Календар
јануар 8. (јулијански) / јануар 21. (грегоријански) 2024.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен преподобног оца нашег Георгија Хозевита; Спомен преподобне мајке наше Домнике; Спомен светих мученика Јулијана и Василисе и оних са њима; Житије преподобног оца нашег Григорија, чудотворца печерског; Спомен свештеномученика Картерија; Спомен светих мученика Теофила ђакона и Еладија мирјанина; Спомен преподобног оца нашег Илије Пустињака; Спомен светог оца нашег, Григорија Охридског; Спомен светих мученика Келсија, Антонија, Анастасија, Мариониле, седморо дечака и двадесет војника; Спомен светог оца нашег Кира, патријарха Цариградског; Спомен светог оца нашег Атика, патријарха Цариградског; Спомен преподобног оца нашег Агатона; Спомен светог мученика Або; Спомен свете новомученице Партене; Спомен светог свештеномученика Исидора и осталих 72 с њим; Спомен преподобног оца нашег Макарија Макриса; Спомен преподобног оца нашег Теодора.
Свети Јован Шангајски: Беседа на Богојављење
(изговорено у Битољској Богословији 1928. године)
Славећи Богојављење, ми се сећамо и да се Бог показа људима као Тројица и да се Исус јавио свету као Христос. Где се јавио Христос? Где је започео Своје дело? Да ли је отишао у град велики и тамо се јавио у Својој слави? Или се успео на гору високу, а маса од мноштва хиљада је стајала доле и посматрала Га као некакво чудо? Не! Христос је пошао у пустињу, на реку Јордан, где је Јован крштавао народ. Јован је проповедао покајање и позивао грешнике да се, у знак покајања, крсте у Јордану. И ево, као грешник долази и Христос и моли за крштење. Он, у Кога не бејаше греха. Уплашио се Јован: „Ти треба мене да крстиш.“ „Остави сада“, одговара Исус, „јер тако нам треба испунити сваку правду.“
Адам је гордошћу сагрешио, желео је да се узвиси, да постане попут Бога. А Христос је дошао да испуни правду Божију, да грех гордости Адамове поправи смиреношћу. Адам је желео да се узвиси пред Богом, а Бог се унизио пред човеком. Христос је сишао у воду и прихватио крштење од раба Својега. Дрхтећи, Јован је положио руку на Владара и Бога својега, а Христос је смирено погнуо Своју главу пред њим. Ова смиреност Христова отворила је Небо. Тада су се Небеса отворила и зачуо се глас Бога Оца: „Ово је Син Мој љубљени, Који је по Мојој вољи. Ово је Син Мој, Који Себе понизи да би извршио Моју вољу, истински Син Мој, Који се унижава да би човека узвисио.“ А Дух Свети је сишао са Неба на Исуса, потврђујући речи Оца. Тако је смиреношћу Исус отворио Небо и показао људима тајну Тројичности Божанства.
Уронивши у Јордан, Христос је посветио, не само воде Јордана, него и читаву водену природу. А пошто се вода свуда налази, онда је, осветивши воде, Христос тиме осветио све створено, читаву васељену. Христос је припремио природу да би и она осетила добре последице од Жртве коју је Он дошао да принесе. Али, не само то, Он је води дао моћ да опере људске грехе. Крштење Јованово је било само знак покајања. Хришћанско Крштење јесте ново рођење, опроштај свих грехова. Водом је казнио Бог грехове првог света и уништио га је водом у потопу. Водом сада спасава Бог људе кроз Тајну Крштења. Тако је Христос на водама Јордана уништио главу змије, како се то поје у црквеним песмама, главу оне змије која је преварила Адама и Еву, али је била побеђена смиреношћу Исусовом, открио је да је Бог Тројица осветио воду, а са водом припремио и све створено за прихватање речи опроштаја и за непропадљивост. До тада је Јован Крститељ проповедао покајање, припремао пут Господу. Сада Сам Господ виче људима: „Покајте се!“ Тај глас је намењен, не само људима који су живели у Христово време, већ се тим речима Христос обратио свим људима у свим временима и вековима. И ми смо слушали те речи из Јеванђеља. Док још нису утихнуле празничне песме Богојављења, оне нас подсећају да се приближава време покајања. Будимо пажљиви! То нису речи пророка или Анђела, него Самога Господа. Покајаћемо се и у посту који долази, настојаћемо да победимо наше страсти и добијемо опроштај грехова, да бисмо у будућем веку ушли у непропадљиво Царство које је припремио Господ. Амин.
Ахримандрит Лазар (Абашидзе)
Шта је потребно за спасење – која је Црква спасоносна?
- Нигде ван Православне Цркве не могу се примити благодатне силе за спасење и није се могуће спасити!
Свети Теофан Затворник: „Ипостасна (=лична) Премудрост Божија, сатворивши Себи за дом Свету Цркву, утврдила је у њему седам стубова (=Светих Тајни) и све оне који јој долазе по призвању обилно храни и поји својом разноврсном благодаћу. Седам је извора благодати, али два од њих теку неодвојиво од тока читавог живота онога ко се спасава. То су Свете Тајне Покајања и Светог Причешћа које души дају благодат оправдања и благодат освећења – благодати које су најважније за спасоносан живот. Оне развијају, укорењују и узвишавају у човековом духу све што је потребно за спасење. И што их чешће неко користи, тим успешније сазрева његов духовни спасоносни живот. А без тога он брзо зараста у коров, вене и суши се. Видиш ли шта је поверено Светој Цркви?! Немој ни да помислиш и ником другом не дозвољавај да мисли да се без живе везе са Црквом може остварити спасење, јер се без ове везе са њом нигде не могу добити благодатне силе за спасење. Да, живо општење са Црквом је примање ових сила кроз њене Свете Тајне. Због тога је живо општење са Светом Православном Црквом неопходно исто онолико колико је потребно удостојити се благодатних сила ради спасења.“
Блажени Августин: „Ко није један од Христових удова, не може стећи хришћанско спасење. Може се певати „Алилуја“, може се одговарати „Амин“, може се држати Јеванђеље, може се имати и проповедати вера у Име Оца и Сина и Светога Духа, али се нигде осим Православне Саборне Цркве не може наћи спасење!“
Свештеномученик Кипријан: „Грех људи, који не чувају савез и искрено општење са Црквом, чак, и ако би они пошли и у смрт због исповедања Имена Христовог, неће се опрати ни самом крвљу. Неизбрисива и тешка кривица (од Цркве) се не очишћује, чак ни страдањем. Онај ко се налази ван Цркве, не може бити мученик, онај ко оставља Цркву, која ће царовати, не може бити удостојен Царства!“
- Православна Црква ће до краја историје остати Дом Спасења
Блажени Августин: „Црква неће на овој земљи остати за кратко време, већ до краја века! Црква неће бити побеђена, неће се искоренити, неће подлећи никаквим искушењима, док не наступи крај света.“
Преподобни Јефрем Сирин: „Блажена си, Цркво верних, јер је Цар царева утврдио у теби Свој дом. Твоје се основе никада неће поколебати, јер је Господ стражар твој. Ни врата пакла те неће надвладати, ни грабљиви вуци не могу да савладају или ослабе твоју тврђаву. О, како си велик, доме Божији! Како си предиван!“
епископ Иларион: Битна је духовна дисциплина
игуман Симеон: Како се пије и шта смемо да покропимо Богојављенском водицом, а шта не
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 224 – Ефесцима 4, 7-13: Служење у изграђивању Тијела Цркве.
Браћо, свакоме се од нас даде благодат по мјери дара Христова. Зато вели: „Узишавши на висину, заплијени плијен и даде дарове људима.“ А оно „узиђе“ шта је, осим да прво и сиђе у најдоња мјеста земље? Онај Који сиђе То је исти Који и узиђе више свију Небеса да испуни све. И Он даде једне као апостоле, а друге као пророке, једне као јеванђелисте, а друге као пастире и учитеље, за усавршавање Светих у дјелу служења, за сазидање тијела Христова; док не достигнемо сви у јединство вјере и познања Сина Божијега, у човјека савршена, у мјеру раста пуноће Христове.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 8 – Матеј 4, 12-17: Почетак Христове проповиједи у Галилеји.
12 А када чу Исус да је Јован предан, отиде у Галилеју.
13 И оставивши Назарет, дође и настани се у Капернауму приморскоме, у крајевима Завулоновим и Нефталимовим,
14 да се испуни што је рекао пророк Исаија говорећи:
15 „Земља Завулонова и земља Нефталимова, на путу к мору с оне стране Јордана, Галилеја незнабожачка;
16 народ који сједи у тами, видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија.“
17 Од тада поче Исус проповиједати и говорити: „Покајте се, јер се приближило Царство Небеско.“
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Јуче је апостол Хришћанина, који је ступио на пут спасења, наоружао духовним свеоружјем: а сада, ради поткрепљивања у тешкоћама, указује на руководитеље у том борбеном течењу и последњи свети циљ свега. Руководитељи су пастири и учитељи које је Господ даровао Цркви (Ефесцима 4, 11-13) и чијим устима је сам изрекао све што је потребно као руководствено указање. Они помажу свакоме ко им се обрати са вером и молитвеним обраћањем Господу. Ову истину знају они који, уз самоодрицање, иду путем Господњим и, без жаљења себе, воде борбу са непријатељима спасења. Они код својих пастира увек срећу помоћ и уразумљење, чак и онда када, са стране посматрано, изгледа да их не могу очекивати. Јер, они прилазе Господу, а не људима. А Господ је увек готов да преко ових људи руководи и уразумљује сваког ко искрено и са вером од Њега тражи помоћ. Светли, пак, и последњи циљ је – мера раста пуноте Христове, узраст савршеног човека. Сви знају шта је савршен човек у обичном смислу и не може се наћи човек који не би желео да постигне такво савршенство. Међутим, нико не зна шта је савршен човек у Господу, осим оних који су достигли тај узраст. Ово, наравно, никоме не треба да послужи као повод за хлађење ревности која је неопходна за постизање тог узраста, него, напротив, као разлог да се она разгори. Јер, непознавање њега зависи од висине духовног савршенства које се назива мужевним узрастом живота по Богу. Апостол га одређује као усвајање свих пунота савршенства које је пројавио наш Господ Спаситељ. Из овога свако види због чега овом позиву треба прићи са „свом ревношћу“.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
нєсмыслєн (несмислен) = луд, безуман, неразуман
Лука 24, 25
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: И той рєчє къ нима: „ѽ, нєсмыслєннаѧ и кѡснаѧ сєрдцємъ, єжє вѣровати ѡ всѣхъ, ѩжє глагoлаша пр’роцы:“
ИЗГОВОР: И тој рече к њима: „О, несмисленаја и коснаја сердцем, јеже вјеровати о всјех, јаже глаголаша пр(о)роци:“
СРПСКИ: А он им рече: „O, безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци!“
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске