Календар
мај 20. (јулијански) / јун 2. (грегоријански) 2024.
Страдање светог мученика Талалеја и оних с њим; Страдање светог мученика Аскалона (Аскла); Житије преподобног оца нашег Стефана Пиперског, игумана манастира Ћелије Пиперске; Спомен преподобних отаца наших Никите, Јована и Јосифа, ктитора новог манастира на Хиосу; Спомен светих мученика Александра и Астерија; Спомен преподобног оца нашег Таласија Мироточца; Спомен преподобног оца нашег Марка Пустињака; Спомен светог Довмонта-Тимотеја, кнеза Псковског.
Архимандрит Лазар (Петрович Абашидзе-Десимон)
Шта је то анатема и да ли неко може да разреши анатему која је саборно изречена?
архиепископ Херсонски Никанор: „Анатема не значи проклетство већ изопштавање. Овај смисао – смисао проклетства – анатеми је додат тек касније, и додат је због неспоразума, због озлојеђености људског срца, због удаљавања неких људи од Духа Христовог, због несхватања смисла и духа Христових речи.
Ипак, немојте мислити да ће изрицање анатеме за анатемисаног бити од малог значаја. Не. Постоји тајна веза између склоности људи и милости Божије према човеку. Онај коме на земљи није опроштено и разрешено, изаћи ће пред горњи свет без опроштаја и разрешења, свезан у свом греху: „Јер вам кажем заиста: ‘Што год свежете на земљи, биће свезано на Небу, и што год раздријешите на земљи, биће раздријешено на Небу.’“ (Матеј 18, 18)
Даље видимо да је Господ Исус Христос заветовао анатему само за грехове ума, за грехове против истине, за грехове против Духа Светог, али не за грехове сопствене воље, не за падове у грех који се покривају покајањем, већ само за грехова тврдоглавости и охолости. Ниједна хришћанска душа није обитавалиште непогрешиве, свецрквене, васељенске истине. Свако мање или више греши у својим убеђењима. Али, ако неко упорно сеје лаж, као сам ђаво, отац лажи, ако сеје као убица људи ради убиства човека, ради убиства душе, ако неко устане против истине коју су утврдили Христос, Његови Апостоли, сва Васељенска Црква, сви најузвишенији умови Хришћанства, ако неко не прихвата Царство Божије као кротко и смерно дете, него га одбацује као озлојеђени непријатељ истине, онда он греши против Духа Светог!
И овај грех, ако се не очисти покајањем, неће човеку бити отпуштен ни у овом веку ни у будућем. Овакав грех троструко разапиње Сина Божијег, и за такав грех нема друге искупитељне жртве. Овакав грех подрива саме основе Цркве Божије и она, као живо Тело, штитећи себе, испушта крик бола из свог мајчинског срца – анатема!“
Ево како треба поступати са саблазнитељима по заповести Самог Христа: ако сагреши против тебе брат твој, ако почне да те саблажњава лажним учењем, неправилним мислима, развратном речју или погибељним примером – поступи овако: ако брат твој, који је исте вере као и ти, сагреши против ваше вере мишљу, речју или делом, поступи са њим пажљиво, благоразумно и стрпљиво, разобличи га насамо.
Ако те он послуша – стекао си брата свог, сачувао си свог једноверца и за себе и за твоју Цркву, и за Бога. Ако те не послуша, онда да не би изгубио брата свог, узми са собом још једног или два сведока – једноверца – и разобличи га пред овим сведоцима да они дају подршку твојим речима и да би два или три сведока потврдила твоје речи; ако их не послуша и буде тврдоглав у свом неверју или јеретичком мишљењу, реци Цркви, њеним представницима. Ако брат твој исте вере не послуша ни Цркву – нека ти буде као незнабожац и цариник, нека за тебе буде туђ, нека се више не сматра твојим братом, твојим једноверцем, чланом једне истинске Цркве Божије.
Ево заповести Самог Христа о анатеми. Ево њеног значења и намене! Ево њеног порекла од Самог Христа.
Коме се изриче анатема?
Анатема се изриче: онима који одричу постојање Божије и Промисао Божији; који Бога не називају Духом већ материјом; који не прихватају једнако поштовање лица Пресвете Тројице; који тврде да Христово искупљење за људе није неопходно; који хуле на вечнодевственост Мајке Божије; који не верују у богонадахнутост Светог Писма и благодат Свесветог Духа; који поричу загробни живот, крај света, Страшни суд, вечне награде за праведнике и вечне муке за грешнике; који не прихватају спасоносне Свете Тајне Цркве; који не признају Васељенске Саборе и Васељенско Предање.
На тај начин се анатеми подвргавају управо греси неверја и богохулства. (види „Последовање у Недељу Православља“)
Вера свих прослављених људи у Цркви Божијој, који су били светила у свету чувајући Реч Живота нека се чува одлучно и нека непоколебљиво остане до краја векова заједно са њиховим Богопреданим делима и догматима. Одбацујемо и изричемо анатему свима онима које су они одбацивали и којима су они изрицали анатему као непријатељима Истине. Ако, пак, неко не чува и не прихвата горе наведене догмате побожности и не мисли и не проповеда овако: нека буде анатема! (6. Васељенски Сабор, правило 1).
Може ли бити разрешена клетва или анатема која је саборно изречена?
преподобни Пајсије Величковски: „Пошто су клетву или анатему против оних који се противе Саборној Цркви односно, који се крсте са два прста или се у нечему другом противе и не покоравају, саборно изрекли источни патријарси по Христовој благодати, анатема треба да остане чврста, непоколебљива и неразрешена до краја векова. Ви још питате: да ли је касније неки источни Сабор разрешио изречену анатему или не? Одговарам: да ли је то могао бити сличан Сабор осим неког сабора мрског Богу и Светој Цркви који би се окупио ради оповргавања истине и утврђивања лажи? У Цркви Христовој тако злочастивог Сабора никад неће бити. Још питате: могу ли неки архијереји, мимо Сабора и сагласности и воље источних патријарха да разреше сличну клетву? Одговарам: то није могуће, јер Бог није Бог неслагања, него сагласности. Будите уверени да сви архијереји на свом рукоположењу добијају исту благодат Светог Духа и обавезни су да као зеницу ока чувају чистоту и непорочност православне вере, као и свеколико апостолско Предање и правила светих Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и богоносних Отаца, каквих се придржава Света Саборна и Апостолска Црква.
Они су од истог Светог Духа примили власт да вежу и да разрешавају по чину, који је Свети Дух установио преко Светих Апостола у Светој Цркви. Од Светог Духа нису примили власт да руше апостолско Предање и црквена правила, због тога горе поменуту анатему на противнике Саборне Цркве која је правилно и у складу са светим Сабором изречена ни архијереји, ни источни патријарси никако не смеју да разреше, а ако би се неко усудио то да уради, то би било мрско Богу и Светој Цркви. Ви још питате: ако ову анатему ниједан архијереј не може да разреши без источних патријарха, могу ли је разрешити источни патријарси? Одговарам: не само да не може да је разреши ниједан архијереј без источних патријарха, него ни сами источни патријарси не могу да разреше ову клетву, као што је о овоме довољно речено, јер је оваква анатема вечно неразрешива.“
Свети владика Николај Велимировић: Вера образованих људи – Тумачење Символа вере
3. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединороднога, од Оца рођенога пре свију векова.
Нова светлост пада на вас, образовани, који носите образ Божји у себи. Кроз завесу, одшкринуту руком Свевишњега, нови млаз светлости пада на вас, и ви се светлите као синови Божји. Светлост ова показује вам тајну вечну, радосну тајну вечног родитељства и вечног синовства. У тој светлости благослов силази на вас, и мелем утехе на уплакане очи ваше.
Један једини је Господ Исус и као Христос и као Син Божји. Као Христос у смислу Месија, Он је један једини од почетка до свршетка света. Другог Месију род човечји нити може наћи ни ишчекивати. Изићи ће лажни христоси… и многе ће преварити (Матеј 24, 5, 24). Тако је прорекао Једини, Нелажни, Видовити. Лажних месија било је, има их и сада, и биће их више што се више приближује крај роду људском. Али је један једини истинити Месија, нелажни Христос, недостижни Човекољубац. Овај Истинити, Нелажни, Недостижни, јесте Месија за све народе и племена на земљи, на свему пространству и за сва времена. Једини и јединствени је Месија Он и за живе и за умрле: који су били, који јесу и који ће следовати.
Ви сте зато позвани, образовани, да речете племенима и народима: о племена и народи, ви можете имати великих људи, већих од већих, можете имати племенитих синова и кћери, племенитијих од племенитијих; али је један Месија свију вас. Један једини. И не чекајте другога, нити иштите другога. Заиста, други који би дошао под тим именом, осим Њега јединога, биће лаж и син лажи. Тада, говори једини истинити Месија, тада ако вам ко рече: ево овдје је Месија или ондје, не вјерујте (Матеј 24, 23). Не будите као Јевреји, који непрестано очекују свога, јеврејскога, Месију. Ваистину, неће доћи никакав ни јеврејски, ни руски, ни индијски, ни американски месија. Јер је својство истинитога Месије да буде свечовечански, да се јави пред свима, изнад свију и ради свију.
Таквог, истинитог Месију имате, о племена и народи, као што имате јарко сунце на своду небеском И као што једно сунце обасјава све вас, и беле и црне и жуте и црвене, тако један Месија обасјава све вас, светли свима, служи свима, господари над свима. Тражи ли ко између вас друго сунце? Не. Зашто би онда неко тражио другог месију, кад је светлост Месије Исуса јаснија од светлости сунчане, јаснија, свеобимнија, животворнија, радоснија, спасоноснија?
Чувајте се нових месија, о племена и народи, и чувајте се многих месија, јер су душегубци и слуге нечастивог. Хоће сатана да умањи значај Господа Исуса у свету на тај начин што звање Месије, Христа, звање јединствено и неземно, претвара као у неки орден, којим одликује многе и многе. Али ви знајте да је једна ствар бити прави војвода, а друга носити сва одличја војводска, а уствари не бити војвода. Чувајте се оних месија, које објављују некрштени. Ваш Месија носи једно знамење, једно одличје: то је крст. Крст који је у исто време и барјак победе. По томе ћете познати Месију свога, јединога, истинитога. То је Онај исти, Који је једном ушао у њиву погрбљен, да сеје, и који ће још једном сићи усправљен, да преко Ангела жање.
Једини Месија света јесте Сам Син Божји Јединородни, Који је рођен од Оца пре свих времена. То је Његов Небески печат, то јемство Његовог истинитог месијанства. Ко одрекне да је Господ Исус Месија, ухватиће се у лажи.
То вам исто говори, још оштрије, онај апостол, који је држао главу своју на прсима Исусовим. Ево његових речи: Ко је лажљивац осим онога кога одриче да Исус јесте Христос, то јест Месија (1. Јованова 2, 22). Зар би неко мањи од Сина Божјега могао бити Месија? И зар би људи могли некога мањега прихватити као Месију?
Требало је крвљу својом окалемити остарело и отрунуло дрво човечанства. Ничија крв од смртородних није била ни довољно чиста, ни довољно млада, ни довољно јака и животворна, да би се њоме старо дрво могло подмладити и облагородити. Ничија, заиста, изван крви Сина Божјега, којом је Он као скерлетом оденуо Своје вечно Божанство.
Нека се сад уздигне ум ваш ка Сину Божјем Јединородном, образовани, ви који носите образ Божји у себи. Ви ћете Га познати одмах кроз образ Божји, који је у вама, и познавши, зарадоваћете се. Јединородним Сином Божјим именује се Христос зато што Он и јесте једини од Бога Оца рођени Син. Чим Свевишњег називате Оцем, тим сте већ потврдили и постојање Сина. Бездетан се не назива оцем; нити родитељем онај који не рађа.
Овако говори Свевишњи кроз уста пророка свога: Еда ли Ја, Који отварам материцу, не могу родити?, вели Господ; еда ли ћу Ја, Који дајем да се рађа, бити без плода?, вели Бог твој (Исаија 66, 9). Да не сумња нико, дакле, да је Бог родитељ; и да не сумња нико у Сина Божјег Јединородног. Може ли бити добра у свету, а да га није у Богу и од Бога? А рађање је једно добро. Отуда је и рађање у Богу, и то не као идеја, него као стварност, вечна стварност, пошто је и Бог вечан.
Сведок је Бог. Сам Је Бог Отац посведочио и објавио Христа као Сина Свога. И то прво преко пророка говорећи: Син Мој јеси ти, Ја те данас родих (Псалам 2, 7). О то вечно Данас Божје! И друго, непосредно, гласом Својим, у два маха: на реци Јордану и на брду Тавору: Ово је Син Мој љубљени, Који Ми је у вољи. Њега послушајте. Ко би најзад боље могао знати Господа Исуса Христа од Њега Самога? А Он је Сам за себе рекао: Ја сам Син Божји (Јован 10, 36).
Као што нико од словесних не може назвати оца оцем, а одрећи сина, тако исто нико не може назвати сина сином, а одрећи оца. Како би био родитељ бездетан и како син без родитеља? И о томе вам опет говори онај што је држао главу на прстима Сина Божјега: који се год одриче Сина, ни Оца нема, а који признаје Сина, и Оца има (1. Јованова 2, 23).
Неки богат човек имаше једнога сина јединца. А беше тај човек веома милостив. Па чувши да има много сирочади по околини његовој, сажали се; пође и сабра сирочиће, и уведе их у дом свој. И учини свој дом домом њиховим, своје богатство богатстом њиховим. И кад их ословљаваше, он им говораше: синови моји! исто онако као што ословљаваше и сина свога јединца говорећи: сине мој! Каква је, дакле, разлика?
Ви, образовани, лако увиђате разлику. Разлика је очигледна: онај богати човек био је отац по јестетству само једног јединог сина, а по милости он се назвао отац и свуколике оне сирочади у дому своме. Онај једини син богаташев био је син његов по рођењу, а сви остали били су му синови по усиновљењу. Сродство по јестетству и сродство по дару усиновљења – то је разлика.
Ово вам се говори, словесни, зато, да бисте наоружани против ових несловесних, који дрско говоре: ми признајемо да је Христос Син Божји онако исто као што смо и ми сви синови Божји! Упитајте их кротко и смерно: како то ви мислите, да сте синови Божји сви – и ви и Христос? Да ли сви по милости или сви по јестетству? Реците нам и одговорите: како би могао безгрешни Христос бити Божји син по милости, и како би ви грешни могли бити синови Божји по јестетству? Бог је безгрешан, сви признајете. Безгрешан може родити само Безгрешнога. Како ће се грешан родити од Онога Који је без греха? Може ли неко дати оно што нема? А ко је од синова жениних без греха? И од вас ко – да би се могао назвати сином Божјим по битности?
По јестетству или битности може се назвати Сином Божјим само Онај Ко носи у Себи божанска својства и божанске моћи Бога Оца. Другим речима: само Бог може бити Сином Божјим. Не сведочи ли вам сва видљива природа једногласним сведочанством, да је рођен истог јестетства као и родитељ? Храст рађа храст, голуб голуба, лав лава, орао орла, човек човека, и тако редом, свуда доследно у свима царствима живе природе. Шта може Бог родити до Бога? Вечни Син Божји, рођен од Бога Оца, Јесте, дакле, Бог. Да тако мора бити, о томе нам сведочи сва жива природа, и о томе сведочи Сам Господ сведочанством својим. Па кад је безгрешни Христос Син Божји по битности, ви грешни можете се назвати синовима Божјим само по дару, по милости, по усиновљењу.
Пре свију векова – рођен је Бог Син од Бога Оца. Сам Син Божји. превечни, засведочио је то пред гонитељима Својим, Јеврејима, говорећи: Ја Сам прије, него се Авраам родио (Јован 8, 58). И опет, кад Га питаху: Ко си Ти?, одговори им Он: Почетак (Јован 8, 25). Тиме је хтео Господ да укаже на своје ванвремено порекло, на своје ванвремено, вечно синовство. Он, Јединородни, почетак је свега стварања, почетак ангелских кола и телесних бића. Не може се ни о чему створеном говорити, а да се не укаже на почетак. Син Божји је Почетак. Чим је Свевишњи вечан, вечно је и родитељство Његово, а вечном родитељству одговара и вечно синовство. Отуда ви словесно говорите кад говорите, да верујете у једнога Господа Исуса Христа Сина Божјега, Јединороднога, од Оца рођенога пре свију векова.
Ово је вера душа испуњених љубављу. Ову веру тешко примају душе празне од љубави. Родитељи са неодољивом љубави према деци, и деца, са неодољивом љубави према родитељима, радосно прихватају ову веру. Необјашњиву и предубоку природну тајну о привезаности родитеља к деци и деце к родитељима озарава светлост Божјег родитељства и Божјег синовства. Једино у тој светлости могу и родитељи и деца на земљи да појме тајну своје узајамне љубави. Они могу да појме да њихова љубав није порекла земаљског, него Небеског. Она је запаљена на вечном пламену родитељске и синовске љубави, која је у Богу. Отуда сви родитељи који неодољиво љубе своју децу, и деца која неодољиво љубе своје родитеље, радосно прихватају веру у вечног Оца и савечног Сина на Небесима.
Ово је ваша вера, христоносци, и вера отаца ваших, који вас љубљаху. Нека она буде и вера деце ваше, коју ви неодољиво љубите. Ово је вера непостидна, православна, спасоносна. Ваистину, ово је вера образованих људи, оних који носе образ Божји у себи. На Дан Суда Христовога они ће бити помиловани и названи – благословеним.
Исус. Месија. Син.
„То је ситан грех, то се не рачуна…“ – Поуке Светог Јована Златоустог за сваки дан
Читање из Светог Писма
АПОСТОЛ
Зачало 228 – Дјела апостолска 11, 19-26, 29-30: Ширење Јеванђеља у Антиохији. Назив: хришћани. Старање за браћу у Јудеји.
19 Они, међутим, који се расијаше од невоље која наста због Стефана, прођоше све до Феникије и Кипра и Антиохије не проповиједајући ријеч никоме до само Јудејцима.
20 А неки од њих бијаху Кипрани и Киринејци, који, ушавши у Антиохију, говораху Јелинистима проповиједајући Јеванђеље о Господу Исусу.
21 И рука Господња бијаше с њима; и велики број их повјерова и обрати се Господу.
22 А дође ријеч о њима до ушију Цркве у Јерусалиму; и послаше Варнаву да прође све до Антиохије.
23 Кад овај дође и видје благодат Божију, обрадова се и мољаше све да искреним срцем остану у Господу;
24 јер бјеше човјек благ и пун Духа Светога и вјере. И обрати се многи народ Господу.
25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да потражи Савла, и када га нађе, доведе га у Антиохију.
26 И они се цијелу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најприје у Антиохији ученици бише названи хришћани.
29 А ученици одлучише да сваки од њих, колико који могаше, пошаље на помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
30 Ово и учинише, пославши старјешинама преко руке Варнавине и Савлове.
ЈЕВАНЂЕЉЕ
Зачало 12 – Јован 4, 5-42: Разговор са Самарјанком на извору Јаковљевом. Вјера Самарјана у Христа.
5 Тако дође у град самаријски, звани Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину својему.
6 А ондје бијаше извор Јаковљев. Исус, пак, уморан од пута, сјеђаше тако на извору; бјеше око шестога часа.
7 Дође жена из Самарије да захвати воде. Рече јој Исус: „Дај Ми да пијем.”
8 Јер ученици Његови бијаху отишли у град да купе хране.
9 Рече Му жена Самарјанка: „Како Ти, Који си Јудејац, тражиш од мене, жене Самарјанке, да пијеш?” Јер се Јудејци не друже са Самарјанима.
10 Одговори Исус и рече јој: „Кад би ти знала дар Божији, и Ко је Тај Који ти говори: ’Дај Ми да пијем’, ти би тражила од Њега и дао би ти воду живу.”
11 Рече Му жена: „Господе, ни ведра немаш, а студенац је дубок; одакле Ти, онда, вода жива?
12 Еда ли си Ти већи од оца нашега Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше, и синови његови, и стока његова?”
13 Одговори Исус и рече јој: „Сваки који пије од ове воде опет ће ожедњети;
14 а који пије од воде коју ћу му Ја дати, неће ожедњети довијека, него вода коју ћу му дати, постаће у њему извор воде која тече у живот вјечни.”
15 Рече Му жена: „Господе, дај ми ту воду, да не жедним и не долазим овамо да захватам.”
16 Рече јој Исус: „Иди, зови мужа својега и дођи овамо.”
17 Одговори жена и рече: „Немам мужа.” Рече јој Исус: „Добро каза: ’Немам мужа’;
18 јер си пет мужева имала, и сада кога имаш није ти муж; то си право казала.”
19 Рече Му жена: „Господе, видим да си Ти пророк.
20 Оци наши клањаху се Богу на гори овој, а ви кажете да је у Јерусалиму мјесто гдје се треба клањати.”
21 Рече јој Исус: „Жено, вјеруј Ми да долази час када се нећете клањати Оцу ни на гори овој ни у Јерусалиму.
22 Ви се клањате ономе што не знате; а ми се клањамо ономе што знамо; јер је спасење од Јудејаца.
23 Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који Му се клањају.
24 Бог је Дух; и који Му се клањају, у духу и истини треба да се клањају.”
25 Рече Му жена: „Знам да долази Месија, звани Христос; кад Он дође, објавиће нам све.”
26 Рече јој Исус: „Ја сам – Који говорим с тобом.”
27 И утом дођоше ученици Његови, и зачудише се што са женом разговара, али ниједан не рече: „Шта тражиш?”, или: „Што говориш са њом?”
28 А жена остави свој крчаг и отиде у град, и рече људима:
29 „Ходите да видите Човјека Који ми каза све што сам учинила. Да није Он Христос?”
30 Изиђоше, дакле, из града и пођоше Њему.
31 А у међувремену, мољаху Га ученици Његови говорећи: „Рави, једи!”
32 А Он им рече: „Ја имам јело да једем за које ви не знате.”
33 Тада ученици говораху међу собом: „Да Му неко не донесе да једе?”
34 Исус им рече: „Јело је Моје да вршим вољу Онога Који Ме је послао, и извршим Његово дјело.
35 Не кажете ли ви да су још четири мјесеца, па ће настати жетва? ’Ето’, велим вам, ’подигните очи своје и видите њиве како се већ жуте за жетву.’
36 И који жање, прима плату, и сабира род за живот вјечни, да се радује заједно и који сије и који жање.
37 Јер у томе је истинита ријеч, да је други који сије, а други који жање.
38 Ја вас послах да жањете гдје се ви нисте трудили; други су се трудили, а ви сте у труд њихов ушли.”
39 А из града онога многи од Самарјана повјероваше у Њега за ријеч жене која је свједочила: „Каза ми све што учиних.”
40 Када, дакле, дођоше к Њему Самарјани, мољаху Га да остане код њих; и остаде ондје два дана.
41 И много их више вјерова за ријеч Његову,
42 те жени говораху: „Сад не вјерујемо више због твога казивања, јер сами смо чули и знамо да је Ово заиста Спаситељ свијета, Христос.”
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Спаситељ је у граду Самарјанке провео два дана. Тада су јој њени суграђани рекли: Сад не верујемо више због твога казивања, јер сами… знамо да је ово заиста Спаситељ света, Христос (Јован 4,42). И код свих је тако. Најпре се спољашњом речју људи призивају Господу или, како је то сада код нас православних, путем рођења. Међутим, када на делу окуси шта је живот у Господу, човек се већ Господа држи због унутрашњег сједињења са Њим, а не због спољашње припадности хришћанској заједници. Сви који се рађају у хришћанским заједницама управо то треба да поставе себи за закон, то јест да се не ограничавају само спољашњим припадањем Господу, него да се побрину да се унутрашње са Њим сједине, како би затим стално у себи имали осведочење да стоје у истини. А шта је за то потребно? Потребно је у себи оваплотити Христову истину. Истина Христова је обнављање палога. И тако, обнови старог човека, који се распада у лажљивим похотама, и обуци се у новог, сазданог по Богу, у правди и држању истине, па ћеш сам у себи знати да је Господ Исус Христос уистину Спаситељ, не само света, него и тебе лично.
Учимо црквенословенски (словѣньскъ ѩзъıкъ)
пакость (пакост) = укор, увреда; ћушка; карање; штета; повреда
1. Тимотеју 5, 1:
ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ: Старцѹ не твори пакости, но ѹтѣшай ѩкоже ѻтца:
ИЗГОВОР: Старцу не твори пакости, но утјешај јакоже отца:
СРПСКИ: Старца не карај, него га савјетуј као оца;
Календар
мај 29. (јулијански) / јун 11. (грегоријански) 2023.
На данашњи дан у нашој једној, светој, саборној и апостолској Цркви прослављају се: Спомен свете дјеве мученице Теодосије Тирске; Страдање свете преподобномученице Теодосије Цариградске; Спомен Првог Васељенског Сабора; Спомен светог и блаженог Јована Јуродивог, Устјужског Чудотворца; Спомен светог оца нашег Александра, епископа александријског; Спомен светог свештеномученика Олвијана и његових ученика; Спомен светог новомученика Јована (Нана) Солунског; Спомен светог новомученика Андреја Хиоског; Спомен светих мученика мужа и жене.
Блаженопочивши патријарх Павле: О посту
Од свих средстава, чишћење душе за овај најприснији сусрет и сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: „Јеси ли постио?“ И кад чују потврдан одговор, рећи ће: „Приступи!“ Као да је то једино важно, а све друго небитно, и то – да ли овај зна чему приступа и зашто, и то – зна ли Символ вере и основне молитве, и да ли су му уста и језик чисти од лажи, псовки и ружних речи, и да ли су са неким у завади, и да ли можда нису блудници, а ако је у питању жена, да није можда сујеверна, да не иде врачарама и гатарама, да не носи какве амајлије, или да можда не врши побачај.
А о интересовању свештеника за редовну молитву, читање Светог Писма и богомислију онога ко жели да се причести, и да не говоримо. Неоспорно је да и схватање наших верних треба уздизати у правцу редовног приступања Светој Тајни Причешћа, али под условом да стално бдију над чистотом своје душе, над држањем духовног поста, чувањем срца, очију, ушију и свију чула од свега грешног, а не само држањем телесног поста, и то само недељу дана пред Причешће. Значи, треба се чувати сваке крајности и једностраности.
Православна Црква је Црква Христова по томе што ју је Он основао Собом, целокупним Својим животом и делом и утврдио особито Крсном смрћу и Васкрсењем, тако да је она Тело, коме је Он, Христос, Глава. По Вазнесењу Христовом, Црква је, руковођена Духом Светим, проповедала еванђељску науку, живећи по њој и уносећи је свакодневно у стварности свога постојања, не додајући јој ништа ново, нити укидајући оно што је установљено. Не људима, него ни анђелима с Неба апостол Павле не признаје право да проповедају неко друго Еванђеље, осим онога које је проповедано. Променом, додацима и новотаријама могу се хвалити људске установе и оне секте које су отпале од истините Цркве Божије, али не и Православље. Једна од таквих установа божанског порекла је и установа поста. Још у Старом Завету Господ наређује пост као „уредбу вечну“. У Новом Завету Исус Христос, чистећи пост од фарисејских примеса и кварења, даје му нову божанску потврду велећи да ће Његови ученици постити, а особито тиме што је и Сам постио. Овим нас је поучио, вели Свети Василије Велики, „да се постом снажимо и да се привикавамо на подвиге у искушењима“.
Протојереј-ставрофор Љубомир Стојановић: Размишљање једног служитеља олтара Божијег
Хришћанство није само име, већ живот. Свако ко чини добро и сабира се са друрим из тог разлога, ко верује у Бога и човека, у могућност да сваки човек буде добар, то је хришћанин. Не да само прикажемо себе као добре, већ да то заиста будемо. Врхунац те љубави је Христов вапај са Крста: „Оче, опрости им.“ Опростити значи имати снаге, а не посустати и повући се пред злом. Вера није страх од већег, већ напредовање у љубави Божијој, где човек постаје наш брат. Чинимо добро, не да бисмо били награђени или похваљени, већ зато што видимо своју одговорност, видимо пуноћу и лепоту живота, а то видимо зато што указујемо на Христа, а не на себе. „Све могу у Христу Који ми моћ даје“, рекао је апостол Павле. Богочовек је мера свега. Добро, лепо и истинито су у сталном садејству, то морамо стално имати у виду.
Јереј Стеван Јовановић – Тумачење Дела Апостолских – део 1
Читање из Светог Писма
Апостол – З
Зачало 330: Јеврејима 11, 33-40
Прокимен, глас 8: Заветујте се и испуните (завете) Господу Богу нашем. (Псалам 75, 12)
Стих: Познат је у Јудеји Бог, у Израиљу је велико Име Његово. (Псалам 75, 2)
Прокимен, глас 4: Диван је Бог у Светима Својима, Бог Израиљев. (Псалам 67, 36)
Стих: У Црквама благосиљајте Бога, Господа са извора Израиљевих! (Псалам 67, 27)
Браћо, Свети вером победише царства, чинише правду, добише обећања, затворише уста лавовима, угасише силу огњену, утекоше од оштрица мача, од немоћних постадоше јаки, бејаху силни у рату, поразише војске туђинске; неке жене примише своје мртве васкрсењем; други, пак, бејаху мукама уморени не приставши на избављење, да би добили боље васкрсење; а други искусише поруге и шибања, па још окове и тамнице; камењем побијени, престругани, измучени, од мача помреше; потуцаше се у кожусима и козјим кожама у оскудици, у невољама, у патњама; они којих свет не бејаше достојан, потуцаху се по пустињама и горама и по пештерама и по јамама земаљским. И сви ови, осведочени у вери, не добише обећање; зато што је Бог нешто боље предвидео за нас, да не би они без нас достигли савршенство.
Алилуја, глас 4: Завапише праведници и Господ их услиша, од свих невоља њихових избави их. (Псалам 33, 18)
Стих: Многе су невоље праведних, и од свих њих избавиће их Господ. (Псалам 33, 20)
Литургија – Зачало 38: Матеј 10, 32-33, 37-38; 19, 27-30
32 Сваки који призна Мене пред људима, признаћу и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
33 А ко се одрекне Мене пред људима, одрећи ћу се и Ја њега пред Оцем Својим Који је на Небесима.
37 Који љуби оца или матер већма него Мене, није Мене достојан; и који љуби сина или кћер већма него Мене, није Мене достојан.
38 И који не узме крст свој и не пође за Мном, није Мене достојан.
27 Тада одговори Петар и рече Му: „Ето, ми смо оставили све и за Тобом пошли; шта ће, дакле, нама бити?”
28 А Исус им рече: „Заиста вам кажем да ћете ви који пођосте за Мном, у новом животу, када сједне Син Човјечији на Пријесто славе Своје, сјести и сами на дванаест пријестола и судити над дванаест племена Израиљевих.
29 И сваки који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или дјецу, или земљу, Имена Мога ради, примиће сто пута онолико и наслиједиће живот вјечни.
30 Али ће многи први бити посљедњи и посљедњи први.
Свети Теофан Затворник: Мисли за сваки дан у години
Света Црква сваки дан молитвено помиње Свете. Пошто је, међутим, било и таквих угодника Божијих који су се тајно подвизавали и који нису познати, Света Црква је, како и њих не би оставила без почасти, установила дан у који прославља све оне који су од почетка времена угодили Богу. Она то чини после силаска Светога Духа, зато што су сви светитељи постали и постају Свети благодаћу Светога Духа. Благодат Светога Духа доноси покајање и отпуштење грехова, уводи у борбу са страстима и похотама и подвиг венчава чистотом и бестрасношћу. На тај начин се јавља нова твар, која је погодна за ново Небо и нову земљу. Поревнујмо и ми да идемо за Светима Божијим. На који начин – учи нас данашње Јеванђеље, захтевајући неустрашиво исповедање вере у Господа, љубав првенствено према Њему, узимање крста, самоодрицање и одвајање срца од свега. Почнимо и ми тако.
Учимо црквенословенски (словѣ́ньскъ ѩзъıкъ)
Мирослављево јеванђеље
мощи́ (мошчи/мошти) = моћи; имати снаге, бити јак, ваљати, вредети
мо̀щи (мошчи/мошти) = мошти, кости светитељске