Календар
јануар 15. (јулијански) / јануар 28. (грегоријански) 2024.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије преподобног оца нашег Гаврила Лесновског
Житије преподобног оца нашег Павла Тивејског; Житије преподобног оца нашег Јована Колибара; Спомен светог мученика Пансофија.
Владика Николај Велимировић: „Вјера је наша ова побједа која побједи свијет“ (1. Јованова 5, 4)
Христос Господ победи свет; то је, браћо, победа и наша. Апостоли победише свет, и то је победа наша. Светитељи, девственици и мученици победише свет, и то је победа наша. Ништа силније у свету, браћо, нема од вере хришћанске. Мачеви, који су секли ову веру, утупили су се и сломили, а вера је остала; цареви, који су се борили против ове вере, угушили су се под анатемом злочина; царства, која су ратовала против ове вере, разорена су; градови, који су одбацивали ову веру, заваљени леже у развалинама својим; јеретици, који су кварили ову веру, пропали су душом и телом и под анатемом отишли из овог света, а ова је вера остала.
Кад свет јурне на нас, браћо, својим прелестима: прелешћу спољашње красоте, прелешћу богатства, прелешћу сласти, прелешћу пролазне славе, чиме ћемо се одупрети и чиме победити ако не овом вером? Ваистину, ничим осим овом вером непобедивом, која зна за нешто боље од свих блага овога света.
Кад све прелести овога света покажу наличје своје: кад се красота обрне у ругобу, здравље у болест, богатство у беду, слава у бешашће, власт у понижење, и сав расцветали телесни живот у гад и смрад – чиме ћемо премостити овај јад, ову трулеж, овај гад и смрад, и сачувати се од очајања, ако не овом вером? Ваистину, ничим осим овом непобедивом вером, која нас учи трајним и непроменљивим вредностима у Царству Христовом.
Кад смрт покаже разорну силу своју над суседима нашим, над сродницима и пријатељима нашим, над цвећем нашим, над усевима нашим, над делима руку наших, и кад окрене неодољиве зубе своје и на нас – чиме ћемо победити страх од смрти, и чиме откључати врата од живота, јачег од смрти, ако не овом вером? Ваистину, ничим осим овом непобедивом вером, која зна за васкрсење и живот без смрти.
О Господе Исусе, Победниче света, помози и нама да победимо свет вером у Тебе. Теби слава и хвала вавек. Амин.
протојереј Родион Путјатин – Моћи спокојно живети значи умети трпети
У свим непријатним околностима живота буди трпељив, благочестиви слушаоче. Будите трпељиви шта год да вам се деси: немојте се нервирати када добијете увреду, немојте се узнемирити када наиђете на неуспех, издржите све без приговора. Узмите пророке као пример трпљења. Зар пророци нису били добри? Али и они су много поднели на земљи, живели су у трпљењу, и трпљењем су се спасли.
Дакле, благочестиви слушаоче, на земљи се може мирно живети само када си трпељив – без трпљења прави живот неће бити живот, већ мука. Много је ствари које нас муче на земљи; само трпљење нам даје мир. Тешко је то потврдити речима, боље је пробати. Када те нека туга оптерећује, или те људи вређају, или те исцрпљује болест, или те уопште мучи каква невоља, онда се стрпи, буди јак, па ћеш се смирити. Трпљење је лек за све бриге; живети мирно значи умети трпети.
Али од трпљења добијамо више од само привременог мира: трпљење отвара врата вечном миру. Тако ће, побожни слушаоци, ко све трпељиво подноси, тиме спасти душу своју. Што више трпимо, имамо мање грехова. Ватра чини злато лакшим, трпљење чини нашу душу чистијом.
Да ли желите да видите из искуства колико је трпљење спасоносно за душу? Послушајте шта прича један праведник, који је имао привилегију да види места где свети почивају после смрти. На једном славном месту угледа једног човека и упита га: „Шта си урадио на свету и чиме си заслужио такво место?“ „Био сам радник за злог човека“, одговорио је, „и много сам патио од њега до краја живота.“ После је угледао другог човека на исто тако славном месту и упитао га: „Шта си радио на свету?“ „Дуго сам био болестан и стрпљиво сам подносио своју болест.“ Најзад угледа другог човека, али не на тако славном месту као они, и такође га упита: „Како си живео на свету?“ „Прво сам био прост монах, радио сам даноноћно да спасем своју душу, а онда су ме поставили у епископа.“
Дакле, ово је оно што значи трпљење. Трпети је спасоносно за нашу душу као и бавити се спасењем, трпети нешто жалосно је исто тако корисно као и чинити добра дела, уздржавати се од речи увредљивих за ближњег је угодно Богу као и непрестано хвалити га. Трпљење је понекад чак и важније од других богоугодних дела – Јован Златоусти.
Дакле, побожни слушаоче, све трпељиво подноси, све: мало и велико. Нетрпељивошћу нећете умањити невољу, већ ћете је само повећати; са тугом нећете ублажити увреду, већ ћете је само појачати – па је боље издржати. Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лука 21, 19). Слаб је духом којег све узнемирава и све га нервира. Зато докажи својим трпљењем да ниси слаб духом. Ко претрпи до краја, биће спасен (Матеј 10, 22), тако и ти издржи, и бићеш спасен. Амин.
Зато, браћо, будите дуготрпељиви (Јаковљева 5, 10).
Још о трпљењу?! Шта да се ради! Трпљење нам је толико потребно, а имамо га тако мало, слушаоци! Неки од нас живе век и не могу да се науче трпљењу. Дакле, слушајте поново о трпљењу, али као пример трпљења узмимо не пророке – они су можда превисоки за нас – већ обичног човека (Пролог, 5. фебруар).
У једном манастиру живео је побожни монах. Волела су га петорица браће, али га је један увредио. Не желећи да трпи увреде, прешао је у други манастир, али га је овде заволело осам братије, а двојица су га вређала. Отишао је у трећи манастир, али ни овај није био бољи: седморо су га волели, а пет мрзели. Шта је требало учинити? Одлучио је да оде у четврти манастир и отишао.
У међувремену, на путу почео је да говори сам у себи: „Ако послушам своје мисли, мораћу да обиђем цео свет, и највероватније нигде нећу наћи мир, јер људи су свуда исти – много добра, много зла. Вероватно ми у овом манастиру, у који сада идем, неће бити боље. Након што је мало размислио, узео је своју свеску и написао у њој: „Иако ме вређају, све подносим за Исуса Христа.“
Написавши ово, смотао је књигу, везао је за појас и отишао у манастир. Како је и очекивао, десило се овако: у овом манастиру у који је дошао, почели су и да га вређају. Али он је одмах узео књигу и прочитавши у њој речи: „Све подносим за Исуса Христа“, у том тренутку се смирио, у том тренутку му је било боље. Тако је коначно научио да све издржи.
Дакле, ето, побожни слушаоче, како да се научиш трпљењу: ма каква те невоља снашла, ма каква невоља била, ти говори: „За Исуса Христа ћу издржати.“ Само реци ово и биће ти лакше. Име Исуса Христа је моћно: с њим се стишају ветрови, стишају демони, стишаће се и твоје униније, проћи ће и твоја туга када понављаш Његово најслађе Име. Амин.
отац Горан Ковачевић: Борба Православља са древним и савременим јересима. Који изазови нас очекују у (блиској) будућности?
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 258 – Колошанима 3, 12-16: Свлачење старог човјека и облачење у новог.
Браћо, обуците се као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства. И мир Божији нека влада у срцима вашим, на који сте и позвани у једноме тијелу, и будите захвални. Ријеч Христова нека обитава у вама богато, у свакој мудрости учите и уразумљујте себе: псалмима и славопојима и пјесмама духовним, у благодати пјевајући Господу у срцима својим.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 91 – Лука 18, 18-27: О богатом младићу.
18 И запита га неки кнез говорећи: „Учитељу благи, шта да учиним па да наслиједим живот вјечни?“
19 А Исус му рече: „Што Ме зовеш благим? Нико није благ осим једнога Бога.
20 Заповијести знаш: ‘Не чини прељубу’; ‘не убиј’; ‘не укради’; ‘не свједочи лажно’; ‘поштуј оца својега и матер своју.’“
21 А он рече: „Све сам ово сачувао од младости своје.“
22 А када то чу Исус, рече му: „Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима, и имаћеш благо на Небу; па хајде за Мном.“
23 А кад он то чу, постаде жалостан; јер бјеше веома богат.
24 А кад га Исус видје да постаде жалостан, рече: „Како је тешко онима који имају богатство ући у Царство Божије!
25 Јер лакше је камили проћи кроз иглене уши, неголи богатоме ући у Царство Божије.“
26 А они који чуше, рекоше: „Па ко се може спасти?“
2. А Он рече: „Што је људима немогуће Богу је могуће.“
Свети Јефрем Сирински: Царство земаљско или Небеско?
„Шта да учиним па да будем жив?“ (у српском преводу: „Које добро да учиним, па да имам живот вечни?“ Судија је показао строгост Своје правде. Међутим, кад је ревнитељ Закона објавио да је брижљиво испунио Закон, Законодавац се обрадовао и развеселио због њега, чиме је и ставио до знања да то претходно ласкање није било ни од какве користи, већ да је помогло то очување Закона. Ако хоћеш, каже, да уђеш у живот вечни, одржи заповести. Ласкавци услед пристрасности воле да многе називају благима, али Син зна јединог благог, Који је толико благ, да се ни од кога другог није учио благости. Тим именом, којим је богаташ почаствовао Сина због ласкања, Син је почаствовао Оца у истини, не да би Му угодио, него да би посведочио о Њему.
Осим тога, богаташ Му је то име дао као зајам, онако као што људи обично дају пријатна имена својим пријатељима. Клонећи се онога што Му даје човек, Господ жели да покаже да благост има од Свог Оца по природи и по рођењу, а не само по имену. Он каже: „Само је један благ“, након чега није заћутао, него је додао: „Отац“, да би поучио да Отац има благог Сина, Њему подобног. Богати је назвао Господа благим учитељем, као једног међу благим учитељима. међутим, Он му је одговорио: „Нико није благ, као што си ти мислио, осим једног Бога.“ Рекао је „Бога“, да би објаснио о Коме говори, и додао „Оца“, да би поучио да се Бог не може другачије називати Оцем осим због Сина. Пошто су они могли себи да створе много богова на Небесима, Он каже: „Нико није благ осим једног Оца, Који је на Небесима.“ Не, дакле, Бог и Бог, него Бог од Бога и благи од благога. Бог је и Христос, будући да каже: „Отац“. Када, на пример, слушаш о благом дрвету, самим тим потврђујеш да се тај назив распростире и на његов плод. Како је овај познавалац Закона дошао да од Христа научи као од Закона, Христос му је и одговорио као у име Закона: „Ја јесам и нема другога осим Мене.“ (5. Мојсејева 32, 39). Слично томе говори и на овом месту: „Нико није благ осим једнога Бога.“ Обе изреке означавају једно исто, као и следеће речи: „Чуј Израиљу, Господ је Бог наш једини Господ.“ (5. Мојсејева 6, 2)
Осим тога, тај човек је поседовао велико богатство, сагласно благослову Закона, и био је убеђен у свој овоземаљски напредак, који је обећавао Закон. Он је дошао у нади да ће и од Господа добити сведочанство о свом богатству и делима. Упитао је Господа за Закон, намеравајући да Га затим упита да ли би још на овој земљи требало наградити онога који је очувао Закон. Говорећи о очувању Закона, Господ је понешто изоставио , док тај богаташ није пришао и рекао: „Шта ми још недостаје?“ И у време док се он надао да ће му Господ открити и остале врлине које ће га учинити савршеним као Павла, Господ му није предложио оно што је хтео да чује, него оно што није хтео и што му ни на ум није падало да слуша. Господ му је на тај начин изложио истину Закона и придодао јој печат чврсте хране. „Иди“, каже, „пренеси земаљско богатство на Небо и на тај начин ћеш бити сигуран да ће оно бити сачувано за тебе. Ма колико да нечега имаш на земљи, ни најмање се немој у то уздати. Где је твоје благо, тамо је и срце твоје (види Матеј 6, 21), а не на земљи.“ Дакле, уместо меда и млека који су понуђени младенцима, савршенима се дају ексери (=клинови) и крст.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
нєудобь (неудоб) = тешко
Матеј 19, 23
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Іи’съ жє рєчє оуч’н’кѡмъ Своимъ: „Аминь г’лю вамъ, ѩкѡ нєудобь богатый внидєтъ въ ц’р’твїе н’б’ноє:“
ИЗГОВОР: Іи(су)с же рече учеником Својим: „Амин г(лаго)љу вам, јако неудоб богатиј внидет в Ц(а)р(с)твије Н(е)б(ес)ноје:“
СРПСКИ: А Исус рече ученицима Својим: „Заиста вам кажем да је тешко богатоме ући у Царство Небеско.“
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске