење Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа; Спомен витлејемских пастира који први видеше новорођеног Господа.
Свети владика Николај Велимировић
Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа
„А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина Својега јединороднога“ (Галатима 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави Архангел Гаврил Пресветој Деви у Назарету, говорећи: „Радуј се, благодатна… ево зачећеш и родићеш Сина, и надјени Му име Исус.“ (Лука 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова. Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од Ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво Ангела Божјих где поју: „Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља.“ (Лука 2, 14) У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Матеј 2. глава). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.
Ахримандрит Лазар (Абашидзе)
Шта је потребно за спасење – која је Црква спасоносна?
Којој Цркви су дата обећања непогрешивости и вечности? Другим речима, која је Црква спасоносна? Несумњиво је да само она Црква може бити призната за „стуб и утврђење истине“, односно за спасоносну Цркву, којом руководи и коју спасава Сам Господ, јер Спаситељ говори: „Без Мене не можете чинити ништа.“ (Јован 15, 5) Господ је, по сведочанству апостола Павла, Спаситељ само оне Цркве, која се по речи Божијој назива Његовим Телом: „Христос је Глава Цркви, и Он је Спаситељ Тијела.“ (Ефесцима 5, 23)
- Истинита Црква је једна
„Истинска Црква, изворна и древна је једна. Јер као што је један Бог и један Господ, тако се и истинско достојанство огледа у јединству сличном јединственом Начелу (=Богу). Дакле, јединствена Црква, коју јереси покушавају да раскидају на многе делове по (јединству) је слична природи Јединственога (Бога). Ми древну саборну Цркву називамо јединственом по њеној суштини, по њеном поимању и по начелу и превасходству.“ свети Климент Александријски
- Истинита Црква је Света, њоме управља благодат Светог Духа
„Црква је заједница православних верника крштених у Име Исуса Христа, коју је Он Сам основао непосредно и посредством Светих Апостола, коју Он Сам оживљава и води ка вечном животу: видљиво – посредством духовних пастира, кроз учење и свештене радње и управљање, и заједно са тим и невидљиво – посредством сведејствујуће благодати Свесветог Духа.
митрополит Московски Макарије
„Света саборна Црква свуда и у потпуности предаје све оно учење које људи треба да знају, учење о видљивим и невидљивим стварима, Небеским и земаљским, она цео људски род води ка истинској вери, она свуда лечи и исцељује све врсте грехова, има у себи сваки вид савршенства – у делима, речима и свим духовним даровима. Само она у целом свету има безграничну силу. У њој ћемо ми, примајући поуке и водећи добар живот стећи Царство Небеско и наследити живот вечни.“
свети Кирил Јерусалимски
- Истинска Црква је Саборна
„Црква се назива саборном зато што се налази у целој васељени са краја на крај земље.“
свети Кирил Јерусалимски
„Црква је једна на свој земљи и мору, зато и говоримо у молитви: о светој и јединственој, саборној и апостолској Цркви, која се простире са краја на крај васељене.“ блажени Теодорит
- Истинска Црква је Апостолска
„Треба остати у оној Цркви коју су основали Апостоли и која постоји све до данашњих дана.“
блажени Јероним
„Не сме се тражити од других (=лажних) истина, оно што се лако може наћи у Цркви, јер су у њу Апостоли положили све што припада истини, тако да свако ко жели може да прими од ње пиће живота.“
свети Иринеј Лионски
Доситеј Хиландарац: Предавање – Рођење Христово
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ (субота)
Зачало 303 – Јеврејима 1, 1-12: Христос је Син Божији и виши од Анђела.
Браћо, Бог који је из давнине много пута и разним начинима говорио оцима преко Пророка, у ове посљедње дане говорио је нама преко Сина, Којега постави Насљедником свега, кроз Којега је и вијекове створио; Он Који је сјај славе и обличје бића Његовога и Који држи све моћном ријечју Својом, пошто Сам изврши очишћење гријехова наших, сједе са десне стране Величанства на висинама, и толико се показа већи од Анђела, колико је славније Име наслиједио него они. Јер коме од Анђела икада рече: „Син Мој јеси ти, Ја те данас родих?“ И опет: „Ја ћу њему бити Отац, а он мени Син.“ И опет, када уводи Првороднога у васељену, говори: „И нека Му се поклоне сви Анђели Божији.“ А за Анђеле говори: „Који чини Анђеле Своје духовима и слуге Своје пламеном огњеним.“ За Сина, пак: „Пријесто је Твој, Боже, вавијек вијека; жезал правичности је жезал Царства Твојега. Заволио си правду и омрзао безакоње; због тога Те помаза, Боже, Бог Твој уљем радости више него другове Твоје.“ И опет: „Ти, Господе, у почетку основа земљу, и Небеса су дјело руку Твојих; они ће проћи, а Ти остајеш, и све ће остарјети као одијело. И савићеш их као хаљину, и измјениће се, а Ти си увијек исти, и године Твоје неће минути.“
ЈЕВАНЂЕЉЕ (субота)
Зачало 5 – Лука 2, 1-20: Христово рођење. Анђео га јавља пастирима. Поклоњење пастира Богомладенцу.
1 А у дане оне изиђе заповијест од ћесара Августа да се попише сва васељена.
2 Ово је био први попис за вријеме Киринијеве управе Сиријом.
3 И иђаху сви да се попишу, свако у свој град.
4 А тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета, у Јудеју, у град Давидов, који се зове Витлејем, јер он бијаше из дома и племена Давидова,
5 да се запише с Маријом, зарученом за њега Женом, Која бјеше трудна.
6 И кад ондје бијаху, испунише се дани да Она роди.
7 И роди сина Својега Првенца, и пови Га, и положи Га у јасле; јер им не бијаше мјеста у гостионици.
8 И бијаху пастири у ономе крају боравећи у пољу и чувајући стражу ноћу код стада својега.
9 И гле, Анђео Господњи стаде међу њих, и слава Господња обасја их; и испунише се страхом великим.
10 И рече им Анђео: «Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу.
11 Јер вам се данас роди Спас, Који је Христос Господ, у граду Давидову.
12 И ово вам је знак: наћи ћете Дијете повијено гдје лежи у јаслама.»
13 И уједанпут са Анђелом се појави мноштво војске небеске, који хваљаху Бога говорећи:
14 «Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.»
15 А кад Анђели отидоше од њих на Небо, људи пастири рекоше један другоме: «Хајдемо, дакле, до Витлејема, да видимо то што се догодило, што нам објави Господ.»
16 И похитавши, дођоше и нађоше Марију и Јосифа и Дијете гдје лежи у јаслама.
17 А кад видјеше, објавише све што им је казано за то Дијете.
18 И сви који чуше, дивише се томе што им казаше пастири.
19 А Марија чуваше све ријечи ове и слагаше их у срцу Својему.
20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.
АПОСТОЛ (недеља)
Зачало 209 – Галатима 4, 4-7: Христос је Син Божији и виши од Анђела.
Браћо, кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина Својега, Који се роди од Жене, Који би под Законом, да искупи оне који су под Законом, да примимо усиновљење. А пошто сте синови, посла Бог Духа Сина Својега у срца ваша, Који виче: „Ава, Оче!“ Тако ниси више роб, него син; ако ли си син, и насљедник си Божији кроз Христа.
ЈЕВАНЂЕЉЕ (недеља)
Зачало 3 – Матеј 2, 1-12: Долазак мудраца са Истока.
1 А када се Исус роди у Витлејему јудејскоме у дане Ирода цара, гле, дођоше мудраци од Истока у Јерусалим и рекоше:
2 «Гдје је Цар јудејски Који се роди? Јер видјесмо Његову звијезду на Истоку и дођосмо да Му се поклонимо.»
3 Када то чу цар Ирод, уплаши се, и сав Јерусалим са њим.
4 И сабравши све првосвештенике и књижевнике народне, питаше их гдје ће се Христос родити.
5 А они рекоше: «У Витлејему јудејскоме; јер је тако пророк написао:
6 «И ти Витлејеме, земљо Јудина, ни по чем ниси најмањи међу кнежевима Јудиним; јер ће из тебе изићи Вођа, Који ће напасати народ Мој Израиља.»»
7 Онда Ирод, тајно дозвавши мудраце, сазнаде од њих када се појавила звијезда.
8 И пославши их у Витлејем, рече: «Идите и распитајте се добро за Дијете, па када Га нађете, јавите ми, да и ја дођем да Му се поклоним.»
9 А они, саслушавши цара, пођоше, и гле, звијезда, коју су видјели на Истоку, иђаше пред њима, док не дође и стаде одозго гдје бјеше Дијете.
10 А кад видјеше звијезду, обрадоваше се веома великом радости.
11 И ушавши у кућу, видјеше Дијете са Маријом, Матером Његовом, и падоше и поклонише Му се, па отворивши ризнице своје, принесоше Му даре: злато, тамјан и смирну.
12 И примивши у сну заповјест да се не враћају Ироду, другим путем отидоше у земљу своју.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Слава Теби Господе! Опет смо дочекали светле дане Христовог рођења. Веселимо се сада и радујмо се. Да би увећала наше радовање, света Црква је у ове дане одредила пост као извесну врсту ограничења. Завршавајући пост и приближавајући се празнику, ми осећамо као да излазимо на слободу. При свему томе, она никако неће да се ми само предајемо наслађивању чула и телесним задовољствима. Из старине су ови дани названи светима. Стога би требало да и наше весеље буде свето. А да се неко не би, веселећи се, заборавио, она нам је ставила у уста кратку песму у славу рођеног Христа, којом отрежњава тело и узвишује дух, указујући му на мисли достојне празника: Христос се рађа, славите, и остало. Славите Христа, и славите Га тако да се славословљем услади душа и срце, те загуши привлачност сваког небогоугодног дела и посла, које обећава некакву утеху.
Славити Христа, не значи да треба да му састављамо дуге похвалне песме, него да, помишљајући и слушајући о Његовом Рођењу, једноставно из дубине душе ускликнемо: „Слава Теби Господе што си се родио!“ И то је довољно. То ће бити тиха песма срца која ће проћи Небеса и доћи до Самога Бога. Разјаснимо сами себи шта је за нас учинио Господ и увидећемо колико ће бити природан такав усклик. Да би нам то било лакше, навешћемо следеће случајеве. Закључаноме у тамници и окованоме цар је обећао слободу. Заточеник чека дан, чека и други, месец, године… и не види да се обећање испуњава. Ипак, он не губи наду, верујући царевој речи. Најзад, појављују се знаци који наговештавају скоро испуњење наде. Његова пажња се напреже. Он чује жагор оних који се приближавају весело разговарајући. Ево, најзад, спадају катанци и улази избавитељ…: „Слава Теби Господе!“, лако се из уста заточеника отима узвик. „Дошао је крај моме заточеништву! Ускоро ћу видети светлост Божију!“ Други случај: болесник, покривен ранама и раслабљен целим телом, беше испробао све лекарије и променио многе лекаре. Његово трпљење је на измаку и готово је доспео у очајничку малодушност. Ипак му говоре: „Постоји још један веома искусан лекар који све лечи, чак и твоју болест. Ми смо га замолили и он је обећао да ће доћи.“ Болесник поверова, понада се и поче да чека обећаног. Пролази један час, други – неспокојство поново почиње да мучи његову душу. Тек предвече неко је дошао… долази, приближава се… отварају се врата и многоочекивани улази…: „Слава Теби Господе!“, кличе болесник. Ево и још једног случаја: подигла се страшна олуја, мрак је покрио лице земље, гром из основе тресе гору и муње цепају небо од краја до краја. Због тога су сви у страху. Једном речју, настао је крај света. Међутим, када претња прође и небо се разведри, свако са олакшањем уздахује: „Слава Теби Господе!“
Доведите ове случајеве у везу са собом и видећете да се у њима састоји читава наша историја. Страшна олуја „гнева“ Божијег надвила се над нама. Међутим, дошао је Господ Помиритељ и разагнао олују. Ми смо били покривени ранама грехова и страсти. Међутим, дошао је Лекар душа и исцелио нас. Били смо у оковима ропства, али је дошао Ослободитељ и раскинуо наше узе. Привијте све то к своме срцу и осетите свим својим бићем. Тада нећете моћи да се уздржите, већ ћете узвикнути: „Слава Теби Господе што си се родио!“
Не трудим се да вам речима објасним такву радост: то није доступно речима. Дело које је извршио рођени Господ тиче се сваког од нас. Они који ступају у општење са Њим, примају слободу, исцељење, мир. Они стичу све то и осећају сладост свега тога. Онима који су све то искусили не треба говорити: „Радујте се“, зато што они не могу а да се не радују. Онима, пак, који то нису искусили, зашто и говорити: „Радујте се“, кад не могу да се радују. Онај ко је везан по рукама и ногама неће се обрадовати, ма колико му говорио: „Радуј се избављењу.“ Одакле ће доћи исцељење покривеном ранама грехова? Како ће уздахнути са олакшањем онај који је уплашен страхотом „гнева“ Божијег? Таквима је једино могуће рећи: „Дођите ка повитоме Младенцу, Који лежи у јаслама и од Њега тражите избављење од свих зала која су вас задесила. Јер тај Младенац јесте Христос – Спаситељ света.“
Желели бисмо да видимо да се сви радују овом радошћу и да не желе да знају за друге радости. Међутим, нису сви који воде порекло од Израиља Израиљци. Отпочеће се сада са пустим увесељавањем, лудовањем, које распаљује похоту. Доћи ће до помодарства, игранки, маскарада. Онима који то воле, не вреди говорити: „Укротите се“, будући да затварају своје уши и не слушају. Они светле дане празника проводе тако да милостивог Господа доводе дотле да своје очи одвраћа од нас и да каже: „Одвратност су Мени ваши празници!“ И заиста, многа наша весеља у друштву су многобожачка одвратност: једна су директно прихваћена из многобожачког света, а друга, премда каснија, обилују многобожачким духом. И као да се она нарочито измишљају у већем броју у дане Божића и Пасхе. Заносећи се њима, ми дајемо кнезу света, своме мучитељу и Божијем противнику, повод да каже Богу: „Шта си ми нашкодио Својим Рођењем и Васкрсењем? Ето, сви к мени иду!“ Зато, нека се чешће понављају у дубинама нашег срца речи 50. Псалма: …Да се оправдаш у речима својим и победиш када ти суде…
Нас заводи просвећена Европа. Да, тамо су прво обновљене многобожачке одвратности, које су већ биле изгнане из света. Одатле су оне већ прешле и још прелазе к нама. Удахнувши у себе тај адски задах, ми се заносимо као да смо поремећени и као да нисмо при себи. Међутим, сетимо се дванаесте године. Зашто су нам тада долазили Французи? Бог их је послао да истребе зло које смо од њих преузели. Тада се Русија покајала и Бог је помиловао. Сада смо, чини се, већ почели да заборављамо поуку. Ако се отрезнимо, наравно, неће бити ништа. Али, ако не, може бити да ће Господ поново да пошаље на нас наше учитеље како би нас научили памети и управили на исправан пут. Такав је закон правде Божије: лечити од греха оним чиме смо били заведени на грех. То нису празне речи, него дело које је потврђено гласом Цркве. Знајте православни да се Бог не да обмањивати. Знајући то, веселите се и радујте се са страхом у ове дане. Осветите светли празник светлим делима, знањима и весељима како би сви који нас гледају, рекли: „Код њих је светковина, а не некакво лудо игралиште нечастиваца и развратника који не знају за Бога.“
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
нєрадити (нерадити) = немарити за нешто; презирати; не бринути за некога/нешто
Матеј 6, 24
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Никтожє можєтъ двѣма господинома работати: любо єдинаго возлюбитъ, а другаго вознєнавидитъ: или єдинагѡ дєржитсѧ, ѡ друзѣмъ жє нєрадити начнєтъ. Не можєтє Бг҃у работати и мамѡнѣ.
ИЗГОВОР: Никтоже может двјема господинома работати: љубо јединаго возљубит, а другаго возненавидит: или јединаго держитсја, о друзјем же нерадити начнет. Не можете Б(о)гу работати и мамоње.
СРПСКИ: Нико не може два господара служити; јер или ће једнога мрзити, а другога љубити; или ће се једнога држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамону.
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске