Календар
фебруар 26. (јулијански) / март 10. (грегоријански) 2024.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се:
Житије светог оца нашег Порфирија, епископа Газког; Спомен светог мученика Христодула; Спомен светог оца нашег Николаја Катопина; Страдање светог новомученика Јована Калфе; Спомен светог мученика Теоклита; Спомен светих мученика Фотинa, Севастијана и осталих из дружине свете великомученице Фотине.
Архимандрит Лазар (Петрович Абашидзе-Десимон)
Шта значи „бити у Телу Цркве“?
Обавезе сваког верника који се налази у Телу Цркве и у њој остварује своје спасење су следеће:
а) он мора да верује онако како верује сва Црква од почетка до данас, њеним гласом треба да проверава свако своје или туђе расуђивање и да разрешава сваку недоумицу која се рађа, и ни у ком облику не сме да допушта себи ништа што макар за длаку одступа од учења Цркве, јер је она „стуб и утврђење истине“ (1. Тимотеју 3, 15). Запамти: ко ово не испоштује, он је незнабожац и цариник по речи Господњој (Матеј 18, 17);
б) ни у чему не сме да одступа од било ког правила црквеног живота: треба да пости када свима предстоји пост, да пости и да се причешћује се Светим Христовим Тајнама, као што је установљено у Цркви, и да се придржава молитвених и благословених свештенодејстава Цркве, повинујући се речи Апостола, који забрањује да се остављају црквена сабрања (Јеврејима 10, 25);
в) треба да буде сигуран у то да су Небеско и земаљско у нераскидивој вези, живој и непосредној. Због тога се и наше молитве за њих и њихове молитве за нас чују и бивају услишене. Ми смо своји, сродни и Анђелима и свима онима који су од почетка угодили Богу; јер, оцрквењујући се, „приступамо Граду Бога живога, Јерусалиму Небескоме, миријадама Анђела, свечаном сабору и Цркви првородних, записаних на Небесима“ (Јеврејима 12, 22-23); свети Теофан Затворник
„Осим у нашој Цркви светиње нигде нема, а то значи да, ако хоћемо да будемо свети као што је свет Отац наш Небески, морамо бити у синовском страху и морамо бити послушни светој Мајци нашој – Цркви, испуњавајући све њене заповести.“ свети Димитрије Ростовски
Најважнијих црквених заповести има девет:
- Заповест сваког православног Хришћанина обавезује да се моли Богу и да се придржава свих правила по уставу, која се тичу богослужења сваке недеље и празничних дана; постоји правило које одлучује од Цркве онога ко три недеље без оправданог разлога не присуствује богослужењу.
- Црквена заповест прописују да се поштују постови које је Црква одредила.
- Црквена заповест саветује дужну приврженост и поштовање према слугама Христове Цркве, а нарочито према духовним лицима, а мирјанима забрањује да се мешају у духовне ствари.
- Подсећа на дужност исповести и причешћивања, а болесне на јелеосвећење.
- Прописује да неискусни у познавању Светог Писма и наука не читају књиге које су написали јеретици, да не слушају њихово богохулно учење и да се клоне општења са њима.
- Заповест прописује да се човек моли за људе у сваком звању, нарочито за оне који су на власти, и духовној и грађанској; ту се помиње и молитва за умрле и о обраћању у православну веру јеретика и расколника.
- Заповест учи о придржавању постова и молитава које посебно одреди митрополит или епископ у својој епархији у случају неке заједничке нужде или невоље.
- Заповест се тиче црквене имовине и имања.
- На крају забрањује да се склапају бракови у дане које је Црква забранила, као и да православни Хришћани присуствују недозвољеним играма и представама, и да се придржавају паганских обичаја и налаже да се од њих уздржавају.
протођакон доктор Драган Стаменковић: Духовно здравље и духовне болести
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 140 – 1. Коринћанима 8, 8-13; 9, 1-2: О несаблажњавању слабе браће јелом.
Браћо, јело нас не поставља пред Бога: јер нити добијамо ако једемо, нити губимо ако не једемо. А чувајте се да како ова ваша слобода не постане спотицање слабима. Јер ако тебе, који имаш знање, види неко гдје сједиш за трпезом у идолском храму, неће ли се савјест његова, зато што је слаб, охрабрити да једе идолске жртве? И због твога знања пропада слаби брат, за којега Христос умрије. А тако, гријешећи се о браћу и рањавајући њихову слабу савјест, о Христа се гријешите. Зато, ако јело саблажњава брата мојега, нећу јести меса до вијека, да не саблазним брата својега. Нисам ли апостол? Нисам ли слободан? Зар нисам видио Исуса Христа, Господа нашега? Нисте ли ви дјело моје у Господу? Ако другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мојега апостолства у Господу.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 106 – Матеј 25, 31-46: O Страшном суду.
31 А када дође Син Човјечији у слави Својој, и сви свети Анђели са Њим, тада ће сјести на Пријесто славе Своје.
32 И сабраће се пред Њим сви народи, и разлучиће их једне од других, као пастир што разлучује овце од јаради.
33 И поставиће овце са десне стране Себи, а јарад са лијеве.
34 Тада ће рећи Цар онима што Му стоје са десне стране: ’Ходите, благословени Оца Мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета.
35 Јер огладњех, и дадосте Ми да једем; ожедњех, и напојисте Ме; странац бијах, и примисте Ме;
36 наг бијах, и одјенусте Ме; болестан бијах, и посјетисте Ме; у тамници бијах, и дођосте Ми.’
37 Тада ће Му одговорити праведници говорећи: ’Господе, када Те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
38 Кад ли Те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо?
39 Кад ли Те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо Ти?’
40 И одговарајући Цар рећи ће им: ’Заиста вам кажем: ’Кад учинисте једноме од ове Моје најмање браће, Мени учинисте.’’
41 Тада ће рећи и онима што Му стоје с лијеве стране: ’Идите од Мене, проклети, у огањ вјечни, који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.
42 Јер огладњех, и не дадосте Ми да једем; ожедњех, и не напојисте Ме;
43 странац бијах, и не примисте Ме; наг бијах, и не одјенусте Ме; болестан и у тамници бијах, и не посјетисте Ме.’
44 Тад ће Му одговорити и они говорећи: ’Господе, када Те видјесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо Ти?’
45 Тада ће им одговорити говорећи: ’Заиста вам кажем: ’Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни Мени не учинисте.’’
46 И ови ће отићи у муку вјечну, а праведници у живот вјечни.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Страшни Суд! Судија иде на облацима окружен безбројним мноштвом Небеских бесплотних сила. Трубе се чују на свим странама земље и подижу мртве. Уставше мноштво ходи на одређено место, ка Престолу Судије, предосећајући већ унапред какву ће пресуду о себи чути. Јер, свакоме ће дела бити написана на челу, и сам човеков изглед ће одговарати његовим делима и наравима. Деоба на десне и леве ће да се изврши сама по себи. Најзад се све поделило. Настало је дубоко ћутање. Још један трен, и чуће се коначна одлука Судије – за једне: „Приђите!“, а за друге: „Одлазите!“ Помилуј нас, Господе, помилуј нас! Нека буде милост Твоја на нама! Но, тада ће већ бити касно да се тако узвикује. Сада је нужно да се потрудимо да сперемо са нашег бића оне неповољне ознаке које су на њему написане услед греха. А тада ни реке суза, које бисмо били готови да пустимо ради умивања неће ничему послужити. Стога заплачимо сада барем потоцима, ако не рекама суза. А ако не ни потоцима, оно барем кишним капима. А ако чак ни то немамо, скрушимо се срцем и, исповедивши своје грехе Господу, измолимо опроштај, дајући завет да га више нећемо жалостити нарушавањем Његових заповести. Затим поревнујмо да верно испунимо завет.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
никакожє (никакоже) = никако
никогдажє (никогдаже) = никада
николижє (николиже) = никада; не више, не дуже; икад, игда, још; још никад
никтожє (никтоже) = нико, ниједан
ничтожє (ничтоже) = ништа
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске