Календар
јануар 29. (јулијански) / фебруар 11. (грегоријански) 2024.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Пренос чесних моштију светог свештеномученика Игњатија Богоносца; Спомен светих мученика Силуана епископа, Луке ђакона и Мокија чтеца; Спомен светог мученика Сарвила и Вевеје, сестре његове; Житије преподобног оца нашег Лаврентија, затворника Печерског; Спомен преподобног оца нашег Акепсима; Спомен светог оца нашег Варсимеја; Спомен преподобног оца нашег Афраата; Спомен светих отаца наших Герасима, Питирима и Јоне, епископа Пермских; Спомен светог новомученика Димитрија Хијоског.
архиепископ Аверкије Џорданвилски: Отпуштање грехова, лажна „хришћанска“ љубав и свепраштање
„Примите Дyх Свети; којима опростите грехе,
опраштају им се, и којима задржите, задржани су.“
Јован 20, 22-23
„Нико нека не плаче због прегрешења, јер опроштај из гроба засија“, слушамо у свештену и свепразничну спаситељну ноћ Васкрсења Христова, за нас толико радосне речи великога васељенског учитеља и светитеља, прослављено црквеног беседника светог Јована Златоустог.
И уистину! Међу најважнијим последицама великога дела искупљења човечанства, које је савршио тридневно из гроба Васкрсли Христос Животодавац – јесте управо праштање или отпуштање грехова. Ето зашто је Васкрсли Господ, јавивши се у први дан по Васкрсењу ученицима Својим, предајући им мир, дунуо и рекао: „Примите Дyх Свети; којима опростите грехе, опраштају им се, и којима задржите, задржани су.“ (Јован 20, 22-23)
А даље, из књиге Дјела Апостолских видимо да су свети апостоли, проповедајући о Христу Распетом и Васкрслом из мртвих, одмах потом позвали своје слушатеље на покајање и на примање Светога Крштења ради остављења грехова.
„Покајте се и да се крсти сваки од вас у Име Исуса Христа за опроштење грехова; и примите дар Духа Светога“, позивао је свети апостол Петар многобројни народ који га је слушао у дане Педесетнице (Дјела Апостолска 2, 38).
„Покајте се, дакле, и обратите се да се очистите од грехова својих“, говорио је он народу који се окупио око њега и светог апостола Јована након чудесног исцелења хромога од рођења (Дјела Апостолска 3, 19).
„Бог сада заповеда свим људима свугде да се покају“, казивао је свети апостол Павле у својој знаменитој проповеди пред Ареопагом, јер је установио дан у који ће судити васељени по правди (Дјела Апостолска 17, 31).
Отуда се јасно види да се нама то „праштање“ о којем је говорио свети Златоусти, или „отпуштање грехова“, не даје безусловно, него условно – услов је управо покајање (разуме се, искрено). Зато је Господ Својим ученицима, дарујући им власт да Духом Светим отпуштају грехове, уједно дао и власт да не праштају, и то очевидно онима који се не кају како ваља: „…и којима задржите, задржани су.“
Овом јасном и одређеном, чистом еванђелском учењу потпуно је противречна сада толико модерна пропаганда некакве псевдо хришћанске љубави и безусловнога свепраштања, које покрива безмало све – и обухвата готово и непријатеље Христове, укључујући и несумњиве слуге долазећега Антихриста, које се боре са Светом Црквом и самом вером у Бога!
Такви лажни проповедници модернога псевдохришћанства веома су ради да за осигуравање својих положаја злоупотребљавају речи Господње: „Не судите, да вам се не суди.“ (Матеј 7, 1) Та им је реченица особито драга, али им, свеједно, никако не смета да сами најсуровије осуђују све они који се не саглашавају са њиховим лажиучењима, која уствари представљају тек веома лукаво искривљење еванђелског учења – што је мамац којим смућују многе.
Да би се правилно разумеле ове речи Господње, треба имати на уму да је и Сам Господ наш Исус Христос, Који је рекао: „Не судите, да вам се не суди“, непосредно затим рекао и ово: „Не дајте светиње псима нити бацајте бисера својих пред свиње, да их не погазе ногама својим и, окренувши се, растргну вас.“ (Матеј 7, 6)
А ко су ти „пси“ и „свиње“?
Под „псима“ и „свињама“ Господ разумева морално развраћене људе, неспособне за примање еванђелске Истине, којима је све свештано туђе и чак мрско, будући да вредност тога они не могу да схвате. То су морално пали људи, бесчасни и зли, који се еванђелској Истини само ругају и газе је, те се могу са гневом окренути и на њене проповеднике – не либећи се да им чак и о глави раде (види тумачење светог Јована Златоуста, епископа Михаила и других).
Није ли јасно да речима „не судите, да вам се не суди“ Господ уопште не забрањује да се људи морално процене и да се направи разлика између добрих и злих? И не само да не забрањује, како ћемо видети даље, него чак и налаже да се то чини.
Господ, тако, непосредно заповеда да се разобличи брат који је сагрешио. „Ако ли ти сагреши брат твој, иди и покарај га насамо. Ако те послуша, добио си брата својега.“ (Матеј 18, 15)
Не само да се такав благоразуман и хришћански суд над братом који је сагрешио допушта, него се налаже да се у њега укључе и друга браћа: „…Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч.“ (Матеј 18, 16)
Али ни то није све! Уколико брат настави да упорно чини зло, треба о томе „казати“ Цркви, односно црквеној власти, која је од Самога Господа добила благодатно право да „веже и разрешава“: „Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.“ (Матеј 18, 17)
Ове последње речи поразне су и савршено неприхватљиве за развраћену псеудохришћанску идеологију савремених пропагатора либералног, модерног неохришћанства, будући да су сасвим неспојиве са њиховим начелима.
Но, допадало се то некоме или не, њих из Еванђеља нико избацити не може, јер то су речи Самога Господа нашега Исуса Христа… НАСТАВИЋЕ СЕ
Патријарх Павле – Живот по Јеванђељу
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 182 – 2. Коринћанима 6, 16 – 7, 1: Нема заједнице између правде и безакоња.
Браћо, ви сте храм Бога живога, као што рече Бог: „‘Уселићу се у њих, и живјећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити Мој народ. Зато изиђите из њихове средине и одвојте се’, говори Господ, ‘и не дохватајте се нечистог, и Ја ћу вас примити, и бићу вам Отац, и ви ћете бити Моји синови и кћери’, говори Господ Сведржитељ.“ Имајући, дакле, оваква обећања, о љубљени, очистимо себе од сваке нечистоте тијела и духа, творећи светињу у страху Божијему.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 62 – Матеј 15, 21-28: Вјера жене Хананејке.
21 И изишавши оданде, Исус отиде у крајеве тирске и сидонске.
22 И гле, жена Хананејка изиђе из оних крајева и повика Му говорећи: „Помилуј ме, Господе, сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!“
23 А Он јој не одговори ни ријечи. И приступивши ученици Његови, мољаху Га говорећи: „Отпусти је, јер виче за нама.“
24 А Он одговарајући рече: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“
25 А она, приступивши, поклони Му се говорећи: „Господе, помози ми!“
26 А Он одговарајући рече: „Није добро узети хљеб од дјеце и бацити псима.“
27 А она рече: „Да, Господе! Али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових.“
28 Тада одговори Исус и рече јој: „O, жено, велика је вјера твоја; нека ти буде како хоћеш!“ И оздрави кћи њена од онога часа.
Блажени Теофилакт Охридски: Тумачење Јеванђеља
Зашто је Господ ученицима забрањивао да иду на пут незнабожаца (Матеј 10, 5), а Он сам одлази у Тир и Сидон, који су били незнабожачки градови? Знај, дакле, да тамо није ишао да би проповедао, већ се скривао од људи, како пише Марко (Марко 7, 24). Осим тога, одлази незнабошцима када је видео да фарисеји нису примили Његово учење о храни. Жена говори: „Помилуј, не моју кћер која није свесна шта јој се догађа, већ мене која патим и страдам гледајући је како се она мучи.“ Није рекла: „Дођи и исцели је“, већ „Помилуј“. Господ јој не одговара ни речи, не зато што је презире, већ да би показао да је пре свега дошао ради Јевреја, и да после не би могли да кажу како чини добро само незнабошцима. То је, такође, учинио да би се показала чврста вера женина.
Ученицима је досадио женин плач, те су зато молили Христа да је отпусти, то јест отера. То су учинили, не зато што су били немилостиви, већ како би приволели Господа да се смилује на њу. Господ на то одговара да Он није послан никоме другом осим Јеврејима, који су изгубљене овце због покварености оних којима су били поверени. Тиме још више јавно показује женину веру.
Када је жена видела да њени заступници, апостоли, нису успели, она опет сама прилази и са чврстом вером обраћа се Господу. Христос о њој говори као о псу, зато што су незнабошци водили нечист живот и учествовали у идолским крвним жртвама, док Јевреје назива „децом“. Али она Му одговара паметно и сасвим мудро: „Иако сам пас, који није достојан да добије парче хлеба, то јест неко чудо и велики знак, ипак подај ми, јер је то ситница према оном што можеш да учиниш, док је за мене то велики дар. Они који се хране хлебом не сматрају мрвице низашта, а за псе оне много значе и њима се хране.“
Сада Исус открива зашто одмах није хтео да је исцели. Желео је да свима покаже њену веру и мудрост. Зато није пристао да јој одмах на почетку помогне, већ ју је чак терао од Себе. Али сада, када је њена вера откривена, она слуша речи похвале: „Велика је вјера твоја.“ Још додаје: „Нека ти буде како хоћеш“, како би показао да она не би добила оно што је тражила да није имала вере. Тако и нас, када нешто пожелимо, ништа не спречава да то добијемо. Обрати пажњу, да чак и када светитељи посредују за нас, као што су то учинили апостоли за жену, ипак ћемо много пре бити услишени ако сами затражимо милост од Господа.
Хананејка је символ Цркве од незнабожаца. Незнабошци, који су најпре били одбачени, после су унапређени у ред синова и удостојени да једу Хлеб, то јест Тело Христово, док су Јевреји постали „пси“ који су се хранили „мрвицама“, то јест ситним и безначајним словима Закона. Тир означава „опсаду“, Сидон – „ловце“, а Хананејка је „припремљена смирењем“. Дакле, незнабошци, који су били обузети злом и чије су душе ловили демони, припремљени су смирењем да приме Христа, јер само су праведници спремни за висину Царства Божјег.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
нєувѧдаємь (неувјадајем) = неувели
- Петрова 1, 4 и 5, 4
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: въ наслѣдїє нєтлѣнно и нєсквєрно и нєувѧдаємо, соблюдєно на нбсѣхъ васъ ради
ИЗГОВОР: в насљедије нетљено и нескверно и неувјадајемо, собљудено на Н(е)б(е)сјех вас ради
СРПСКИ: за насљедство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на Небесима за вас
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске