Календар
јануар 29. (јулијански) / фебруар 11. (грегоријански) 2024.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Пренос чесних моштију светог свештеномученика Игњатија Богоносца; Спомен светих мученика Силуана епископа, Луке ђакона и Мокија чтеца; Спомен светог мученика Сарвила и Вевеје, сестре његове; Житије преподобног оца нашег Лаврентија, затворника Печерског; Спомен преподобног оца нашег Акепсима; Спомен светог оца нашег Варсимеја; Спомен преподобног оца нашег Афраата; Спомен светих отаца наших Герасима, Питирима и Јоне, епископа Пермских; Спомен светог новомученика Димитрија Хијоског.
архиепископ Аверкије Џорданвилски: Отпуштање грехова, лажна „хришћанска“ љубав и свепраштање
„Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник.“
(Матеј 18, 17)
…. то су речи Самога Господа нашега Исуса Христа… а како је могуће не обазрети се на њих?
Савремени неохришћани, међу којима сада има и учених богослова и многих високих јерарха, на право, истинско Христово Еванђеље уопште не желе да се обазиру, него самовољно фабрикују своје сопствено „Еванђеље“, ако је то својевремено учинио и њихов идејни вођа, мрачна успомена – Лав Толстој.
Авај! За многе савремене „хришћане“, неутврђене у истинској хришћанској вери, то је велико искушење, саблазан која их сасвим скреће са правога пута.
„Не судите, да вам се не суди“ – како ово изгледа привлачно у кривом неохришћанством тумачењу: „Ја нећу тебе сметати да грешиш, па ни ти зато немој мени!“ Ето у каквом нам се ужасном, изопаченом, срамотном тумачењу предаје овај свештени текст у наше време! Једно осуђивање је – грешно, а друго, како смо већ видели, не само да није грешно, него га Еванђеље и само налаже. И то је потпуно схватљиво: јер у случају да ми никада, никоме и ни у ком случају не осудимо, ускоро ћемо изгубити сваку способност да разликујемо добро и зло, те лако и сами можемо бити заведени на пут зла.
Највећи међу рођеним од жена, чију је светлост и непорециву врлинску узвишеност посведочио и Сам Христос Спаситељ, Свети Претеча Господњи Јован, видећи фарисеје и садукеје где му прилазе, говорио им је: „Породи аспидини, ко вам каза да бежите од гнева који иде?“ (Матеј 3, 7)
Шта је то? Грешно осуђивање?
Господ наш Исус Христос, Који је Својим следбеницима налагао да се на Њега угледају, говорећи: „Научите са од Мене, јер сам кротак и смирен срцем“ (Матеј 11, 29), ипак је неретко, у вези са окорелим грешницима, који нису желели да обрате пажњу на Његово Божанствено учење, употребљавао исти израз: породи аспидини, а често се и људима, који су Га окружавали, а особито књижевницима и фарисејима, обраћао веома оштрим речима осуде: „Роде лукави и прељуботворни!“ (Матеј 12, 39), „О, роде неверни и покварени, докле ћу бити са вама, докле ћу вас трпети?“ (Матеј 17, 17). Књижевнике и фарисеје Он је упорно називао лицемерима, безумнима и слепима, змијама (Матеј 15, 7; 16, 6-12; цела 23. глава), цара Ирода једном приликом назвао је лисицом (Лука 13, 32); корио је, по речима самога Еванђеља, и целе градове: Хоразин, Витсаиду и Капернаум, због тога што се не покајаше (Матеј 11, 20-24).
Но, ни то није све! Ми знамо из Еванђеља да кротки и смирени Господ, Који се потом молио за оне који су Га распели: „Оче, опрости им јер не знају шта чине“ (Лука 23, 34), на само да је користио строге речи осуде, него је неки пут прибегавао и веома оштрим физичким мерама: тако је два пута – на самом почетку Свога јавног служења и други пут на самом крају његовом, мало пре Својих крсних страдања, прогнао трговца из храма. Свети еванђелисти пружају нам веома живу слику тих догађаја. Не могући да трпи нечасну трговину, која је организована у храму под покровитељством самих свештеника, и чак учешће првосвештеника који су имали велики приход од продаје голубова, Господ Исус Христос, начинивши бич од узица, изагна све из храма и овце и говеда, а мењачима просу новац и столове испретура, рекавши при том продавцима: „Не правите од дома Оца Мога дом трговине.“ (Јован 2, 14-17) А након Свога торжественога уласка у Јерусалим, уочи Својих страдања, Он наново ушавши у храм, изагна све који продаваху и куповаху…, испремета столове оних који мењаху новце и клупе оних што продаваху голубове и рече им: „Написано је: дом Мој дом молитве нека се зове, а ви начинисте од њега пећину разбојничку.“ (Матеј 21, 12-13; Марко 11, 15-17; Лука 19, 45-46)
А шта је то?
Како је то далеко од оне псевдохришћанске љубави и свеобухватног „свепраштања“, које проповедају савремени либерални неохришћани. И хоће ли они, који су „љубвеобилнији“ од Самог Господа, наћи да су ове речи и дела Безгрешнога Господа грешни и недопустиви, противречни Његовоме учењу – хоће ли их осудити толико омиљеним изразима као што су „мрачњаштво“, „реакционарство“, „мрачно средњевековље“, „инквизиција“ и тако даље?
Зар можемо и да помислимо да би наш Господ, Оваплоћени Јединородни Син Божји, Који је на земљу дошао ради спасења нас људи, како би нас научио Божанственој Истини и животу који јој је сагласан, ма у чему противречио Себи и поступао противно Сопственом учењу? О томе, јасно, нема говора: таква помисао била би незамислива хула! Следећи пример Самога Господа, ни Његови Свети Ученици и Апостоли нису се бојали да, уколико је потребно, „осуде“ људе који су се упорно противили еванђелској Истини, коју су они проповедали, прибегавајући неки пут чак и најоштријим мерама како би обуздали зло.
Тако је Свети Апостол Петар строго осудио Ананију и Сапфиру због преваре коју су починили: били су кажњени тренутном смрћу само због тога што су нешто утајили од цене земље коју продадоше, уместо да су све принели као жртву Цркви (Дјела Апостолска 5, 1-11).
Свети Првомученик Стефан отворено је пред свима, на заседању Синедриона, осудио своје земљаке Јудеје, назвавши их тврдовратим и необрезаним срцем и ушима, оптужујући их за то да се свагда противе Духу Светоме, да су убијали пророке и, коначно, да су постали издајице и убице Самога Господа Исуса Христа о Чијем су Доласку ти пророци јављали (Дјела Апостолска 7, 51-52).
Свети Апостол Петар осудио је Симона гатара за покушај да купи благодат Светога Духа за новац, рекавши му; „Новци твоји с тобом да буду на погибао… јер те видим да си у горкој жучи и у оковима неправде.“ (Дјела Апостолска 13, 6-12)
Шта је то? Грешно осуђивање? Недостатак хришћанске љубави код Апостола?… НАСТАВИЋЕ СЕ
отац Рафаило (Бољевић): Охридски Пролог
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 285 – 1. Тимотеју 4, 9-15: Вјежбати се у побожности.
Браћо, ово је истинита ријеч и достојна свакога примања; јер зато се и трудимо и бивамо срамоћени, јер се надамо у Бога живога, Који је Спаситељ свију људи, особито вјерних. Ово заповиједај и учи. Нико да не презире твоју младост, али буди образац вјернима у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у вјери, у чистоти. Докле не дођем, пази на читање, утјешавање и учење. Не занемаруј благодатни дар у теби, који ти је дат кроз пророчанство полагањем руку старјешина на тебе. Ово проучавај, у овоме стој, да се напредак твој покаже у свему.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 94 – Лука 19, 1-10: О Закхеју.
1 И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.
2 И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и бјеше богат.
3 И тражаше да види Исуса Ко је Он; и не могаше од народа, јер бјеше малога раста.
4 И он, потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да Га види; јер је поред ње требало да прође.
5 А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му: „Закхеју, сиђи брзо; јер Ми данас ваља бити у дому твоме.“
6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7 И сви који видјеше, негодоваху говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека.
8 А Закхеј стаде и рече Господу: „Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.“
9 А Исус му рече: „Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.
10 Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.“
Блажени Теофилакт Охридски: Тумачење Јеванђеља
Господ је од ђавола преотео најтврђе сасуде и порушио његове градове. Погледај, Он није само царинике учинио Својим ученицима, него је чак и старешину цариника, Закхеја, отео (дословно заробио) ради спасења. Нико, пак, не сумња да је цариник омражено биће и да је старешина цариника, као предводник у злу, још омраженији. Цариници, наиме, средства за живот нису стицали ни на који други начин, него од суза сиромаха. Ни овај старешина цариника није, међутим, био презрен, него је, показавши гостољубље, задобио спасење. Када је пожелео да види Исуса, и када се ради тога попео на смокву, Господ га је видео и пре него што је Закхеј видео Њега. Чим види нашу спремност, Бог ће нас увек предухитрити. Када га је угледао, Исус му заповеда да брзо сиђе, јер Он треба да буде у његовом (=Закхејевом) дому. Закхеј није оклевао, јер се не треба устручавати када Христос нешто заповеда; сишао је с дрвета и с радошћу Га примио, иако су многи негодовали. Погледајмо какве је он плодове донео поводом Христове посете његовом дому. Закхеј каже: „Пола имања свога, Господе, даћу сиромасима.“ Примећујеш ли његову усрдност? Он није почео да сеје штедљиво, нити је дао нешто мало, него је дао оно што му је било од животног значаја. Оно што је задржао, задржао је само зато да би могао да врати онима које је оштетио. Овим нас поучава да нема никакве користи ако неко, поседујући богатство стечено неправдом, неке милује, а запоставља оне којима је учињена неправда. Истинска милост не само да надокнађује губитак, него га, сагласно Закону, надокнађује с додатком (=каматом); Закон је, наиме, налагао да онај који украде, врати четвороструко. Ако прецизно истражимо, видећемо да њему заправо није остало ништа од имања. Половину имања даје сиромасима, што значи да му је остала само половина, и од те половине он четвороструко враћа онима које је оштетио. И зато, ако се живот овог старешине цариника састојао од неправде, и ако је он, за све што је неправедно стекао, четвороструко узвратио, то значи да се свега лишио. У томе је показао да је учинио и више него што је налагао Закон и да је био истински ученик Јеванђеља, пошто је ближњега заволео више него самога себе, и то не само у обећању, него и на делу. Он није рекао „даћу“, него „дајем“, и није рекао „вратићу четвороструко“, него „враћам“ (српски превод је у будућем времену: „даћу“/“вратићу“, али грчки је индикатив презента: „дајем“/“враћам“), јер му је позната Соломонова поука: „Не говори ближњем свом: ‘Иди и дођи други пут, и сутра ћу ти дати.’“ Христос му је благовестио спасење. „Сада“, каже, „дајеш, сада и задобијаш спасење.“ Речима „дому овоме“ Он, сасвим извесно, указује на Закхеја који се спасава; под домом се, дакле, подразумева Закхеј, јер Господ не би неживо здање назвао сином Авраамовим, него је тако именовао живог домаћина овога здања. „Сином Авраамовим“ га је можда назвао због тога што је поверовао и оправдао се вером, а можда и зато што је, слично овом патријарху, великодушно презрео богатство и заволео сиромахе. Обрати пажњу: Господ је Закхеја назвао сином Авраамовим тек сад, када је видео сличност у начину живота. Он није рекао: зато што је и овај син Авраамов „био“, него зато што „јесте“. Пре тога, када је био старешина цариника и скупљач пореза, није имао никакве сличности с праведником и није био његов син. Будући да су и неки негодовали што је Господ отишао у дом грешног човека, Он је, да би их ућуткао, рекао: „Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.“ Такав би био дослован смисао првих речи. Оне се, мећутим, лако могу протумачити и другачије, у смислу морала. Сваки онај који је у односу на друге старији и предњачи у злу, духовно је малога раста и од народа не може да види Исуса. Другим речима, помућен страстима и свакидашњим животним бригама, не може да види Исуса Који дела, креће се и корача. Такав не може да препозна ниједно хришћанско дејство, јер то означава Христово корачање. Такав човек, који никада није видео Исуса како корача, и није осетио никакво дејство које доличи Христу, често због покајања осети умилење и пење се на смокву, то јест презире и гази сваку насладу и угодност, а њих управо и означава смоква; узвисивши се на тај начин над собом и усходећи своје срце, бива примећен од Исуса и сам Њега примећује. Господ му тада каже: „Сиђи брзо“, то јест пошто си се покајањем узвисио, сада се унизи смирењем, да те не би срушило преузношење. Брзо се смири, јер Ми, ако се смириш, треба бити у твом дому, у дому смиренога, ради твога спасења.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
нєувѧдаємь (неувјадајем) = неувели
- Петрова 1, 4 и 5, 4
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: въ наслѣдїє нєтлѣнно и нєсквєрно и нєувѧдаємо, соблюдєно на нбсѣхъ васъ ради
ИЗГОВОР: в насљедије нетљено и нескверно и неувјадајемо, собљудено на Н(е)б(е)сјех вас ради
СРПСКИ: за насљедство непропадљиво и неокаљано и неувенљиво, које је сачувано на Небесима за вас
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске