Календар
јануар 1. (јулијански) / јануар 14. (грегоријански) 2024.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Обрезање Господње; Житије светог оца нашег Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокиске; Спомен светог мученика Теодотa; Спомен светог мученика Василија Анкирског; Спомен светог оца нашег Григорија; Спомен преподобног оца нашег Теодосија, игумана Триглијског; Спомен светог новомученика Петра Пелопонеског.
Мир Божији – Христос се роди!
Обрезање Господње
Осми дан по рођењу, Богомладенац би донет у храм и обрезан, сходно постојећем Закону Израиља. Тада доби име Исус, што значи Спасење, како је Архангел Гаврило благовестио Пресветој Дјеви Марији. Старозаветно обрезање претходи новозаветном Крштењу, а сам чин Обрезања Господњег сведочи о томе да је Он ваистину примио људско тело. Тиме се потврђују и Његове потоње речи: „Нисам дошао да укинем Закон, већ да га испуним.“ (Матеј 5, 17) Обрезан по телу, нама је установио духовно обрезање, јер се Његовим Обрезањем завршио Стари Завет, који се везује за тело, а зачео се Нови духовни Завет. То указује и на потребу човека да обрезује своје духовне и телесне страсти: гнев, завист, гордост. Проливање Његове Крви приликом Обрезања било је увод у Његово потоње страдање.
Свети Јован Шангајски: О нашем уздарју Господу
Приносећи нешто Богу на дар, била то жртва у храму или помоћ сиротињи, ми у ствари не дајемо, него примамо. Раздајући материјалне ризнице, у одређено време примићемо духовне дарове по мери наше усрдности. Величина нашег дара Богу у Његовим Очима не одређује се по количини или (материјалној) вредности његовој, већ по расположењу нашег срца. За удовицу која је приложила две лепте у храм, Господ је рекао: „Заиста вам кажем: ‘Ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну.’“ (Марко 12, 43) И наши дарови пред Богом имају вредност утолико, уколико је са њима сједињена љубав према Богу, молитве и усрдно кајање због греха. Све наше материјалне дарове Господ прима само као спољашње пројаве унутарњег поклоњења пред Њим, исто као што прима и сваки други спољашњи израз љубави и поштовања према Њему. Зато сви смело идите према Христу, приносите Му дарове, свако према могућностима. Угледајте се на мироносице и ви који на путу праведника стојите и ви који сте пали у бездан грехова. Принесите Му ватрене молитве и покајање из дубине срца, а њихов спољни израз нека буду дарови Цркви, која је Тело Христово (Ефесцима 1, 23), помоћ малој браћи Његовој (Матеј 25, 40), улепшавање храмова, целивање икона и других светиња. Примиће Господ сваки наш дар Цркви као миомирисно миро, неће одбацити нашу љубав и целивање, него ће њих ради дати опроштај многих грехова онима који имају велику љубав.
Ахримандрит Лазар (Абашидзе)
Шта је потребно за спасење – која је Црква спасоносна?
5. Истинска Црква је Православна
Православље је истинско Богопознање и Богопоштовање, прослављање Бога и клањање Богу у Духу и Истини, Православље је прослављање Бога истинским познањем Њега и поклањањем Њему, Православље је прослављање Бога од стране човека, истинског слуге Божијег, којем се дарује благодат Свесветог Духа. Дух је слава Хришћана. Где нема Духа, нема ни Православља!
Света православна Црква је ризница блага спасења. Све што ти је потребно за спасење, наћи ћеш у њој – и само у њој. Осим ње, ни Сам Господ не даје ова блага. Његова воља је била да тако уреди. Поставши Глава Цркве, Он не делује на други начин на наше спасење осим кроз ово Тело Своје. И не тражи према спасењу другог пута осим кроз Цркву. Њега нема!
Познавање учења Православне Цркве је најнеопходније знање за сваког православног Хришћанина и мора трајати целог његовог живота.
У Православној Цркви се предаје исто оно учење, које је Бог открио у светим књигама Старог и Новог Завета и у Светом Предању, које су изнели и објаснили Свети Оци Цркве на седам Васељенских и десет помесних сабора, и које је увек чувала и све до сада чува само Православна Црква у свој чистоти и целини.
свети Игнатије Брјанчанинов: „Православље је учење Светог Духа, које је Бог дао људима ради спасења. „Ко хоће да се спаси, пре свега треба да се држи саборне вере, јер ако њу неко не сачува целу и непорочну, без сваке сумње је да ће погинути!“, говори свети Атанасије Велики.“
свети Теофан Затворник: „Господ Спаситељ као ипостасна (=лична) Премудрост, донео је у Себи Самом на земљу, из тајних ризница Триипостасног (=Триличног) Божанства сву спасоносну премудрост. Али је није задржао сакривену у Себи Самом, већ је од почетка предао Апостолима, заповедајући им да је предају свим верницима из свих паганских народа! Апостоли су је предали свом скупу верника, заповедивши својим наследницима да је чувају. И Црква је постала стуб и утврђење Истине, која, настанивши се у њој, у њој пребива и остаће у њој до краја века. Хоћеш ли да познаш ову премудрост? Иди у Цркву Православну, верну чуварку свега што су предали Апостоли – и у њој се поучавај.“
преподобни Пајсије Величковски: „Премилосрдни Бог остварује спасење православних Хришћана помоћу православне вере, добрих дела и Своје благодати. Вера православна је она коју садржи искључиво света и апостолска Црква и без ове вере се не може спасти нико, ма ко то био. Добра дела су јеванђељске заповести, без којих се, као ни без православне вере, нико не може спасити: вера православна без добрих дела је мртва и добра дела без православне вере су мртва. Онај ко хоће да се спаси, мора да сједини једно са другим, и да на тај начин благодаћу Христа Бога, Који је рекао: „Без Мене не можете ништа чинити“, достигне спасење.“
отац Рафаило Бољевић: Има ли наде? Нема смисла животу ван Цркве
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 254 – Колошанима 2, 8-12: Умирање и оживљење са Њиме.
Браћо, пазите да вас ко не обмане философијом и празном пријеваром, по предању људском, по науци свијета, а не по Христу. Јер у Њему обитава сва пуноћа Божанства тјелесно, и ви сте испуњени у Њему, Који је Глава свакога Началства и Власти; у Њему ви и обрезани бисте обрезањем нерукотвореним, одбацивањем тијела грјеховности обрезањем Христовим. Пошто се с Њим погребосте крштењем, у Њему сте и саваскрсли кроз вјеру у моћ Бога, Који Га васкрсе из мртвих.
Зачало 318 – Јеврејима 7, 26 – 8, 2: Христос – вјечни Првосвештеник Новог Завјета је с десне стране Богу.
Јер такав нам Првосвештеник требаше: свет, незлобив, чист, одвојен од грјешника и виши од Небеса; Који нема потребе као они првосвештеници да сваки дан приноси жртве, најприје за своје гријехе, а потом и за народне, јер Он ово учини једном заувијек принијевши Самога Себе. Јер Закон поставља за првосвештенике људе који имају слабости, а ријеч заклетве, послије Закона, поставља Сина вавијек савршенога. А од овога што говорисмо главно је: Ми имамо таквога Првосвештеника, Који сједе с десне стране Пријестола Величанства на Небесима, Свештенослужитељ Светиње и истинске Скиније, коју постави Господ, а не човјек.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 6 – Лука 2, 20-21; 40-52: Обрезање Исусово. Његово дјетињство у Назарету.
20 И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видјеше као што им би казано.
21 И када се наврши осам дана да обрежу Дијете, надјенуше Му име Исус, дато од Анђела прије него што Он би зачет у утроби.
40 А Дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на Њему.
41 И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику Пасхе.
42 И кад Му би дванаест година, узиђоше они у Јерусалим по обичају Празника.
43 И када проведоше дане, и враћаху се, оста Дијете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и Мати Његова;
44 него, помисливши да је са друштвом, отидоше дан хода, и тражаху Га међу сродницима и познаницима.
45 И не нашавши Га, вратише се у Јерусалим да Га траже.
46 И послије три дана нађоше Га у храму гдје сједи међу учитељима, и слуша их, и пита их.
47 И сви који Га слушаху, дивљаху се веома Његовој разборитости и одговорима.
48 И видјевши Га, запрепастише се, и Мати Његова рече Му: „Чедо, што нам тако учини? Ево, отац Твој и Ја тражисмо Те с болом.“
49 И рече им: „Зашто сте Ме тражили? Зар нисте знали да Мени треба бити у ономе што је Оца Мојега?“
50 И они не разумјеше ријеч коју им рече.
51 И сиђе с њима, и дође у Назарет; и бјеше им послушан. И Мати Његова чуваше све ријечи ове у срцу својему.
52 И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
Зачало 24 – Лука 6, 17-23: Бесједа на гори.
17 И сишавши с њима, стаде на мјесту равном и много ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18 који дођоше да Га слушају и да се исцјељују од својих болести, и које су мучили духови нечисти; и исцјељиваху се.
19 И сав народ тражаше да Га се дотакне; јер из Њега излажаше сила, и исцјељиваше их све.
20 И Он, подигнувши очи Своје на ученике Своје, говораше: „Блажени сиромашни, јер је ваше Царство Божије.
21 Блажени који сте гладни сада, јер ћете се наситити. Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.
22 Блажени сте кад вас људи омрзну и кад вас одбаце и осрамоте, и разгласе име ваше као зло због Сина Човјечијега.
23 Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, велика је плата ваша на Небу. Јер су тако чинили пророцима оцеви њихови.“
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Нова година је почетак свих дана у години. Стога приличи да се тог дана у душу саберу мисли, осећања и расположења, које би, као мисли које су достојне Хришћанина, требало да управљају свим његовим делима током целе године. Њих ћемо одмах наћи чим само помислимо шта Нова година представља у духовном животу. У духовном животу Нова година постоји онда када онај, који је живео у небризи, почне да ревнује за своје спасење и да се труди у богоугађању. Јер, онај ко реши тако нешто, све унутар и изван себе изнова преустројава на новим начелима – старо пролази и све бива ново. Ако код тебе већ јесте тако, преостаје да се обнављаш у истом смеру, а ако није – започни изнова и код тебе ће заиста бити Нова година.
На то се надовезује и достојно празновање Обрезања Господњег и молитвено прослављање спомена светог Василија Великог. Суштина споменуте промене састоји се у томе да човек, од тога тренутка, живи само за Бога (и за своје спасење), а не више искључиво за себе као раније (чиме је себи само спремао пропаст). Тиме он одбацује раније навике, све утехе и све оно у чему је налазио задовољство, одсецајући страсти и похотна расположења и прихватајући се строгог самоодрицања. Таква промена управо представља оно што, по апостолу, треба да буде обрезање срца – на шта нас опомиње и на шта нас обавезује празновање Обрезања Господњег. Пример за то имамо у личности светог Василија Великог. Тако се све ствари, које се нуде за размишљање поводом Нове године своде на једно – на наше унутрашње обновљење кроз обрезање срца. Онај ко се, уз Божију помоћ, у Новој години усмери на овај начин, те поред размишљања и живот свој преуреди, на најсавршенији начин ће хришћански провести празник и припремити се за хришћанско провођење читаве године. Следеће године ће бити потребно само да понови и оживи оно што сада упражњава.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
нєпщєвати (непшчевати) = мислити; сматрати, држати; слутити, нагађати; ценити, признавати; имати изговор/тобожњи разлог (за грехе)
- Тимотеју 6, 4
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: разгордѣ́сѧ, ничтожє вѣ́дый, но нєдугуѧй ѡ҆ стѧзанїихъ и҆ словопрѣ́нїихъ, ѿ нихжє бываєтъ зависть, рвєнїє, хулы̑, нєпщєва̑нїѧ лука̑ва,
ИЗГОВОР: разгордјесја, ничтоже вједиј, но недугујај о стјазанијих и словопрјенијих, от нихже бивајет завист, рвеније, хули, непшчеванија лукава,
СРПСКИ: погордио се ништа не знајући, него болује од запиткивања и препирања, од чега настаје завист, свађа, хуљења, лукава подозрења,
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске